Danas se održavaju vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori: Da li će izbori rešiti političku krizu?

Ostaje da se vidi da li će izbori rešiti političku krizu nastalu nakon izbora u avgusta 2020. na kojima je nakon tri decenije smenjena vlast Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića.

Od tada su smenjene dve vlade, a aktuelna većina stranaka pobednica tih izbora, proruskog Demokratskog fronta, Demokrata i Pokreta URA, nije uspela da izabere treću vladu pa je tadašnji šef države Milo Đukanović u martu raspustio Skupštinu i raspisao izbore.

Mesec dana kasnije Đukanović je izgubio predsedničke izbore od Jakova Milatovća koji je formalno preuzeo vlast 20. maja.

Na izborima građani će birati 81 poslanika a nova parlamentarna većina izabraće premijera i vladu.

Pravo glasa imaće 542.468 punoletnih građana Crne Gore. Najviše birača je u Podgorici (143.841), a najmanje u Šavniku (1.727).

Predizborna kampanja je do prošle nedelje bila mirna i uglavnom su je obeležile ekonomske teme.

Gotovo da nema izborne liste koja biračima uglavnom nije govorila o povećanju zarada, rastu standarda, poreskim olakšicama, zapošljavanju i podsticajima, što je bilo neuporedivo drugačije u odnosu na prethodne kampanje.

U foto finišu kampanje pokrenuta je, međutim, afera vezana za potencijalnu saradnju lidera Evrope sad Milojka Spajića i uhapšenog korejskog ‘kralja kriptovaluta’ Do Kvona.

Optužbe i sumnje stižu sa adresa sa kojima je Spajić obavljao vlast od 2020. Iz Evrope sad navode da je reč o konstrukcijama, te prstom, između ostalog, upiru i u odlazeću Vladu.

Kampanja je, pišu crnogorski mediji, umesto trgova i sportskih dvorana, ovog puta vođena uglavnom u manjim prostorima.

Ključna pitanja uoči današnjih izbora bila su kako će proći Evropa sad i koalicija “Zajedno” te hoće li afera oko De Kvona uticati na opredeljenje birača.

Izborne liste

DPS prvi put na parlamentarnim izborima nastupa kao opoziciona stranka i bez dvodecenijskog lidera Mila Đukanovića kao nosioca izborne liste koji je podneo ostavku na funkciju predsednika stranke nakon poraza na predsedničkim izborima.

Listu predvodi poslanik Danijel Živković, v. d. predsednika partije, koji nema nikakvih hipoteka iz prošlosti, te personifikuje mlađu generaciju političara DPS-a i njihovih saveznika, koji i dominiraju na listi.

DPS nastupa u koaliciji sa opozicionim strankama sa kojima su pre izbora 2020. godine činili vlast.

To su Socijaldemokrate, Liberalna partija i Demokratska unija Albanaca.

Koalicija “Zajedno-Danijel Živković” izašla je bez niza političara koji su obeležili čitav prethodni period, a uz to i sa posve drugačijom kampanjom u odnosu na ranije izborne cikluse.

Fokusirali su se na poreske olakšice, uz poruke kako bez njih nema puta ka EU.

Blok na čelu sa DPS se zalaže za očuvanje Crne Gore kao građanske države, ostanak u NATO savezu i evropske integracije .

Kada je u pitanju Evropa sad, oni su na talasu nedavne pobede na predsedničkim izborima, a njihov bi izborni rezultat u bitnoj meri mogao odrediti koliko će lista na kraju ući u Vladu.

Lista Evropa sad čiji je nosilac Spajić okupila je nekoliko manjih stranaka, među kojima su i prosrpska Ujedinjena Crna Gora (UCG), koja se zalaže za poništenje priznanja nezavisnosti Kosova, predstavnici Saveza građana Civis, i Alternative.

Podržava ih i nekoliko lokalnih partija poput Novske liste i „Ne damo Nikšić“ .

Fokus kampanje im je na ekonomiji. Spajić obećava rast prosečnih zarada na 1000 evra, minimalnu penziju od 450 evra, skraćenje radnog vremena i investicije u biotech i blokchain industriju.

Socijaldemokratska partija (SDP) – opoziciona stranka ideološki bliska bloku koji predvodi DPS u poslednjem trenutku se odlučila na samostalan nastup. Sedamnaest godina su bili u koaliciji sa Đukanovićevim DPS-om, sve do 2016.

Predvodi je gradonačelnik Cetinja Nikola Đurašković, jer je predsednik partije Raško Konjević tri dana pred predaju izborne liste, ne navodeći razloge, najavio povlačenje iz politike.

Prethodno je stranku napustila Draginja Vuksanović Stanković nakon lošeg rezultata na predsedničkim izborima.

Od osnivanja devedesetih godina, ova antiratna, partija zalagala za nezavisnost Crne Gore, članstvo u NATO i EU.

Donekle iznenađujuće zvučala je vest o tome kako je SDP podržala Stranka pravde i pomirenja.

Naime, SPP je u izbornu kampanju ušla podržavajući Evropu sad, a onda se dogodio potpuni obrt – a sve zbog, navodno, neispoštovanog dogovora povodom kandidata za poslanika te partije.

Nova srpska demokratija i Demokratska narodna partija, partije koje su bile deo nedavno ugašenog Demokratskog fronta formirali su koaliciju pod nazivom „Za budućnost Crne Gore“.

Lideri dve stranke Andrija Mandić i Milan Knežević su politički bliski predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovom SNS-u, a podržavaoci su i politike Rusije Vladimira Putina.

Bili su prisustni na nedavnom mitingu Vučića u Beogradu, na kojem je govorio i njihov nosilac Milan Knežević – sa sve klicanjem “bratskoj Rusiji”.

Zagovaraju da Crna Gora otprizna nezavisno Kosovo, da izađe iz NATO-a, ukine sankcije Rusiji uvedene 2014. nakon ruske aneksije Krima.

Mandiću i Kneževiću sudi se u drugostepenom postupku u Višem sudu za slučaju „državni udar“ .

Oni su 2019, uz dva ruska i desetak srpskih državljana osuđeni na po pet godina zatvora zbog pokušaja nasilnog rušenja Đukanovićeve vlasti. Ta presuda je kasnije oborena i naloženo je novo suđenje koje je u toku.

Demokrate i Građanski pokret URA, koalicija Alekse Bečića i Dritana Abazovića je najveće iznenađenje ovih izbora, imajući u vidu donedavne oštre političke i lične sukobe između dve partije.

Seriju protesta Demokrata izazvala je Abazovićeva odluka da, upravo uz podršku DPS, formira manjinsku Vladu 2022., čemu je prethodila njegova inicijativa za pad Krivokapićeve vlade, ali i podrška smeni Bečića sa mesta predsednika Skupštine.

Abazovićevoj manjinskoj vladi je nakon tri meseca, u avgustu prošle godine, DPS otkazao poverenje zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom ali je on ostao na premijerskoj funkciji jer većina nije mogla da dogovori formiranje nove Vlade.

Nosilac liste je Bečić.

Koalicija u prvi plan stavlja evropske integracije, a Abazović pokušava da politički kapitalizuje uspehe njegove vlade u borbi protiv kriminala.

Socijalistička narodna partija potpredsednika odlazeće Vlade Vladimira Jokovića u izbornu trku ulazi sa Demosom poslanika Miodraga Lekića.

Jokovićeva partija je pored Abazovićeve URA dominantno činila dosadašnju Vladu.

Na lokalnim izborima u Podgorici nisu prešli cenzus. Iz partije nije saopšteno zašto na izbornoj listi nema visokopozicioniranih funkcionera prosrpskog SNP – predsednice Skupštine Danijele Đurović i dva ministra, prosvete i pravde Miomir Vojinović i Marko Kovač.

Zanimljivo je i to što će Pokret za promene Nebojše Medojevića prvi put izaći samostalno na izbore još od 2009.

Pokret je osnovan pre dvadeset godina kao nevladina organizacija, a zatim je prerastao u političku stranku koji se zalagala za borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala i nezakonitih privatizacija društvenih preduzeća.

Nakon o nekoliko samostalnih izbora, došlo je do osipanja stranke pa je, izvorno suverenistički Pokret za promene 2012., sa prosrpskim partijama formirao Demokratski front sa kojim je nastupao na svim izborima.

Stranke nacionalnih manjina

Bošnjačka stranka u izbore nastupa samostalno.

Od osnivanja je bila u svim Vladama koje je formirao DPS Mila Đukanovića.

Iako su njeni poslanici glasali za obaranje Abazovićeve Vlade, zadržali su ministarska mesta u toj Vladi do samog kraja.

Za sebe tvrde da su autentični zastupnici političkih interesa Bošnjaka u Crnoj Gori.

Činjenica je takođe da je Bošnjačka stranka jedna od tri partije koje u izbore ulaze direktno iz Vlade.

Poklopi li se dovoljno kockica, a uz dobar rezultat BS, ne treba isključiti scenario prema kojem bi možda upravo njihova podrška bila ključna u sastavu nove Vlade.

Hrvatska građanska inicijativa, stranka koja okuplja građane hrvatske nacionalnosti godinama je bila deo vlasti koju je formirala DPS Mila Đukanovića.

Lider stranke Adrijan Vuksanović je u Vladi Dritana Abazovića bio ministar bez portfelja, a tu poziciju je napustio kada je toj Vladi izglasano nepoverenje avgusta prošle godine.

Albanski forum je koalicija albanskih nacionalnih stranaka koju čine partije Albanska alternativa predsjednika Opštine Tuzi Nika Đeljošaja, Demokratski savez Albanaca Nikole Camaja i Nacionalna unija Albanaca bivšeg poslanika i ambasadora Ferhata Dinoše.

Koaliciju Albanska alijansa čine Nova Demokratske Snaga – FORCA, Demokratski Savez, Demokratski Savez Crne Gore i građanska grupa „Pokret Tuzi“. Predvodi je dugogodišnji poslanik Genci Nimanbegu.

Jedna od građanskih lista je Preokret koji predvodi prepoznatljiva ličnost u javnom prostoru (Srđan Perić).

Svoju kampanju  su bazirali na konceptu problem – rešenje. Najvidljivija je, pritom, bila njihova ideja o rešavanju problema stanovanja.

Lista “Mi možemo” je, sa druge strane, uspela da skrene pažnju na sebe jer je prvi put u istoriji parlamentarizma u Crnoj Gori, zastupljno je čak 60 odsto žena.

Konzervativci

Narodni pokret „Pravda za sve“, je novoosnovana politička partija koju predvodi Vladimir Leposavić nekadašnji ministar pravde u Vladi Zdravka Krivokapića.

Leposavić je u jednom od prvih nastupa u Skupštini Crne Gore, sa pozicije ministra, negirao da je u Srebrenici počinjen genocid1995. godine zbog čega je razrešen funkcije.

Koaliciju stranaka prevode Dejan Vukšić predsednik Demohrišćanske stranke, predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić i lider vanparlamentarne Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković.

Vukšić je u vreme Vlade Zdravka Krivokapića bio šef Agencije za nacionalnu bezbednost, sa koje pozicije je na sednici skupštinskog Odbora objavio podatke o identitetu američkih operativaca zaduženih za borbu protiv terorizma, što je, po sporazumima sa zemljama NATO, tajni podatak.

Milačić je podržavalac ruskog predsednika, a on i Dajković su organizovali političke performanse tokom kojih je paljena NATO zastava.

Milačić je poslanik u Skupštini a Dajković odbornik u lokalnom parlamentu Podgorice.

U pogledu formiranja buduće vlasti od velikog značaja moglo bi biti to ko će sve preći cenzus.

D’Ontov je sistem jasan – što više glasova bude ‘prosuto’, u većoj će meri ‘profitirati’ najjača lista, pa onda ona nakon nje.

No, od presudnog značaja ovog bi puta mogla biti izlaznost.

U drugom krugu predsedničkih izbora učestvovalo je 70 odsto upisanih birača, odnosno šest procenata niže nego 2020. Od obnove nezavisnosti 2006, samo jednom je izlaznost bila niža od 70 procenata, i to 2009.