Crnogorski premijer nudi ostavku ako do juna ne zaživi predloženi budžet

Ne vidi razlog, kaže, zašto Vlada ne bi preživela januar naglasivši da garantuje da će 1. februara minimalna zarada biti 450 evra, a prosečna plata 700 evra.

„Ako bude usvojen budžet kakav smo mi predložili, a ne kakav ga neko kroji, ako ovo ne bude tačno, Vlada će podneti ostavku u junu, jer do tada će se videti proces da li je ovo održivo“, poručio je Krivokapić.

Kaže da je vlada pristupila izradi budžeta „vrlo analitično i filigranski“ da je održiv, sa deficitom od 3,8 odsto, koji garantuje ekonomski rast veći od šest odsto, kako bi na taj način, kaže, obezbezbedili ono što je zacrtano programe – „Evropa sad“ i „Crna Gora odmah“. Plan je održiv što su, naglasio je, pokazale simulacije koje su potvrdili MMF i Svetska banka, a sve je predočeno Evropskoj komisiji.

„Premijerova konstatacija da će podnijeti ostavku ukoliko budžet ne bude realizovan shodno planu do juna mjeseca, veoma je vješto političko kalkulisanje“, ocenjuje za Danas eokonomista Andrej Nedović.

On je podsetio da se Vlada „tajno i organizovano zadužila na početku svog mandata preko 750 miliona eura, a da pritom nije generisala ni jedan investicioni projekat, da nije redovno izmirivala sve svoje obaveze po osnovu kapitalnog budžeta, a dodatno je na uštrb života i zdravlja građana otvorila svoje granice tokom ljetnje sezone čime je dopunila državnu kasu, stvorila je sebi uslove da uđe u 2022. optimistično i manipulativno“.

Uzimajući u obzir navedeno, ukazuje Nedović, Vlada će imati dovoljno sredstava da dogura do juna nakon čega se, kaže, nadaju usješnoj ljetnjoj sezoni, čime će dobiti još dva mjeseca na vlasti.

„Nakon toga će uslijediti premijerov zahtjev Skupštini za zaduženje preko jedne milijarde evra, jer će naše društvo sustići sve negativne posledice ovog budžeta. Siguran sam da će premijer i tada imati neki izgovor da ostane na vlasti, kao što je potpisivanje Temeljnog ugovora koje vješto izbjegava“.

Na kraju, usvajanje ovakvog budžeta bez podrške šire i stručne javnosti će nas uvesti u Grčki scenario, zaključuje naš sagovornik dodajući da će to „imati ozbiljne i traumatične posljedice na kvalitet života crnogorskih građana“.

Prema mišljenju Predraga Zečevića, novinara i vlasnika portala bizniscg.me, Krivokapić se pokazao vešt u političkim vodama.

„Dobiće podršku za ‘Maršalov plan – Evropa sad’ a ako to sprovede teško da će ga maći sa vlasti“. Zečević ukazuje da narod vrši prtitisak na partije da glasaju za „Evropa sad“ iako su, ukazuje, napravili dosta faulova.

„Partijsku bazu i obične građane ne interesuju prepucavanja no minimalac od 450 eura“. Naš sagovornik upućuje na slične programe koje su imale Rumunija i Bugarska, dok su se, kako je naveo, Srbija i entitet BiH Republika Srspka opredelile za uvođenje neoporezivog dela plate pa su tako podigli prosečne zarade.

Vladin program poreskih reformi „Maršalov plan -Evropa SAD” kao deo predloga budžeta predviđa da od 1. januara naredne godine u Crnoj Gori budu smanjena opterećenja na zarade i povećane minimalna i prosečna zarada. Predviđeno je povećanje minimalne zarade sa 250 na 450 evra, povećanje prosečne zarade sa sadašnjih 530 na 700 evra, kao i ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i niz poreskih reformi.

U crnogorskoj skupštini prošle nedelje je završena rasprava o budžetu a glasanje se očekuje u četvrtak ili petak.

U Tužilačkom savetu advokati Šarića i „kavčana“

Nadležni odbor prekjuče je, glasovima predstavnika parlamentarne većine, predložio Skupštini da za četiri člana Tužilačkog saveta iz reda uglednih pravnika izabere Sinišu Gazivodu, Miloša Vuksanovića, Borivoja Đukanovića i Filipa Jovovića.

Dok iz vlasti kažu da su utvrđivanjem liste konačno stvoreni uslovi za „sprovođenje pravde“, simptomatično je da su neki od predloženih bili advokati optuženih za teška krivična dela.

Vuksanović je bio advokat jednog od vođa “kavačkog” klana Radoja Zvicera, Milana Vujotića i Krsta Maroša. Borivoje Đukanović branio je Duška Šarića i Jovicu Lončara, optužene za pranje skoro 20 miliona evra. Mediji pišu i da je zajedničko Vuksanoviću, Đukanoviću i Jovoviću to što su u julu 2020. potpisali peticiju protiv Zakona o slobodi veroispovesti.