Dan kada je Milošević započeo svoj krvavi pir: Projekat velike Srbije je naišao na prvu prepreku, a onda su krenuli u veća razaranja

Dan koji je započeo kao još jedan korak ka nezavisnosti i slobodi za Sloveniju, pretvorio se u brutalnu desetodnevnu borbu, koja je bila predznak mnogo dužih i krvavijih sukoba koji će uskoro zahvatiti Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Kosovo.

Desetodnevni rat, poznat i kao „Rat za nezavisnost“, nije bio samo kratka vojna konfrontacija, već simboličan početak Miloševićevog projekta stvaranja velike Srbije i održavanja Jugoslavije pod njegovom čizmom.

Sukobi su počeli kada su snage Jugoslovenske narodne armije (JNA), pod komandom tadašnjeg saveznog predsednika Slobodana Miloševića, pokušale da silom spreče deklaraciju o nezavisnosti Slovenije, koju je slovenačka vlada proglasila dan ranije, 26. juna 1991. godine.

Prvi koraci ka nezavisnosti

Nakon godina nezadovoljstva unutar same Jugoslavije, Slovenija je postala prva od jugoslovenskih republika koja je krenula putem secesije.

Raspoloženje u Sloveniji u to vreme bilo je pretežno pro-nezavisno, podstaknuto ekonomskim i političkim neslaganjima sa centralnom vladom u Beogradu.

Tokom 1990. slovenački narod je na referendumu glasao ogromnom većinom za nezavisnost, što je bio signal da su Slovenci spremni za razlaz sa Jugoslavijom.

Odluka Slovenije da proglasi nezavisnost bila je hrabra, ali i riskantna, s obzirom na to da je JNA bila snažna vojna sila odlučna da silom očuva teritorijalni integritet Jugoslavije.

Slovenija, sa svojim malim brojem oružanih snaga i relativno slabom vojnom infrastrukturom, stajala je pred neizvesnom budućnošću.

Ujutro 27. juna 1991. godine počelo je tiho, ali ubrzo su vesti o dolasku jugoslovenskih tenkova na slovenačku granicu počele da se šire. Prve barikade su bile podignute, a građani i pripadnici slovenačke Teritorijalne odbrane (TO) spremali su se za otpor.

JNA, pod komandom generala Blagoja Adžića, pokrenula je vojnu operaciju kako bi zauzela ključne tačke i vratila kontrolu nad slovenačkom teritorijom.

Tokom sledećih deset dana, sukobi su se rasplamsavali na različitim mestima širom Slovenije. Bilo je borbi na graničnim prelazima, putevima, mostovima i aerodromima. Slovenačka TO i policija, uz podršku lokalnog stanovništva, pružali su žestok otpor jugoslovenskim trupama.

Borba i otpor

Iako je JNA bila mnogo nadmoćnija u pogledu opreme i broja vojnika, slovenačka strana je imala prednost domaćeg terena i velike motivacije.

Slovenačka strategija se bazirala na gerilskoj taktici – brzim i efikasnim napadima iz zaseda, sabotiranju komunikacionih linija i blokiranju puteva. Lokalno stanovništvo je u velikom broju podržavalo borce TO, pomažući u pripremi i izgradnji barikada, kao i pružanju logističke podrške.

Jedan od ključnih trenutaka rata bio je pokušaj JNA da preuzme kontrolu nad aerodromom Brnik kod Ljubljane. Ova bitka je postala simbol otpora, gde su slovenačke snage uspele da zaustave napredovanje JNA i natjeraju ih na povlačenje.

Među vojnicima JNA bio je tada 19-godišnji regrut, koji je na u kamere tadašnjeg Jutela izrekao rečenicu koja je ostala jedna od najpoznatijih izjava tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.

Na snimci se vidi vidno preplašeni, mladić koji nema pojma zašto je tu gde jeste.

„Koliko ja kužim, oni kao hoće da se odcjepljuju, a mi im kao ne damo. U stvari, mi samo hoćemo da se vratimo u kasarnu. Ništa više. Ovo je opća ludnica, samo da živ ostanem. Gdje da ja pucam na nekoga ili neko na mene, to ne može nikako. Nijedan oficir nije poginuo, sve sami jarani. Samo da staroj kažem da sam živ i zdrav i da ću se ako Bog da vratiti“, rekao je 19-godišnji Bahrudin Kaletović koji se tog juna zadesio u Sloveniji.

Tokom desetodnevnog rata, poginulo je oko 75 ljudi, a stotine su bile ranjene.

Dok je JNA pokušavala da ponovo uspostavi kontrolu, međunarodna zajednica je bila svedok rastućih tenzija i nasilja na prostru sada već bivše Jugoslavije. Evropska zajednica (sada Evropska unija) i Ujedinjene nacije pozvale su na prekid sukoba i početak pregovora.

Pod sve većim međunarodnim pritiskom i suočeni s odlučnim otporom Slovenaca, JNA je 7. jula 1991. godine pristala na prekid vatre. Brionski sporazum, potpisan pod posredovanjem Evropske zajednice, privremeno je zamrznuo slovenačku deklaraciju o nezavisnosti na tri meseca i omogućio povlačenje JNA iz Slovenije.

Za Sloveniju, ovo je bio početak njenog puta kao nezavisne države. Za Jugoslaviju, ovo je bio početak njenog kraja – krvavi uvod u mnogo duže i razornije sukobe koji će zahvatiti region.

Desetodnevni rat je imao dalekosežne posledice, ne samo za Sloveniju, već i za čitavu bivšu Jugoslaviju. Bio je to prvi dokaz da je vojna sila Jugoslavije ranjiva i da težnje za nezavisnošću ne mogu biti ugušene tenkovima i vojnim akcijama.

Milošević, vođen svojom nacionalističkom agendom, nastavio je da širi sukobe na druge delove Jugoslavije. Ubrzo nakon rata u Sloveniji, Hrvatska je bila naredna meta krvavog sukob, a najrazorniji rat usledio je u Bosni i Hercegovini.