foto: Reuf BajrovićU Sarajevu se danas, 20. juna, održava konferencija pod nazivom „Politika Bajdenove administracije u BiH: 30 godina Federacije BiH“, koju organizuju Američko-evropska alijansa i Internacionalni univerzitet u Sarajevu (IUS).
Konferencija je okupila eminentne domaće i strane stručnjake iz oblasti politologije i geopolitike, a otvorio ju je Reuf Bajrović, potpredsednik Američko-evropske alijanse
Kako je rekao i pre samog početka konferencije, reč je o izuzetno važnom događaju, jer su Sjedinjene Države najvažniji partner kojeg ima naša zemlja. Sumirajući američke poteze u našoj zemlji u protekle tri decenije, Bajrović veli i kako Bosna i Hercegovina, „i pored svih naših manjkavosti, ipak predstavlja uspeh“.
Na istom fonu Bajrović je govorio i na samom početku konferencije, naglašavajući značaj američke administracije u zaustavljanju agresije na našu zemlju. Također, njegov važan citat bio je i kako su aktivnosti administracije Džoa Bajdena ipak bile najznačajnije.
Govornicu je Bajrović potom prepustio dokazanom prijatelju naše zemlje, američkom diplomati s najviše poseta Sarajevu tokom rata. Nekad je bio specijalni izaslanik Stejt departmenta za našu zemlju, a danas je profesor na univerzitetu Džons Hopkins. Dakako, reč je o uglednom ekspertu za balkanske prilike, profesoru Danijelu Serveru.
Server svoj je govor počeo, kako je poručio, podsetnicima. Smatrao ih je važnim, u smislu realnog sagledavanja promena koje su se desile.
„Kad sam prvi put došao u Sarajevo, bio je rat. Ulice su bile prazne. Nije bilo ljudi, ni automobila. Grad je bio podeljen, prodavnice zatvorene. Nije bilo telefona ni poziva. Hiljade su ubijene, a ljudi su posle morali učiti kako da hodaju bez da su meta snajpera i granata.
Stvari su se čudesno promenile. Danas gledam mladost u ovom gradu, koji je prepun turista. Većnica je obnovljena, tamo je Gradska uprava koju vodi žena s više profesorskog nego političkog iskustva. Velika se promena zbila, ali nije dovoljna i vreme je da popravljamo naše greške“, poentirao je američki profesor.
Server je zatim analizirao aktuelnu političku situaciju, podvukavši naše dvoentitetsko uređenje – danas jedan od tih entiteta preti secesijom, a u drugom prete trećim entitetom:
„Nastavljen je etnički rat, samo na politički način. To jeste bolje nego rat na vojni način, ali rat je rat. Veliki su problem neprovedene presude Evropskoga suda za ljudska prava, ekonomski prostor nije ujedinjen… sve su to problemi, a u svemu leži politički fokus.“
Server, pak, smatra da su dve dimenzije mogućeg rešenja. Jedna je reforma unutar političkih partija, čiji bi mladi i obrazovani kadrovi trebali ‘izazivati’ vodstvo, kako bi se smanjile tenzije, korupcija, ali i smanjio rizik od iskorištavanja javnih resursa.
„Bih se mora skloniti od ‘personaliziranih’ političkih partija“, zaključio je.
Druga dimenzija bi bilo samo uređenje države koja bi bolje funkcionisala da ima samo vlast na nivou države, gde se rešavaju evro-atlantske integracije, domaća i spoljna politika, budžet itd… te opštinska, koja bi rešavala sva druga pitanja. Za ovo je, smatra on, potrebna politička hrabrost i pametne strategije.
Komentirajući činjenicu da su upravo Amerikanci doneli temelje na kojima danas počiva naša politička uređenost (Dejtonski mirovni sporazum):
„Jesu. Amerikanci su nametnuli ovaj sistem. Nametnuli smo ono što je vaše ratno vođstvo reklo da treba. Ali, evo, 29 godina kasnije promene su neophodne, no danas Bosanci i Hercegovci moraju preuzeti inicijativu i promeniti sistem.
Vidite, (Milorad) Dodik i (Aleksandar) Vučić su vrlo javno izneli svoje planove. Vidimo kako se RS sve više sklanja od bh. institucija i oni to rade po pametnoj šemi – njihove akcije nisu gargantuanske i često prođu ispod radara međunarodne zajednice. Da li je moguće videti vojnu dimenziju u strategiji ‘srpskog sveta’? Mene to ne bi iznenadilo. Oružane snage BiH, EUFOR i NATO moraju biti spremni za scenarij kakav je Rusija učinila na Krimu. Na primer, važan je grad Brčko…“, govorio je američki profesor.
Stava je kako mir zahteva političku reformu, a govor je zaključio rečima: „BiH je učinila mnogo, ali mora učiniti još jako jako puno.“
A, na konferenciji učestvuju još i Jasmin Mujanović, autor knjige Bošnjaci: Nacionalnost nakon genocida, Slaven Kovačević, apelant na Evropskom sudu za ljudska prava. Tu su i Tanja Domi, s Kolumbija Univerziteta, Jahja Muhasilović, Internacionalni univerzitet u Sarajevu (IUS), ali i Zlatko Hadžidedić, geopolitički analitičar.
Očekuju se još i govori Azre Zornić, apelantice na Evropskom sudu za ljudska prava, Mire Lazovića, bivšeg predsednika Skupštine Republike Bosne i Hercegovine, te Hasana Nuhanovića iz Memorijalnog centra Srebrenica, prenosi Radio Sarajevo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
