Foto: EPA-EFE/BORIS PEJOVICBitku sa koronavirusom do 17. decembra izgubilo je 2.372 građana, što je prema svetski poznatom statističkom sajtu Worldmeters, peti najnegativniji rezultat na svetu, a Crna Gora beleži i druge neslavne rekorde epidemije, pišu podgrričke Vijesti.
Od početka pandemije u Crnoj Gori smenjivali su se različiti načini borbe protiv koronavirusa. Metode poput policijskog časa, pa neograničenog kretanja, otvorenih pa zatvorenih granica, kafića i ostalih objekata, obaveznih kovid potvrda itd. nisu dale očekivane rezultate.
Tome je doprinela i neodgovornost nosilaca vlasti koji su i sami kršili mere koje su prethodno donosili, kao i organizovanje masovnih skupova u dobu pandemije.
Bitku sa koronavirusom do 17. decembra izgubilo je 2.372 građana. Ako se kao osnova uzme broj u odnosu na milion ljudi, Crna Gora prema svetski poznatom statističkom sajtu Worldmeters ima peti najnegativniji rezultat na svijetu.
Na neslavnoj listi Crnoj Gori društvo prave balkanske zemlje Bugarska, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Mađarska, dok najveću smrtnost beleži Peru.
Uz to do istog perioda, Crna Gora je na samom svetskom vrh, i to ubjedljivo, kada se uporedi broj potvrđenih kovid slučajeva.
Tako je prema zvaničnim podacima korona virus registrovan 160 hiljada puta, odnosno 255 hiljada ljudi na milion stanovnika. Precizan broj građana koji su imali koronu nije poznat. jer je bilo slučajeva da se ista osoba dva puta zarazila.
Iako su epidemiološke mere u cilju sprečavanja koronavirusa bile dosta slične, a u nekim segmentima i vremenskim periodima rigoroznije u odnosu na zemlje zapadne Evrope rezultati Crne Gore u borbi protiv pandemije su poražavajući.
Hronologija borbe protiv kovida-19
Od sredine marta prošle godine, kada je registrovan prvi slučaj koronavirusa u zemlji, u Crnoj Gori je do letnjih meseci stanje bilo na ivici vanrednog. Kretanje je bilo ograničeno, a gotovo svaki objekat osim trgovinskih lanaca je bio zatvoren.
Sa takvim pristupom, koji je doneo izuzetno negativne ekonomske posledice, do 26. juna 2020. u Crnoj Gori je od korona virusa preminulo devet osoba, što je jedna od najnižih stopa smrtnosti od virusa u Evropi.
Tada se činilo da je korona pobeđena, gotovo mesec dana nije bilo prijavljenog slučaja zaraze, pa su vlasti proglasile Crnu Goru korona fri destinacijom, doduše sa zatvorenim granicama.
Taj uspeh je trajao do jula, nakon čega se situacija dramatično promenila na gore. Turistička sezona gotovo da nije ni postojala, granice su bile zatvorene, ali je broj smrtnih slučajeva znatno premašivao analizirane zemlje.
Parlamentarni izbori su održani 30. avgusta, a sa njima su došli i masovni skupovi kojima je prisustvovalo desetine hiljada ljudi, uprkos merama zabrane okupljanja.
Kriva Crne Gore, koja pokazuje smrtnost od korona virusa na milion stanovnika, osamostalila se na vrhu, a vrhunac je doživljen 18. novembra kada je 13 ljudi preminulo.
Odgovor je bio da se za novogodišnje praznike ne dozvoli rad kafića i javna okupljanja, pa je tokom januara i delom februara ove godine Crna Gora imala najpovoljniju epidemiološku situaciju od analiziranih zemalja.
Kasna vakcinacija
Situacija se opet naglo promjenila sredinom februara. Broj smrtnih slučajeva u Švedskoj, Velikoj Britaniji i Njemačkoj je počeo da pada, a u Crnoj Gori naglo da raste.
Indikativno je da je u tim zemljama tada započela masovna vakcinacija, dok je u Crnoj Gori to bio slučaj tek početkom maja. Više od deset ljudi na milion stanovnika je svakog dana umiralo sve do 21. aprila, dok je za pomenute zemlje ta brojka iznosila oko 1,5.
Neslavan rekord je zabeležen 8. marta kada je preminulo 18 osoba, a isto toliko ljudi je umrlo i devet dana kasnije.
Situacija je počela da ide nabolje krajem aprila, pa je 12. maja nakon više meseci ukinut policijski čas.
Crnu Goru je tokom leta posetio veliki broj turista, nezvanično se govorilo i o istorijskom “špicu” sezone. Vlada se hvalila sezonom na nivou rekordne 2019. godine.
Za razliku od prošle godine granice za susedne zemlje su sve vreme bile otvorene bez ograničenja.
Pozitivan trend se zadržao do sredine avgusta, ali od tada pa sve do danas u odnosu na Švedsku, VB i Njemačku, ali i na ostale države sveta, smrtnost je bila ubedljivo najveća.
Brojke su verovatno još gore
Analiza Vijesti je pokazala da je ukupan broj preminulih od svih uzroka 10.808 od jula 2020. godine, meseca u kojem situacija sa koronavirusom počela da se komplikuje, pa sve do septembra 2021. godine.
To je 2.863 ljudi više od petogodišnjeg proseka (2015-2019) za navedenih 15 meseci. Kada se uporede podaci od jula do decembra u 2020. godini u odnosu na petogodišnji proseke za te mesece preminulo je gotovo hiljadu ljudi više.
Isto tako, analizirajući broj preminulih od januara do septembra tokom 2021. godine koju je obeležila pandemija, preminulo je skoro 2.000 više ljudi u odnosu na petogodišnji prosek.
Iako je logično da je usled velikog broja preminulih od korona virusa i ukupan broj preminulih veći nego što je to slučaj proteklih godina, upravo kada se izuzmu preminuli od korone, primetan je takođe porast broja umrlih u odnosu na petogodišnji prosek.
Bez odgovora nadležnih
Institut za javno zdravlje (IJZ) odbio je da odgovori na pitanja Vijesti u vezi sa ovom teme i pored toga što je apel upućen nekoliko puta.
Ostali smo uskraćeni, između ostalog, pišu Vijesti, za komentar o rezultatima koji su među najgorim u svetu, kao i tome u kojoj meri su se donesene metode u cilju sprečavanja korona virusa razlikovala od preporuka Svetske zdravstvene organizacije, odnosno zapadnih zemalja, te da li shodno postignutim rezultatima smatraju da su u nekom proteklom vremenskom periodu donete pogrešne protivepidemijske mere, gledajući kasnije njihov efekat…
.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
