Danijel Server o saslušanju u Kongresu: Šta su Šole i Eskobar zaboravili važno da kažu o Srbiji i regionu

Ispitivanje je bilo relevantno i ponekad oštro, dok su odgovori bili šturi, ocenio je Danijel Server, profesor Škole naprednih međunarodnih studija Univerziteta „Džons Hopkins“ .

Naravno, obojica su rekli da su za članstvo država Zapanog Balkana u EU, demokratiju, suverenitet i teritorijalni integritet. Izjasnili su se protiv ruskih malverzacija, kineskog finansiranja, korupcije i etnonacionalizma.

Ali, ono što oni ne kažu je zaista važno, polazeći od premise: „Evropa cela i slobodna“. Ovaj spoljnopolitički slogan SAD iz 1990.-ih neprimenljiv je danas i u doglednoj budućnosti.

Evropa neće uskoro biti cela i slobodna, smatra Server. Moraćemo negde da podvučemo crtu. O tome se radi u ratu u Ukrajini: da li će Kijev biti na zapadnoj strani crte, ili će cela ili deo Ukrajine biti primoran u podanički odnos prema Rusiji?

Uprkos šargarepama, Beograd se definitivno opredelio za jednu stranu

Dok Amerikanci pokušavaju da ga privuku svim šargarepama koje im padnu na pamet, Beograd je poslednjih godina definitivno izabrao da krene ka Moskvi i Pekingu. Nema naznaka ničega osim retoričkog interesovanja za članstvo u EU. Napredak u procesu pridruživanja EU je zaustavljen. Politički sistem u Srbiji skrenuo je ka autokratiji.

Predsednik Vučić i privrženi njemu, što obuhvata gotovo ceo medijski pejzaž u Srbiji, govore o ambicijama da ponovo zauzmu Kosovo (ili njegov deo) i koriste najgore moguće etničke uvrede protiv Albanaca. Zaista se ništa slično ne dešava na Kosovu.

Što se tiče dijaloga Beograda i Prištine, Eskobar je tvrdio da su februarski i martovski sporazumi o normalizaciji pravno obavezujući i da se sprovode, ali kada su se suočili sa primerima odbijanja predsednika Vučića da primeni konkretne odredbe, on i Šole su ustuknuli. To je bio i njihov odgovor na korupciju u Beogradu  „Nalazimo je svuda na Balkanu“.

U poslednje vreme, ne mogu da navedem nekog američkog zvaničnika koji je eksplicitno ukazao na mnoge i grube manifestacije organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji, naglašava Server.

Šole i Eskobar bili su oduševljeni predloženom Zajednicom srpskih opština (ZSO), tvrdeći da bi ona omogućila Srbima da se više integrišu na Kosovo i da bi morala da bude u skladu sa kosovskim ustavom.

Oni su ignorisali srpski predlog za ZSO koji je nedvosmisleno namenjen stvaranju autonomnog srpskog entiteta, poput bosanske Republike Srpske, unutar Kosova, sa izvršnim ovlašćenjima.

Oni su takođe bili oduševljeni inicijativom Srbije za Otvoreni Balkan, pod uslovom da sve zemlje učesnice tretira jednako. Zaboravili su da napomenu da Kosovo nije ni pozvano u Otvoreni Balkan, jer Beograd ne želi da u pozivu tu državu nazove državom.

Bosna trpi od amnezije Stejt depratmenta

Bosna najviše trpi od amnezije Stejt departmenta. Biće potrebne izmene ustava BiH, rekli su zvaničnici, u skladu sa odlukama EU i Venecijanske komisije. Zaboravili su da napomenu da je jedna od tih odluka, Evropskog suda za ljudska prava, doneta pre 14 godina. SAD su odavno odustale od pritiska na njenoj primeni.

Svidele su im se odluke Visokog predstavnika koje su omogućile formiranje vlasti u Federaciji BiH, ali su zaboravili da napomenu da je jedna od njih promenila način brojanja glasova po zatvranju birališta.

Druga, nedavna odluka Visokog predstavnika za BiH doneta je da „ispegla“ probleme stvorene nakon prve. Konačni rezultat je bio da se osigura da dve etnonacionalističke stranke mogu vladati u Federaciji. Samo je jedna etnonacionalistička partija bila razočarana ovim odlukama, tvrdi Eskobar. Zaboravio je da pomene da bi ta stranka i drugi neistomišljenici mogli predstavljati više od većine birača.Te da je sramotan čin promene načina na koji se glasovi prebrojavaju nakon što je glasanje završeno.

Makedoncima neće biti drago

Verujem da Makedoncima neće biti previše drago da čuju od Eskobara da će, da bi se pridružili EU, morati promeniti svoj ustav kako bi spomenuli svoju bugarsku manjinu, za koju je propustio da kaže da ih ima nekoliko hiljada (sigurno manje od procenta populacija).

Niti će Albancima u Srbiji biti drago da čuju da njihov broj – skoro sigurno jednak ili veći od broja Srba na severu Kosova (i daleko veći od Bugara u Makedoniji) – ne zaslužuje spomen o eventualnoj Zajednici albanskih opština u Srbiji.  Koga briga za albanska poslanička mesta u parlamentu Srbije koja bi odgovarala garantovanim srpskim mestima u kosovskom parlamentu.

Eskobar će u subotu otputovati za Podgoricu na inauguraciju crnogorskog predsednika. Niko se nije potrudio da pomene da tu uobičajenu i dosadašnju nenasilnu promenu vlasti dugujemo njenom sadašnjem predsedniku Milu Đukanoviću, koga američke i evropske diplomate godinama osuđuju zbog navodne (ali još uvek nedokazane) korupcije.

Novi predsednik Jakov Milatović zastupa proevropski stav, ali ima više nego tople odnose sa predsednikom Vučićem u Beogradu. Mnogo će zavisiti od parlamentarnih izbora 11. juna.

Nadam se da će biti sporvedeni slobodno i pošteno kao i oni pod Đukanovićem.