Da li je Crna Gora još uvek na evropskom putu?

Podržava ga koalicija u kojoj su i čelnici prosrpskih i proruskih stranaka, među kojima Andrija Mandić i Milan Knežević, čelnici Nove srpske demokratije (NSD) i Narodne demokratske partije Crne Gore (DNP). Mandić je i predsednik Skupštine Crne Gore od oktobra.

Više stabilnosti?

Mandić i Knežević deklarisane su Putinove pristalice, ponekad se posredno izjašnjavaju protiv nezavisnosti Crne Gore te odbijaju članstvo države u NATO koje postoji od 2017.

Zalažu se za bliskost Crne Gore i Srbije, protiv su nezavisnosti Kosova i negiraju genocid u Srebrenici.

Ulazak političara poput Mandića i Kneževića u vladajuću koaliciju deo je dogovora između Spajića i prosrpskih stranaka. Spajića, čija je proevropska stranka nakon izbora pre godinu dana imala tek neznatnu većinu, podržalo je 13 poslanika prosrpskog bloka. Zauzvrat je te stranke trebalo nagraditi ministarskim mestima, što se sada i dogodilo.

NSD i DNP nemaju ključna mesta u novoj vladi, a sami Mandić i Knežević nemaju ministarske funkcije. No, upitno je hoće li saradnja dovesti do „više stabilnosti“ Spajićeve vlade, kako obećava premijer.

„Predvođeni Moskvom i Beogradom“

Na reakcije iz zemlje i inostranstva nije se moralo dugo čekati. Crnogorski predsednik Jakov Milatović, koji se pre nekoliko meseci razišao sa Spajićem i njegovim PES-om zbog spora oko nacionalne energetske kompanije, komentarišući obnovljenu Vladu Crne Gore kazao je kako je „Crna Gora žrtva najprimitivnije političke trgovine i neodgovornosti koju premijer kontinuirano pokazuje u vođenju države“.

Čelnik opozicione Demokratske partije socijalista Andrija Nikolić se izrazio u istom tonu.

No, za razliku od Milatovića, koji se smatra prosrpskim, on je mnogo direktniji u svojim kritikama što se tiče spoljašnjih uticaja. „To je vlada kojom se upravlja iz Moskve i Beograda“, rekao je prošle nedelje crnogorskim medijima.

Putem ambasade je reagovala i američka vlada, koja se ranije jasno pozicionirala protiv učešća prosrpskih stranaka.

„Zabrinuti smo zbog uključivanja u crnogorsku vladu stranaka i čelnika koji ne osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu, koji odbacuju sankcije EU protiv Rusije i čiji su postupci u izravnoj suprotnosti s načelima dobrosusedskih odnosa“, prenosi Radio Slobodna Evropa poruku američke ambasade u Podgorici.

Reakcija Hrvatske

Najburnije je reagovala susedna Hrvatska: dan nakon rekonstrukcije Vlade hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova proglasilo je nepoželjnim osobama u Hrvatskoj tri visoka političara iz prosrpskog bloka.

Reč je o već spomenutim političarima Mandiću i Kneževiću kao i Aleksi Bečiću. Njih trojica nepoželjni su u Hrvatskoj, navodi se u saopštenju, zbog „sistemskih mera za narušavanje dobrosusedskih odnosa“ i „nastavka zloupotrebe Republike Hrvatske u unutrašnjopolitičke svrhe“.

Konkretno, reč je o ulozi ovih političara u Rezoluciji o Jasenovcu, koju je krajem juna usvojio parlament u Podgorici. Rezolucija, u kojoj se spominju ustaški koncentracioni logori iz Drugog svetskog rata te logori Dahau i Mauthauzen, mnogi su shvatili kao odgovor na rezoluciju o Srebrenici prethodno donesenu u UN-u.

Prema mišljenju medija i analitičara u Hrvatskoj, s obzirom na to da je Crna Gora u UN glasala za rezoluciju o Srebrenici, prosrpske snage u Crnoj Gori progurale su jasenovačku rezoluciju kao „protivmeru“.

Ugrožen put ka EU?

Kako će ulazak prosrpskih i proruskih stranaka uticati na spoljnu politiku Crne Gore? Zlatko Vujović, politikolog nevladine organizacije Cemi (Centar za monitoring i istraživanje) iz Podgorice, smatra da ulazak prosrpskih i proruskih snaga u vladu nije iznenađenje, već proces koji traje neko vreme.

„Sada imamo snage koje su pod kontrolom srpskog predsednika Vučića i koje rade na tome da Crna Gora ne uđe u EU i odmakne se od NATO“, rekao je Vujović za DW.

Rezolucija o Jasenovcu je za njega čista provokacija koja bi trebalo da dovede do toga da Hrvatska uspori ili čak zaustavi približavanje Crne Gore EU.

„Niko u Crnoj Gori i niko ko ima šta reći u Hrvatskoj ne negira ono što se dogodilo u Jasenovcu. Ali ova rezolucija, a posebno tajming, imaju za cilj isključivo provociranje Hrvatske“, kaže Vujović.

Podseća da do 2020. godine i promene vlasti u Podgorici Hrvatska i Crna Gora nisu imale značajnijih međusobnih problema.

Zagrebački politički analitičar Žarko Puhovski pak smatra da je problem s rezolucijom „napumpan“. „Hrvatska ima i drugih problema s Crnom Gorom, poput nedefinisane granice ili nerešenog pitanja potraživanja nekretnina“, rekao je Puhovski za DW.

Za njega je problematično što je hrvatska vlast propustila da prizna zločine koji su se dogodili u Jasenovcu. „Grešile su obe strane: Crna Gora s ovom potpuno nepotrebnom rezolucijom i Hrvatska, čija je reakcija bila opravdana, ali koja još jednom nije priznala zlodela ustaškog režima. Nedostajala je ova jedna rečenica“, kaže Puhovski.

Propušteno izjašnjavanje o Jasenovcu

Izvestilac vladajućih nemačkih liberala za zemlje Zapadnog Balkana Tomas Haker je takođe mišljenja da je Hrvatska trebalo da kaže da joj nisu sporni zločini koji su se u Jasenovcu dogodili nego instrumentalizacija rezolucije.

„Čak i ako su neki kontroverzni političari u Crnoj Gori podržali rezoluciju, to se ne sme koristiti da se istorijske činjenice guraju pod tepih. Svaka država, a posebno članice EU, treba da se kritički i odgovorno suoči s svojom prošlošću – bez tabua i bez obzira na demokratske partijske podele. Istorijske činjenice o monstruoznim zločinima ustaškog režima su poznate i stoga ih treba osuditi“, rekao je Haker za DW.

On je, iako je Hrvatska poručila kako neće blokirati put Crne Gore u EU, rekao da se ne može isključiti blokada daljeg procesa pridruživanja Crne Gore od strane Hrvatske.

„Nažalost, postala je uobičajena praksa da se osetljiva pitanja zloupotrebljavaju kako bi se blokirao put drugih zemalja u Evropu“, zaključio je Haker.