Crna Gora: Odložena rasprava o antimafija zakonu

Skupštinski Odbor za politički sistem, pravosuđe i upravu formirao je juče Radnu grupu za unapređenje predloga izmena i dopuna Zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnom delatnošću.

Evropska komisija saopštila je uoči današnje sednice da je zabrinuta zbog mogućeg usvajanja izmena Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalnom, kojim se ignorišu njihove ranije preporuke.

Evropska komisija je 9. decembra dala smernice o ovom zakonu, naglasivši da je neophodno njegovo usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Te preporuke su se odnosile na prvu verziju izmena zakona, koji je vlada izradila i nazvala ga „anti-mafija“ zakon.

U međuvremenu, Vlada je usvojila dodatni amandman koji omogućava konfiskovanje imovine bez prethodnog podizanja optužnice za krivično delo i bez presude kojom bi bilo potvrđeno da je imovina nekog lica stečena tim putem.

I prvu, a posebno verziju sa spornim amandmanom, kritikovale su organizacije koje se duže od deceniju zalažu za zakonsko rešenje koje bi tretiralo kriminalom stečenu imovinu.

Izvršna direktorka Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) Vanja Ćalović Marković ocenila je da zemlje Evropske unije neće sarađivati sa Crnom Gorom u otkrivanju nezakonito stečene imovine crnogorskih funkcionera u inostranstvu, na osnovu sadašnjih izmena zakona.

„Garantujem da se 99 odsto nezakonito stečene imovine nalazi na imenima off shore firmi u inostranstvu a ne na imenima javnih funkcionera koji su ih otuđili iz državnog budžeta. Zato je međunarodna saradnja ključna“, rekla je Ćalović Marković.

Iz Centra za demokratsku tranziciju (CDT) su reagovali na deo zakona koji se tiče trajnog oduzimanja imovine od osoba koje su samo osumnjičene, ali ne i pravosnažno osuđene za krivična dela.

„Upitno je da se može smatrati da je neka imovina stečena kriminalnom delatnošću, a da to nije prethodno utvrđeno u krivičnom postupku“, navode iz Centra.

Prema postojećem Krivičnom zakoniku, finansijska istraga i oduzimanje imovine sledi nakon što se u krivičnom postupku dokaže da je ta imovina stečena kriminalom.

Do sada je doneto svega 14 odluka Višeg suda u Podgorici o trajnom oduzimanju imovine na teritoriji Crne Gore, a nijedna se ne odnosi na oduzimanje imovine koja je u inostranstvu.

Ustav Crne Gore striktno zabranjuje retroaktivnu primenu bilo kog novog zakona. Zato je preispitivanje porekla imovine koja je u prošlosti stečena kriminalom moguće samo izmenama postojećeg zakona.

Najpoznatiji slučaj oduzimanja imovine je sudski proces protiv visokog funkcionera Demokratske partije socijalista Svetozara Marovića.

Njemu je država oduzela deo imovine nakon što je prethodno potpisao sporazum o priznanju krivice kojim je potvrdio da je bio na čelu kriminalne organizacije koja je budžet Opštine Budva oštetila za više desetina miliona evra.