Da li će podgorički izbori uzdrmati vlast u Crnoj Gori?

Posle višedecenijske vladavine Demokratske partije socijalista vlast (DPS), vlast je u glavnom gradu Crne Gore u oktobru 2022. preuzela tadašnja opozicija i novi politički subjekt: Pokret Evropa sad (PES.) Funkcionerka tog pokreta, Olivera Injac, izabrana je za gradonačelnicu. Nedugo zatim došlo je do raskola u PES između premijera Milojka Spajića i predsednika države Jakova Milatovića, zbog čega je deo odbornika PES formirao poseban klub iza kog danas stoji Milatović.

Vanredni lokalni izbori u Podgorici raspisani su nakon što je skraćen mandat lokalnom parlamentu, što su inicirali opozicioni odbornici (DPS, SD, SDP) a podržao Milatovićev Pokret za Podgoricu i građnski pokret URA. Prethodno Milatovićevi odbornici koji su se otcepili od PES-a sa bivšim kolegama nisu mogli da dogovore podelu funkcija, što je opterećivalo funkcionisanje grada.

Na izborima u Podgorici učestvuje 13 lista, među kojima i ona iza koje stoji predsednik države Jakov Milatović, na kojoj su i opozicione partije URA i PZP. Na izborima nastupa i najjača opoziciona partija, DPS. Vladajuće partije izlaze u dve kolone: PES i Demokrate u jednoj, a prosrpske partije bivšeg Demokratskog fronta u drugoj.

Na predstavljanju liste koja nosi njegovo ime, predsednik Milatović rekao je da je „izabrao da ne okreće glavu na drugu stranu pred lošim praksama na lokalnom i državnom nivou“, te da će, kako je naglasio, rezultati izbora u Podgorici zaustaviti „politički cirkus“. Takvu odluku njegov, sada koalicioni partner, Dritan Abazović, vidi kao hrabru, jer je Milatović, kao jedan od osnivača PES, napravio, kaže, otklon od politike koju ta partija sada vodi na državnom nivou.

Nagoveštaj novih političkih procesa?

Rezultati predstojećih izbora, prema mišljenju Marka Pejovića iz Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), mogu da oblikuju buduće odnose između vlade, predsednika i opozicije, a potencijalno i da utiču na šire političke saveze i smer kojim će zemlja ići u narednom periodu.

„Ako vladajuće partije ostvare značajan uspeh (Pokret Evropa sad, Demokratska Crna Gora, bivše partije Demokratskog fronta), to bi moglo da osnaži poziciju vlade, jer bi rezultati pokazali da uživaju široku podršku među građanima. A mogli bi i da iskoriste taj uspeh kao potvrdu da su na pravom putu u sprovođenju politika“, kaže Pejović.

U scenariju po kojem bi opozicione partije ostvarile značajan uspeh, to bi, kako kaže Pejović, bio signal nezadovoljstva trenutnom vladom, zbog čega bi opozicija radila sve na organizaciji prevremenih parlamentarnih izbora.

Analitičar Boris Marić mišljenja je da lokalni izbori mogu da odrede dalja kretanja na političkoj sceni, ali i da ne mogu da budu uzrok dramatičnih potresa. „Mogu biti vetar u leđa za buduće procese, ali kratkoročno, u formalnom smislu, neće biti uzrok radikalnog zaokreta na političkoj sceni. Ove izbore bih definisao kao građenje pozicija za sledeće parlamentarne izbore, kad god da budu“, ističe Marić.

Da li je Milatoviću ugrožena pozicija predsednika države?

I pre nego što je nastupom na podgoričkim izborima Milatović ozvaničio svoje političke ambicije, za Pokret Evropa sad on je, zbog javnog neslaganja sa politikom vlade, postao „doskorašnji predsednik svih građana i novi portparol opozicije“, koji „krši Ustav i meša se u teme za koje nema ustavne nadležnosti“.

Zbog svega toga, Marko Pejović kaže da ga ne bi iznenadila ni inicijativa za proveru Milatovićevog legitimiteta na funkciji predsednika države.

„U tom smislu, ne bih isključio ni mogućnost da trenutna parlamentarna većina inicira postupak za utvrđivanje da li je predsednik Crne Gore povredio Ustav u skladu sa članom 93 Ustava Crne Gore, kako bi prekinuli agoniju na relaciji parlament – izvršna vlast – predsednik“, kaže Pejović za DW.

Marić s druge strane ocenjuje da podgorički izbori jesu svojevrsni test legitimiteta i da se može očekivati da nekome od aktera bude oslabljen legitimitet, ali ne do nivoa gubitka pozicija.

„To ipak nije dovoljna osnova da poljulja pozicije premijera i predsednika, jer se radi o lokalnim izborima. Mogu, dakle, imati uticaj, ali ne i presudno da utiču na trenutne pozicije i mandate“, smatra Boris Marić, dugogodišnji civilni aktivista i bivši generalni sekretar vlade, prenosi DW.