Da li će Šmit zakucati poslednji ekser u sanduk građanskih stranaka?

U praksi će to značiti garanciju vlasti HDZ-a barem za nekoliko ciklusa kao rezultat izvojevane pobede u bici koju vode više od 20 godina. Ni najveći politički protivnici to im neće moći osporiti.

Osim toga, značiće da će 60 odsto glasačkog tela u državi i 80 odsto u Federaciji BiH uvek biti predstavljeno samo kroz bošnjačku kvotu u izvršnoj vlasti države (33 odsto) i Federacije (50-60 odsto).

Međutim, isto tako, SDA će kao najjača bošnjačka stranaka, ili neka druga koja uspe zauzeti vodeću poziciju među Bošnjacima, zavisno kako će većina Bošnjaka doživeti ovakav ishod izborne reforme, puno lakše doći do kontrolnog paketa.

Podsećamo, po trenutnom izbornom zakonu dovoljno je šest delegata u svakom klubu jednog od konstitutivnih naroda da se izabere predsednik i potpredsednici Federacije BiH koji zajednički biraju mandatara vlade.

S obzirom da će Šmitovom odlukom građanske stranke doći u skoro nemoguću poziciju da iz sva tri kluba skupe po osam delegata da bi zaobišli nacionalne stranke, pitanje je kako će izgledati njihova budućnost

U takvom zakonskom okviru ona stranka koja ima 12 delegata u bilo kojem klubu može blokirati sve političke procese i ucjenjivati sve druge stranke. Sa Schmidtovim prijedlogom dovoljno je 10 delegata od 17 za takvu vrstu blokade, a ne više 12.

Gledajući u istoriju izbornih rezultata zanimljivo je proveriti stanje u bošnjačkom klubu Doma naroda FBiH, i ko bi najviše profitirao da su važila pravila koja su procurela u javnost.

U tekućem sazivu Doma naroda Federacije SDA je 2018. dobila devet delegata, od čega osam u bošnjačkom klubu. Nakon Opštih izbora 2014. SDA je dobila 10 delegata u bošnjačkom klubu, a četiri godine ranije devet delegata.

Samo u poslednja tri ciklusa, SDA bi po Šmitovom predlogu uvek mogla da predloži predsednika ili potpredsjednika Federacije BiH, a 2014. bi imali kontroli paket. Uz jednog ili dva preletača to bi isto mogli dobiti 2010. i 2018. godine.

S obzirom da će Šmitovom odlukom građanske stranke doći u skoro nemoguću poziciju da iz sva tri kluba skupe po osam delegata da bi zaobišli nacionalne stranke, pitanje je kako će izgledati njihova budućnost.

Većina stranaka će biti daleko pragmatičnije, još više nego sada, fokusiraće se na vođenje čisto etnonacionalne politike, jer će ona predstavljati kraći put do osvajanja pozicija u vlasti.

Priča građanskih stranaka kako one ne žele u vlast sa nacionalistima postaće još više besmislenija u sistemu u kojem postoje etničke kvote u svakoj državnoj instituciji, od izvršne do zakonodavne vlasti.

Građani koji ne podržavaju nacionalne stranke će se neminovno većinski prikloniti onima koji makar delom mogu ispuniti njihove zahteve, ne iz ubeđenja već iz nužde.

Pravila političke igre građanskim strankama nikad nisu ni bila naklonjena. Sa Šmitovom reformom koja će navodno „odblokirati“ Federaciju BiH, dodatno je blokirajući, svim strankama koje budu delovale izvan nacionalnog koncepta biće besmisleno sudelovati.

Nacionalna politika dobiće novi polet uzrokovan s jedne strane euforijom, a s druge razočarenjem u politiku međunarodne zajednice koja već godinama ima dvostruke aršine u smislu shvatanja koncepta konstitutivnosti u Federaciji i Republici Srpskoj.

A međunarodni zvaničnici će još dugo cinično postavljati pitanje, kad god ih se bude podsećalo na perfidnu politiku kojoj svedočimo „a zašto glasači ne daju poverenje građanskim strankama“?