Čoviću i Dodiku se isplatio dobar odnos s Izraelom, a šta rade stranke sa sedištem u Sarajevu?

Ova država je do sada bila vrlo suzdržana prema Bosni i Hercegovini te se uopšte nije oglašavala o bilo kojem političkom pitanju. To se počelo menjati, navodi se, sa sve učestalijim Čovićevim i Dodikovim posetama Izraelu.

Izraelski biznismen Amir Gros Kabiri, koji je često u Čovićevom društvu, je izvršni direktor kompanije Aluminij, potpredsednik je Fudbalskog kluba Zrinjski i predsednik Jevrejske opštine Mostar. Kabiri je u Mostaru otvorio galeriju „The Hub of Fine Arts“ u kojoj su izložena slikarska dela vredna čak 300 miliona KM. Ovo je jedna od najznačajnijih galerija na Balkanu.

Nakon poslednje posete predsednika HDZ-a, koji je i zamenik predsedavajućeg Doma naroda Parlamenta Bosne i Hercegovine, Izraelu, u Mostaru su izmenjeni nazivi ulica koje su nosile imena i prezimena nacista i fašista.

Nedugo posle je Dom naroda Parlamenta Bosne i Hercegovine, upravo na Čovićev predlog, usvojio definiciju antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na holokaust (IHRA). Predsedništvo Bosne i Hercegovine je usvojilo rezoluciju koja se odnosi na ovu definiciju holokausta, a što je inicirao Dodik kao član Predsedništva.

I Dodik je nedavno ponovo posetio Izrael, u kojem je, kao i Čović, razgovarao sa zvaničnicima ove zemlje.

Duže vreme postoji navodi da je predsednik SNSD-a u bliskim odnosima s izraelskim ministrom finansija Avigdorom Libermanom. Ari Livne, bivši predsedavajući Međunarodnog jevrejskog kongresa i bivši predsednik Predstavništva Republike Srpske u Izraelu, je bio jedan od Dodikovih savetnika. Pojedini tvrde da su se odnosi između Dodika i Livnea kasnije pogoršali.

Da su Čović i Dodik uspeli izgraditi dobre odnose s Izraelom, čiji je lobi jedan od najsnažnijih u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazuje i današnje saopštenje iz Ambasade Izraela za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju.

Osim što su pozdravili Čovićevo i Dodikovo zalaganje za spomenutu definiciju holokausta, prvi put su jasno poručili da su „predlozi Izbornog zakona hrvatske strane dobrodošli“.

Smatraju da su njihovi predlozi put ka jednakosti i nediskriminaciji svih naroda u Bosni i Hercegovini. Jevreji su među narodima koji nemaju mogućnost kandidovanja za člana Predsedništva Bosne i Hercegovine te ne mogu biti u jednom od doma naroda. Oni koji se protive HDZ-ovim predlozima izmena Izbornog zakona su mišljenja da se jednakost i nediskriminacija neće ostvariti.

S druge strane, stav stranaka sa sedištem u Sarajevu, prema Izraelu uopšt nije jasan. Teško se i setiti kada je neko od njihovih zvaničnika posetio ovu državu. To je slučaj i u Ministarstvu spoljnih poslova Bosne i Hercegovine, što ne bi smeo biti slučaj.

Doduše, ako hipotetički i zamislimo službenu posjtu minsitrice Bisere Turković Izraelu, velike su šanse da bi usledila kanonada kritika na njen račun jer bi se u političkom kontekstu povlačile paralele o odnosu Izraela prema Palestini.

Stav Izraela o izbornom zakonu koji je jutros istaknut je itekako indikativan, s obzirom da je visoki predstavnik Kristijan Šmit najavio da će strankama u BiH dati određeni rok za pokušaj dogovora. Ukoliko dogovora ne bude, jasno je da Šmit namerava reagovati.

Podsetimo, ambasada Izraela u Tirani, zadužena i za prostor Bosne i Hercegovine, osvrnula se na problem izmena Izbornog zakona BiH navodeći da su spremnost i predlozi hrvatske strane, koji su stigli prilikom pregovora o izmenama izbornog zakona dobrodošli.

U tom kontekstu treba posmatrati i poruku Izraela, koja itekako može biti iskorišćtena u pravcu ohrabrivanja Šmita da nametne izmene izbornog zakona, a ukoliko te odredbe budu kao u draftu koji je ranije objavljen, nezadovoljstvo je zagarantovano. Samo je pitanje što vremena za popravni više neće biti.