Da li će Hrvatska zahtevati od Crne Gore da povuče Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu?

Sagovornici su bili Daliborka Uljarević, direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice, i Tvrtko Jakovina, istoričar iz Zagreba.

Bilo je reči o tome zašto zvanični Zagreb tvrdi da nije blokirao Crnu Goru iako nije dao saglasnost da Crna Gora otvori poglavlje o spoljnoj i bezbednosnoj politici, da li je glavni razlog hrvatskog postupka Rezolucija o genocidu u Jasenovcu koji je Skupština Crne Gore usvojila juna ove godine i pored toga što je Hrvatska poručila da bi to moglo uticati na evropski put Crne Gore i da li je to urađeno pod pritiskom Beograda.

Razgovaralo se i tome zašto je predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Madić, koji je zbog Rezolucije o genocidu u Jasenovcu proglašen nepoželjnom osobom u Hrvatskoj, poslao poziv predsedniku hrvatskog Sabora da poseti Crnu Goru iako je znao da će njegov poziv biti odbijen, koja su još otvorena pitanja u odnosima Hrvatske i Crne Gore i zašto do sada nijedno nije rešeno, kao i o tome da li Hrvatska blokadom evropskog puta Crne Gore ide na ruku prosrpskim i proruskim snagama u Crnoj Gori koje su deklarativno za Evropsku uniju, a sve čine da Crna Gora ne postane članica Unije.

Omer Karabeg: Šesnaestog decembra na međuvladinoj konferenciji u Briselu Hrvatska nije dala saglasnost da Crna Gora zatvori poglavlje o spoljnoj i bezbednosnoj politici i odbrani.

Mediji su javili da je time Hrvatska blokirala Crnu Goru na njenom putu u Evropsku uniji, dok ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman tvrdi da se ne može govoriti o blokadi, da Hrvatska neće postavljati bilateralna pitanja kao uslov za evropski put Crne Gore, ali da su pitanje nestalih i pitanje odštete logorašima teme koje moraju brinuti sve u Evropskoj uniji. Kako vi gledate na potez Hrvatske, da li je to blokada?

Tvrtko Jakovina: To je verovatno ozbiljna poruka koja može biti smatrana i određenom blokadom iako mislim da bi prava blokada morala doći u onom trenutku kad bi to imalo stvarnoga upliva na završetak pristupnih pregovora Crne Gore.

Ali nisam siguran da je to poruka koje je usuglašena sa ostalim evropskim zemljama i da će imati dugo trajanje. Ne verujem da će izdržati test narednih godina bez obzira kakvi gestovi i dokumenti dolazili iz Crne Gore.

Daliborka Uljarević: Crna Gora je u 2024. napravila veliki iskorak kada je reč o evropskim integracijama. U junu smo dobili IBAR – izveštaj o ispunjenju privremenih merila za ključna poglavlja 23 i 24.

Naglašavam dobili jer mislim da je to bio poklon Evropske unije Crnoj Gori.

Hrvatska se nije tome protivila iako su mnoge države članice imale određenu skepsu, ali očigledno je postojala saglasnost da Crnoj Gori treba dati vetar u leđa.

Što su nakon toga uradile retrogradne snage u Crnoj Gori? Inicirale su usvajanje Rezolucije o Jasenovcu uz punu svest da će to pokvariti odnose sa Hrvatskom.

Brojna su otvorena pitanja između Hrvatske i Crne Gore, ali mislim da u ovom slučaju Hrvatska ima argumente da brani svoju odluku da ne dopusti zatvaranje poglavlja koje sadrži niz elemenata koji se odnose na dobrosusedsku saradnju.

Čini mi se da crnogorske vlasti poslednjih godina sistemski rade na tome da uruše dobrosusedsku saradnju ne samo sa Hrvatskom, već i sa drugim državama u regionu. Dobijali smo protestne note i iz Bosne i Hercegovine.

Predsednik parlamenta i poslanici iz njegove grupacije vrlo često su nastupali sa uvredljivim odnosom prema Hrvatskoj.

Ministar odbrane je došao u sukob sa svojim hrvatskim kolegom oko vlasništva nad vojnim brodom Jadran.

To je problem koji odavno traje i ne treba ga rješavati preko medija rezolutnim stavovima nego treba da sednete za sto i razgovarate. A naš ministar je uoči susreta sa hrvatskim kolegom davao takve izjave da je hrvatski ministar odbrane otkazao sastanak uz obrazloženje da oni nemaju šta da pričaju kada on ima takve stavove.

Sporna rezolucija

Omer Karabeg: Da li je glavni razlog blokade to što je krajem juna ove godine Skupština Crne Gore usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu i pored toga što je pre toga Hrvatska upozorila Crnu Goru da to može da bude smetnja na putu Crne Gore ka Evropskoj uniji?

Tvrtko Jakovina: Bojim se da jeste iako bi Hrvatska u odnosima sa susednim zemljama trebala polaziti od toga da nam je u interesu da te zemlje uđu u Evropsku uniju jer u mnogim stvarima imamo slične interese.

Rezolucija o genocidu u Jasenovcu sigurno nije bila dobrodošao gest. Meni je neobjašnjivo da je doneta uprkos tome što je i sam inspirator mnogim od prosrpskih stranaka u Crnoj Gori rekao da srbijanska skupština nema ni volju, ni želju da takvu rezoluciju izglasa.

Reklo bi se da je neko izabrao najlakši način da zapapri odnose između dve zemlje.
Ta rezolucija nije ništa doprinela za bolju brigu oko stradalih u genocidu u vreme Drugoga svjetskoga rata. Nije se dogodilo ništa osim što je neko u crnogorskom parlamentu rekao je – izglasaćemo je jer znamo da će im to zasmetati koja god da bude cena.

Što se tiče broda Jadran, bizarno je da je to postalo jedno od centralnih pitanja u odnosima između Podgorice i Zagreba.

To deluje bizarno i našim zapadnim prijateljima. Ne može jedan brod biti ultimativni problem između dve susedne zemlje koje imaju toliko drugih otvorenih pitanja. To je, čini mi se, nezrelost i jedne i druge strane.

Omer Karabeg: Zašto je Skupština Crne Gore usvojila Rezoluciju o Jasenovcu i pored upozorenja iz Hrvatske? Uostalom, ni Srbija nije usvojila takvu rezoluciju, a oni koji su je inicirali jako su bliski sa Beogradom.

Daliborka Uljarević: To su uradili oni ljudi iz skupštine i vlade koji imaju potrebu da stalno dokazuju svoju privrženost Srbiji. Interes Crne Gore nije njima primarni, već se okreću prema, da tako kažem, svom političkom šefu, a to je Aleksandar Vučić.

On je, u to duboko verujem, pritisnuo taj taster jer mu je bilo nepojmljivo da Crna Gore može na putu ka Evropskoj uniji napraviti više koraka od Srbije.

Rezolucija o Jasenovcu je imala za cilj da ugrozi odnose sa Hrvatskom. Mislim da je to prepoznato i u Briselu, pa je Šarl Mišel, tadašnji predsednik Evropskog saveta, otkazao zvaničnu posetu Crnoj Gori.

Nisam sigurna da su taj gest razumeli ili želeli da razumeju naši donosioci odluka.

Umesto da nakon usvajanja rezolucije pokušaju da omekšaju odnose sa Zagrebom, višim zvaničnicima u Ministarstvu inostranih poslova bilo je, na primer, zabranjeno da odu na prijem povodom hrvatskog Dana državnosti.

Inače, moj je utisak da Hrvatska ne želi da zaustavi Crnu Goru na putu evropskih integracija, ali hrvatske vlasti a i opozicija ne veruju crnogorskim vlastima.

Odnos između dve zemlje je toliko urušen da ne verujem da se u takvoj atmosferi mogu rešavati bilateralna pitanja.

‘Eurofolirant’

Omer Karabeg: Kako gledate na poziv koji je početkom decembra predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić uputio predsedniku Hrvatskog sabora Goranu Jandrokoviću da zajedno sa saborskom delegacijom poseti Crnu Goru?

A Mandić je, kao jedan od inicijatora Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, proglašen personom non grata u Hrvatskoj.

Tvrtko Jakovina: Njegov poziv mi je delovao prilično cinično. Došao je u trenutku kada nije bila nikakva mogućnost da bude prihvaćen. Nije bio rešen nijedan od razloga zbog koji su trojica crnogorskih političara proglašeni personama non grata.

Ali sve skupa to je delovalo diletantski, pogotovo zato što nije bilo nikakve sofisticiranosti – tako da su i jedna i druga strana sebe dovele u situaciju da reaguju onako kako je bilo najavljeno.

To je onaj ko de facto vodi Crnu Goru, a to je Andrija Mandić, sigurno mogao znati.

Daliborka Uljarević: Mandić je u poslednje vreme neretko inicirao poteze za koje je znao da će biti snažna provokacija. Mislim da je time hteo da isproba sopstvene granice, a i da pokaže svom biračkom telu da je spreman da se suoči sa onima koji su njega proglasili nepoželjnim.

On vrlo svesno pokušava ignorisati činjenice koje su belodane. Zanimljivo da se predstavlja kao eurofil, mada je, rekla bih, eurofolirant.

Mandiću je cilj da bagateliše odnos sa Hrvatskom, pokušava da ga ismeje što je besmisleno jer je taj odnos ozbiljno i dugotrajno urušen i njegovom obnavljanju treba pristupiti sa mnogo dobre volje s obe strane.

Uverena sam, međutim, da se odnos prema Hrvatskoj neće promeniti dok su u Crnoj Gori na vlasti ovi koji jesu.

Omer Karabeg: Čini se da Vlada Crne Gore sada na neki način nastoji da odobrovolji Hrvatsku, pa je nedavno proglasila dan žalosti zbog tragedije u osnovnoj školi u Zagrebu?

Tvrtko Jakovina: U to vreme sam se nalazio u Crnoj Gori i bio sam pomalo iznenađen tom važnom gestom. To je bio potez koji zapravo rezonira sa raspoloženjem u svim zemljama bivše Jugoslavije kad se dogode velike tragedije.

Slično solidarnost bila je od Slovenije do Makedonije i povodom tragedije u Jablanici. To je zaista dobrodošao gest, ali to nije politička poruka jer ima izvorište događajima koji su, gotovo bih rekao, apolitični.

Daliborka Uljarević: Ta odluka crnogorske vlade naišla je na značajnu podršku crnogorskih građana i građanki i to ohrabruje jer pokazuje da se mi kao građani ipak nismo posvađali u onoj meri u kojoj su to naši politički lideri.

Crna Gora danas zatvorila tri pregovaračka poglavlja u pregovorima sa EU

Ideologija devedesetih

Omer Karabeg: Da li će Hrvatska kao glavni uslov da odustane od blokade tražiti da Skupština Crne Gore povuče Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu?

Tvrtko Jakovina: Meni bi teško bilo zamisliti da se Hrvatska na taj način postavi. Čini mi se da bi to još više zakomplikovalo naše odnose sa Crnom Gorom u trenutku kad traje kampanja za predstojeće predsedničke izbore u Hrvatskoj gde jedan deo kandidata isključivo govori o prošlosti.

Ponavljam, niti pitanje broda, niti pitanje prošlosti od pre 80 godina nisu naša osnovna pitanja.

Mi bismo se trebali koncentrisati na ono što su osnovna pitanja, a jedno o takvih je pitanje nestalih.

To je pitanje vrlo aktuelno i živo zbog boli onih koji još uvek traže svoje nestale. Bilo bi bolje kad u Crnoj Gori ton politici ne bi davao Beograd preko Andrije Mandića, ali to je izbor i Srpske pravoslavne crkve i jednog dela Crnogoraca.

Bilo bi bolje i kada bi Hrvatska puno više poštovala evropske vrednosti. Pitanje je samo imamo li političare s jedne i druge strane da to prepoznaju.

Omer Karabeg: Da li bi Skupština Crne Gore bila u stanju da povuče Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu ukoliko bi to bila glavna prepreka na putu Crne Gore u Evropsku uniju?

Daliborka Uljarević: Mislim da skupštinska većina, koja je to izglasala, ne bi to uradila jer se u mnogo navrata zakopala u tu svoju odluku.

Inače, ako dođe do hrvatskih zahteva, mislim da se neće raditi samo o Rezoluciji o Jasenovcu. Mi smo imali niz revizionističkih poteza poslednjih godina. Jedan od takvih je da se bazen u Kotoru, gradu u kome živi dosta pripadnika hrvatske manjine, nazove po imenu poznatog vaterpoliste koji je devedesetih bio čuvar u logoru Morinj u kome su bili zarobljenici sa područja Dubrovnika.

On je bio osumnjičen za ponašanje koje nije bilo u skladu sa humanitarnim pravom. Hrvatska je osudila tu odluku i to je takođe jedno od otvorenih pitanja.

Slučaj logora Morinj nikada nije do kraja procesuiran. Osuđena su samo četvorica ljudi nižeg ranga. Od te četvorice jedan nikada nije odslužio ni vrlo ograničenu kaznu, već se nalazi u Beogradu gde ima razgranate poslove, a Crna Gora ne traži njegovo izručenje.

Pomenula bih i slučaj u Pljevljima gde je Tivatska ulica preimenovana po imenu Branka Krvavca čoveka koji je kao agresor poginuo na dubrovačkom ratištu.

U Crnoj Gori imamo ljude koji i danas baštine politiku i ideologiju koje su nas devedesetih godina povela u mrak. Oni nemaju nikakvu vrstu žaljenja što se to desilo.

Čak i kada, recimo, kritikuju Mila Đukanovića koji je, uz sve kontroverze koje ga prate, bio jedan od najmarkantnijih lidera Crne Gore, mnogo mu više zameraju okretanje u pravcu Zapada, nego neke druge stvari.

Omer Karabeg: Čini se da su u vreme Mila Đukanovića, i pored svih otvorenih pitanja, odnosi sa Hrvatskom bili dobri.

Daliborka Uljarević: Tada je zauzet stav da se ti odnosi moraju graditi, a otvorena pitanja postepeno rešavati. Tada je Vesna Pusić, koja je u to vreme bila ministarka spoljnih poslova Hrvatske, inicirala poklanjanje kompletnog seta prevoda pravne tekovine Evropske unije.

To je bila snažna i materijalna i simbolička i politička podrška Hrvatske u trenutku kada je Crna Gora otvorila pregovore sa Evropskom unijom.
Usluga

Omer Karabeg: Da li Hrvatska postavljenjem prepreka Crnoj Gori praktično čini uslugu prosrpskim i proruskim partijama u Crnoj Gori koje se samo formalno zalažu za ulazak u Evropsku uniju, a sve čine da Crna Gora ne postane članica Unije.

Tvrtko Jakovina: Ja mislim da da. U Crnoj Gori je stalno postojala trećina stanovništva koja je imala snažni antizapadni i proruski i prosrpski stav. Jesu li oni danas u vlasti?

Ako jesu, onda sva podrška toj administraciji mora da vodi računa o tome da će se taj ogromni korpus teško pomiriti sa onim što bi Evropska unija želela.

To je problem ne samo kada je reč o odnosu Hrvatske prema Crnoj Gori. Baltičke zemlje i zemlje Istočne Evrope, koje imaju drukčiji tip straha od Rusa, nego što ga mi imamo, strahovaće od novoga Orbana ili od nove slabe ili meke tačke koja će sa Rusima na drugačiji način pregovarati.

Crna Gora je dugo imala zreliji odnos prema prošlosti, nego mnoge druge zemlje na ovom prostoru.

Problem je nastao kada je 2020. nova vlast počela raditi ono što se u Hrvatskoj događalo pre 15 ili 20 godina i što nije donelo osobitu korist Hrvatskoj.

Vukla je problematične poteze koji ne pomažu ničemu osim da produbljuju nesporazume sa susedima.

Daliborka Uljarević: Teško je odgovoriti na vaše pitanje jer se može razgovarati i tome da li Hrvatska tom blokadom čini uslugu i proevropskim, građanskim snagama u Crnoj Gori koje govore da u strukturama vlasti nemamo ljude koji zaista žele da uđemo u Evropsku uniju. Verovatno i jedni i drugi imaju koristi od hrvatske blokade.

Hrvatska je imala argumentaciju da spreči zatvaranje poglavlja o spoljnoj i bezbednosnoj politici. Na tu argumentaciju smo ukazivali i mi iz civilnih struktura.

Da li je ta njena argumentacija bila politički motivisana? Jeste, kao što su sve odluke država članica Evropske unije politički motivisane.

Takva je bila i odluka u junu ove godine da se dramatično snize kriterijumi da bi se Crna Gora pogurala. U konačnici, meni se čini da je potez Hrvatske ipak korisniji za one koji se bore za istinsku, evropsku Crnu Goru, nego za one koji bi pod tim plaštom da ovde prave Vučićev feud.

Na potezu je Crna Gora

Omer Karabeg: U zaključku, da li će Hrvatska i Crna Gora na kraju naći rešenje za otvorene probleme, pa će se otvoriti put Crnoj Gori u Evropsku uniju?

Tvrtko Jakovina: Duboko verujem da Hrvatska na kraju neće uraditi ono što je doživela od Slovenije kada je Slovenija blokirala Hrvatsku iako treba biti oprezan je tada Slovenija i Hrvatska nisu imale niti pet posto otvorenih pitanja kakva su sada između Hrvatske i Crne Gore.

Ipak, nama je u interesu da Crna Gora uđe u Evropsku uniju jer bi Hrvatska, Slovenija i Crna Gora, kao susedne zemlje koje su na Jadranu, mogle zajednički nastupati.

Mi moramo znati ko su nam prijatelji i s kojim zemljama imamo iste ili slične interese.

Zato bi bilo vrlo korisno kad bi postojali vrlo jasni i vidljivi gestovi koji bi poboljšali atmosferu u odnosima između dve zemlje. Ali ti potezi trebaju doći više iz Crne Gore, nego iz Hrvatske.

Omer Karabeg: Da li je sadašnja Vlada Crne Gore spremna da izađe u susret nekim zahtevima Hrvatske? Premijer Spajić je ovih dana izjavio da je Crna Gora „u intenzivnoj komunikaciji sa Hrvatskom u konstruktivnom i prijateljskom tonu“.

Daliborka Uljarević: Ne znam s kim je on u takvoj vrsti komunikacije jer se ne sećam kad je posljednji put imao bilateralni sastanak sa nekim hrvatskim kolegom.

Uostalom, naš premijer nije čovek od reči. On je vrlo spreman da se prilagođava onome što misli da mu u datom trenutku može doneti poene.

Ne verujem da vlada ima bilo kakvu strategiju kako da unapredi odnose sa Hrvatskom. A još manje verujem da Spajić razume značaj tog problema jer je spreman da prilično zanemari sve probleme koji dolaze iz političkog spektruma.

Više se koncentriše na ekonomska pitanja, ali to možete da radite kada ste ministar finansija, kao što je on bio na početku svoje političke karijere, ali ne i kao premijer.