Da li je Hrvatska postala „bogati Zapad“ za balkanske komšije?

Dok je prosečna isplaćena neto plata po zaposlenom u Hrvatskoj u novembru prošle godine iznosila 1.038 evra, prema podacima Državnog zavoda za statistiku, u isto vreme je bila znatno niža u zemljama u okruženju.

Poređenja radi, u Bosni i Hercegovini je u novembru 2022. godine prosječna plata iznosila 599 evra, prosečna plata bez poreza i doprinosa za oktobar 2022. godine u Srbiji iznosila je 641 evro, u Crnoj Gori, prema pokazateljima Uprave za statistiku, prosečna plata bez poreza i doprinosa u novembru prošle godine iznosila je 721 evro.

S druge strane, ako se Hrvatska poredi sa ostalim zemljama Evropske unije, Hrvatska je pre godinu dana bila na samom dnu liste prosečnih primanja u Uniji sa prosečnom mesečnom platom od 935,44 evra. Iza nje su samo Mađarska, Rumunija, Poljska, Grčka i Slovačka, pokazuju podaci Evrostata.

Prosečna neto godišnja plata zaposlenih koji su radili puno radno vreme u Evropskoj uniji 2021. godine iznosila je 33.500 evra, višestruko više od 11.225 evra koliko bi prosečni radnik mogao da zaradi u Hrvatskoj za godinu dana, pokazuju merenja Eurostata.

Na samom vrhu najviših prosečnih plata u EU za 2021. bio je Luksemburg sa 72.200 evra godišnje.

Zašto je Hrvatska privlačna balkanskim radnicima?

Međutim, i sa tako niskim standardom za mogućnosti Evropske unije, najvećeg prostora na svetu gde vladaju liberalno-demokratska načela, Hrvatska je postala odlična prilika za građane iz susednih zemalja.

Prema proračunima agencije PickJobs, Hrvatska je 2022. godine premašila brojku od 100.000 radnih dozvola za strane radnike.

Većina njih su radnici iz susedne Bosne i Hercegovine, Srbije, Severne Makedonije i Kosova*. Prednjače radnici u turizmu i ugostiteljstvu, radnici u građevinarstvu.

Od sticanja nezavisnosti 1991. godine, bivša jugoslovenska republika je prošla kroz težak ratni period, kao i tranziciju iz socijalizma u parlamentarnu demokratiju obeleženu korupcijom, nepotizmom, lošom privatizacijom…

Ipak, i pored svih teškoća, uspela je da ostvari sve svoje spoljnopolitičke ciljeve: članica je NATO-a od 2009. godine – najveće vojne alijanse na svetu, od 2013. godine članica je Evropske unije, a od 1. januara 2023. članica Šengena i evrozone.

Kako je Hrvatska uspela da ostvari svoje spoljnopolitičke ciljeve?

„Pored mnogih poteškoća, Hrvatska je imala i nekoliko prednosti“, rekla je za Al Džaziru Vesna Pusić, bivša hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova.

Po njenom mišljenju, tajming je bio ključan.

„Započeli smo naš projekat EU i NATO 2001. godine ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u vreme kada je još uvek vladao entuzijazam za proširenje i u EU i u zemljama istočne Evrope; 2004. godine izgradili smo politički konsenzus unutar političke elite – svih relevantnih političkih partija – o ulasku u EU, koji smo zajedničkim snagama uspeli da sačuvamo do ulaska 1. jula 2013. godine; NATO je u javnosti i među političarima uvek bio tretiran kao sastavni deo EU integracija. U tom periodu u pet do šest relevantnih parlamentarnih političkih partija bilo je istaknutih političara koji su, uprkos brojnim razlikama i neslaganjima, bili za Hrvatsku u EU i na tome aktivno radili i sarađivali; snažno civilno društvo i posebno izuzetni pojedinci, odnosno javni intelektualci, takođe su podržali projekat EU, što je svakako doprinelo njegovom uspehu“, rekla je Pusić.

Šta je Hrvatska propustila da uradi?

Neki istaknuti intelektualci, poput istoričarke Ive Goldštajn, kažu da je Hrvatska mogla više.

Ona je u ranijem intervjuu za Al Džaziru rekla da je zemlja doživela pad u pogledu indeksa liberalne demokratije za vreme mandata aktuelnog premijera Andreja Plenkovića.

„U nekim aspektima približavamo se neliberalnoj demokratiji“, rekla je Goldštajn.

„Iako to nisu takvi padovi kao što su agencije izmerile u slučaju Mađarske i Poljske, pad u Hrvatskoj je nesumnjivo značajan“, smatra.

Istoričarka Goldštajn vidi posleratno razdoblje nezavisne Hrvatske kao vreme velikih promena, ali i vreme suočavanja s problemima novog karaktera: iako je zemlja članica Evropske unije već 10 godina, Goldštajn ne vidi da je Hrvatska još prihvatila prave evropske vrednosti, uključujući liberalno-demokratske standarde.

I opozicioni političar Bojan Glavašević se žali da Hrvatska nije postigla više.

Iako je Hrvatska napravila značajne iskorake, Glavašević kaže da „ima i dosta koraka unazad, posebno u oblasti ljudskih prava i slobode medija, što je osnova svake demokratije“.

„Hrvatska trenutno propada na polju slobode medija“, rekao je Glavašević za Al Džaziru.

U svakom slučaju, čini se da je sada odlična prilika da ostatak Zapadnog Balkana počne da hvata korak sa Evropskom unijom. Glavašević kaže da Brisel podržava ekonomsku i bezbednosnu stabilnost u dvorištu Evropske unije, a to je posebno vidljivo u vreme ruske invazije Ukrajine.