Da li Hrvatskoj preti potpuna zabrana seče šuma?

Za planinara Damira Gobeca Medvednica je drugi dom. U taj park prirode kod Zagreba odlazi i poslom i rekreativno, i poznaje svaki njegov kutak. I nije mu promaklo da su se šume Medvednice poslednjih godina značajno proredile.

„Mi smo prošle godine imali prvenstvo u orijentacionom trčanju gde smo morali zapravo da menjamo trase da ljudi iz raznih zemalja ne vide što se događa u našim šumama“, zabrinut je Damir Gobec iz Planinarskog saveza Zagreba.

Nekontrolisanu seča hrvatskih šuma aktivistkinja organizacije Zeleni odred Vesna Grgić intenzivno prati poslednjih sedam godina i jasno joj je da stvari ne idu u dobrom pravcu. Zato su pokrenuli Inicijativu za spas Parka prirode Medvednica. „Svi smo mi starija generacija ljudi i ne može niko da nam kaže da je Sljeme pre 30 ili 40 godina izgledalo kao danas. Odnosno, pitamo se, da li ga je baš trebalo dovesti u ovakvo stanje“, kaže Grgić.

Za stanje u kojem se nalazi Medvednica, Grgić krivi Hrvatske šume, državno preduzeće zaduženo za upravljanje šumama i šumskim zemljištima u toj zemlji. Protiv njih su krajem 2018. podneli prvu tužbu Uredu za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminaliteta (USKOK), kao i Državnom tužilaštvu Republike Hrvatske (DORH). Jer, kako kaže Grgić, radi se o organizovanom zločinačkom poduhvatu i teškoj devastaciji šuma.

Krive su oluje

Iz Hrvatskih šuma sve optužbe odbacuju i tvrde da je intenzivnija seča Medvednice usledila nakon dve oluje koje su oštetile dobar deo šume. „Na Medvednici šumari još i danas saniraju posledice oluje Teodor iz 2013. godine, oluje Rea iz 2019. i čitavog niza oluja između i nakon. Udari vetra u tim ekstremnim nepogodama pogodili su veće površine, napravivši otvore u krošnjama šume koji su vidljivi iz grada Zagreba, kao i u glavni Sljemenski put. Sanacija je krenula odmah nakon oluja, a traje i dan-danas“, odgovaraju iz Hrvatskih šuma.

Gotovo polovinu kopnene površine Hrvatske prekrivaju šume, što je čini jednom od najšumovitijih zemalja u Evropi. Iz Hrvatskih šuma dodaju i to da godišnje zasade do devet miliona sadnica, a krajem 2021. iz Vlade je stiglo obećanje da će taj broj da poraste na deset miliona.

Njihovo pojašnjenje za aktiviste nije uverljivo. Ako je uzrok seče sanacija posledica oluja, Grgić se pita zašto se seku i područja koja nisu pogođena olujom. S druge strane, biolog Dušan Jelić kaže da bi takva politika mogla da dovede do fenomena tzv. „praznih šuma“, koje su pune stabala, ali imaju siromašan ekosistem.

„Ako stablo padne od udara vetra, neka istrune dolje. Jednostavno, zbog tog truljenja, doći će do razvoja insekata, druge flore… Dakle, kad padne stablo, tu će se razviti druga fauna u podnožju i to će omogućiti nekim vrstama insekata i različitih životinja da se tu nasele“, objašnjava Jelić za DW.

Oči uprte u Evropsku komisiju

Jedna od retkih zemalja iz hrvatskog susedstva gde su državne institucije imale sluha za probleme koji se događaju unutar zemlje jeste Albanija. Zbog prekomerne seče šuma, albanska Vlada je 2016, na osnovu pritužbi i prikupljenih dokaza zelenih aktivista, donela desetogodišnji moratorijum na njihovo komercijalno iskorišćavanje. Svako ko se ne bude pridržavao te zabrane biće novčano kažnjen sa 36.000 evra.

U Poljskoj, s druge strane, državne institucije nisu reagovale, pa su zeleni aktivisti pokucali na vrata Evropske komisije koja je odlučila da tuži Poljsku zbog seče u Bjalovješkoj prašumi koja se nalazi pod zaštitom Uneska. Epilog slučaja bio je takav da je Evropski sud pravde Poljskoj do daljeg zabranio seču uz pretnju kazne od 100.000 evra dnevno, u slučaju da prekrše zabranu.

Sličnu sudbinu bi mogla da doživi i Rumunija koja isto tako nije odgovorila na zahteve Evropske komisije da ilegalnu i prekomernu seču hitno stavi pod kontrolu.

I Hrvatska pod prismotrom

Vesna Grgić iz Zelenog odreda se nada da bi na sličan način mogli da sačuvaju i Medvednicu. Nakon što su sve hrvatske institucije odbile saradnju, Hrvatske šume je prijavila Evropskoj komisiji.

Prve reakcije već su stigle. Evroparlamentarac i potpredsednik evropskih Zelenih Tomas Vajc, jesenas je obišao pojedina šumska područja obuhvaćena „Eko mrežom natura 2000“. Na osnovu stanja koje je zatekao na terenu, upozorio je komesara EU za životnu sredinu Virginijusa Sinkevičiusa na „alarmantno stanje u hrvatskim šumama“. „Evropsko tužilaštvo je tu, istraživači, inspektori… I već prozivaju, već traže, kopaju po tome i stvarno vidimo da je to jedini smer kojim smo mogli da idemo“, kaže Grgić.

Na pitanja DW o tome da li ih zabrinjavaju eventualne posledice istrage Evropske komisije, iz Hrvatskih šuma odgovaraju: „Ne zabrinjavaju! Na adresu Hrvatskih šuma d.o.o. od strane Evropske komisije nije pristigao nikakav zahtev za dostavljanjem dokumentacije, niti da se oglasimo. Mi u svakom trenutku postupamo prema zakonima koji uređuju područje šumarstva i uopšte ne postoje razlozi zbog kojih bi Hrvatske šume d.o.o. trebalo da snose bilo kakve sankcije.“

U međuvremenu, biolog Jelić odlučio se za drugačiji pristup. U okviru projekta „O2“, on je u poslednje dve godine s kolegama i građanima pošumio nešto više od dva hektara. „Želimo da napravimo sistem prirodnih privatnih područja koja će zapravo da sadrže šumu bez menadžmenta“, kaže Jelić. To je u stvari područje koje se brine samo za sebe i kojim niko ne upravlja. U njegovoj zelenijoj viziji budućnosti, ljude bi trebalo podsticati da o šumama brinu tako što će jednostavno – da ih ostave na miru.