Danas u Crnoj Gori sutra u Bosni: Zašto o Abazovićevom vređanju žrtava ćuti kandidat za bošnjačkog člana Predsedništva?

Ta izjava koja zanemaruje suštinu presuda Haškog tribunala u kojima se jasno navodi da je genocid počinjen na muslimanskim, odnosno bošnjačkim stanovništvom, naišla je na ogorčenje porodica žrtva koje su odmah zatražile izvinjenje od Abazovića, a oštro je reagovala javnost u Bosni i Hercegovini ali i u Crnoj Gori.

Od Abazovićeve izjave ogradili su se brojni zvaničnici u Crnoj Gori dok je predsednik Milo Đukanović pre par dana u intervju za RTCG kazao je da je velikosrpska politika u vidu Abazovića bila prisutna na samoj komemoraciji žrtvama genocida u Srebrenici.

“Sa tog mesta treba da se šalju poruke koje doprinose suočavanju sa prošlošću zasnovanom na činjenicama i regionalnom pomirenju, a ne one koje izazivaju nelagodu i vređaju žrtve i porodice žrtava“, ocenila je izvršna direktorica podgoričkog Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević.

“ Zločine su sprovodili ljudi koji su imali svoja imena i prezimena i koji za to treba da odgovaraju i veoma je opasna bilo kakva relativizacija koja treba da fokus zločina skloni i sa žrtve i sa počinilaca”,  kazala je Uljarević za Pobjedu. Postoji, dodala je, i šira odgovornost koja podrazumeva i političku.

“Ali bi bilo primerenije da je pitanje te odgovornosti premijer Abazović otvorio sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije, koga je nedavno posetio, a koji je bio vatreni zagovornik politike koja je indukovala, između ostalog, i genocid u Srebrenici”, istakla je.

Usledile su, očekivano, i reakcije iz BiH.

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić poručio je da Abazović, ako je stvarno mislio ono što je rekao nije trebao ni da dolazi u Srebrenicu, dok se direktor Memorijalnog centra Srebrenica Emir Suljagić izvinio Majkama Srebrenice zbog toga što su bile u”prilici da slušaju relatvizaciju pravosudno utvrđenih činjenica”.

Abazović se kasnije pravdao Majkama Srebrenice na “nejasno izrečenoj misli”.

Primetan je, međutim, izostanak bilo kakve reakcije kandidata za člana Predsedništva iz reda Bošnjaka na oktobarskim izborima u BiH Denisa Bećirovića.

Razloge za to, kažu, valja potražiti u “Bećirovićevom servilnom odnosu prema lideru stranke Narod i pravda Elmedinu Konakoviću“, a nije nikakva  tajna, upućuju, da isti održava tesne odnose sa Zukorlićevom strankom Pravde i pomirenja koja je odmah stala u Abazovićevu odbranu.

Ogranak Zukorlićeve stranke, podsetimo, koji u Crnoj Gori predvodi Hazbija Kalač je tokom predizbornog perioda 2020. ušao u koaliciju sa grupacijom okupljenom oko Građanskog pokreta URA Dritana Abazovića.

I upravo to, ocenjuje se u sarajevskoj javnosti, otkriva motive Bećirovićeve ćutnje jer se i u Bosni i u Crnoj Gori i u Srbiji izgradila grupacija kvaziliberala u tesnoj vezi sa režimom Aleksandra Vučića.

Zato, kako navode, strahuju da bi ono što gledamo danas u Crnoj Gori u vidu policijske tolerancije spram velikosrpskog litijaštva uskoro bi mogli gledati u Sarajevu.

Situacija u Srbiji, kojom suvereno deceniju vlada SNS Aleksandra Vučića koja je ponikla iz radikala Vojislava Šešelja, osuđenog ratnog zločinca koji je i nakon pravosnažne presude 2018. sedeo u poslaničkoj klupi, gde su ratni zločinci pod zaštitom državnih struktura, situacija je takva da se i pored međunarodnih upozorenja, negira genocid u Srebrenici.

Munira Subašić, predsednica Udruženja „Majke enklava Srebrenica i Žepa“ poručila je danas da ne može više niko dolaziti u Potočare, “posećivati naše mrtve, ko ne prihvata istinu, a istina je da je bio genocid. I kad gospodin Aleksandar Vučić bude kazao jasno i glasno, biće mi drago zbog njegovog naroda. Jer njegov narod živi u lažima. Mi živimo u istini”.

Mali deo srpske javnosti je kritički i osuđujuće reagovao na izjavu Abazovića.

Onaj veći deo, među njima čak i pripadnici levog liberalnog političkog krila stali su u odbranu Abazovićeve izjave. Smatraju da je loše protumačena te da je to zapravo poruka mira.