Crnogorski politikolog za Danas o hapšenju Veselina Veljovića: Ovakve akcije se dešavaju u momentima velikih političkih lomova i kriza

Filipović kaže da je Veljović tokom obavljanja funkcije često bio meta kritike nevladinog sektora i opozocije, te da su postojale brojne sumnje koje se tiču njegovog obavljanja funkcije i povezanosti.

Kako dodaje, ne samo Veljovića, već celog tog sistema sa organizovanim kriminalnim grupama i kriminalnim strukturama.

„Pitanje je vremena bilo kada će se ovo hapšenje desiti“, ističe Filipović.

On napominje da je sad pitanje „šta se dešava sa radom tužilaštva Crne Gore“.

„Mi, navodno, imamo nezavisno tužilaštvo koje sada, posle političkih promena, treba da dodnese jedan novi kvalitet radu pravosudnih organa kako bi Crna Gora konačno ispunjavala svoje obaveze kada je vladavina prava u pitanju“, kaže naš sagovornik.

„Čini mi se, a složiće se dobar deo javnosti Crne Gore, da se ove akcije dešavaju u momentima velikih političkih lomova i kriza. Dakle, kao da neko na dugme kontroliše i pritiska tužioca da radi svoj posao ili da politički proganja ljude iz drugih političkih opcija u momentima kada se izglasavaju nove vlade, izbori“, primećuje Filipović.

On ukazuje da se u momentima velikih politički kriza uvek desi neko hapšenje koje treba nekome od političkih aktera da pomogne ili odmogne „da se dočepa poluga vlasti“.

„Dritan Abazović je tokom prošle nedelje inicirao akciju pritisaka na kontroverznu Bemaks grupu i kritikovao je rad tužioca. Sada kada se desilo hapšenje Veljovića, to se participara u javnosti kao pokušaj (Vladimira) Novovića, specijalnog državnog tužioca, da odgovori na pritiske Abazovića i da drži balans“, kazuje Filipović.

Političke posledice ovih hapšenja su te, nastavlja on, što su nakon hapšenja Veljovića, iz Pokreta Evropa sad odmah čestitali Novoviću na hapšenju, kao i to što su istakli da Abazović nije ništa znao o hapšenju.

„Imate Andreja Milovića iz PES – a koji kaže „kako treba da radi nezavisno tužilaštvo, a ne na pritiske Abazovića“, a onda imate Abazovićev odgovor koji opet optužije Evropu sad da se stavlja na stranu mafije“, tumači Filipović, kako sam kaže, zamućenu sliku dešavanja.

Kada se govori o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, naš sagovornik kaže da je Abazović koristi kako bi se obračunao sa neposlušnim medijima i NVO.

„Čini mi se da njegova primarna meta nije organizovani kriminal i nije korupcija, već da koristi tu borbu radi očuvanja poluga moći i za obračunavanje sa svim kritičkim glasovima koje sada svrstava tim narativom u branioce mafije“, primećuje on  i dodaje da su se brojni autoritarni režimi, počevši od Lukašenka, formirali na platformi borbe protiv kriminala i korupcije.

„Borba protiv organizovanog kriminala treba da bude depolitizovana i lišena zloupotreba u političke svrhe, posebno kada može da se ugrozi demokratija i sloboda govora“, kaže naš sagovornik.

Prema Filipovićevom mišljenju, Abazović pokušava da napravi pritisak na rad tužilaštva kako bi ga pripitomio i stavio ga u funkciju svoje političke agende.

„Ultimativni cilj nije obračun sa organizovanim kriminalom, već bi da privoli specijalnog državnog tužioca, policijski aparat da direktno udare na njegovog suparnika (Milojka) Spajića, koji je glavna prepreka Abazoviću da se nađe u novoj vladi“, zaključuje Ljubomir Filipović.