Der Standard: Nacionalisti u BiH, uz podršku Srbije, Rusije i delom Hrvatske, žele da nastave sa uništavanjem BiH

Podsećaju da Dodika, koji je godinama pod američkim sankcijama, a sada i na kaznenom spisku Velike Britanije, blisko sarađuje sa Kremljom.

“Upravo ta blizina režimu Vladimira Putina čini bosanskohercegovačkog političara faktorom rizika za celu regiju. Jer niko ne zna što je tačno dogovorio s Kremljom i koji će biti njegovi sledeći koraci. A Dodikov je cilj godinama bio da uništi državu Bosnu i Hercegovinu željom da se RS otcepi”, piše Standard.

Prema rečima diplomata, Dodik bi uskoro mogao biti procesuiran za korupciju. Istrage se već vode u Bosni i Hercegovini. Odlučujući su, kaže, dokumenti iz Srbije, prema kojima Dodik, između ostalog, poseduje i vilu.

“Dokumenti bi, tvrde diplomate, mogli biti prebačeni u Bosnu i Hercegovinu ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić uskrati podršku Dodiku. U svakom slučaju, problem scenarija bi bio što bi se stekao utisak da se ne radi o istragama nezavisnog pravosuđa, već o političkim dogovorima Zapada sa Vučićem”.

Za državu Bosnu i Hercegovinu, međutim, uplitanje susednih država Srbije i Hrvatske uvek je bilo posebno štetno, jer narušava suverenitet Bosne i Hercegovine. Zapadne diplomate su, kako se navodi, ipak uvek iznova podsticali ovo uplitanje.

“Više puta su tražili od Vučića da utiče na Dodika. A Vučić je to, naravno, iskoristio da se pretvara da je veliki faktor stabilnosti na Balkanu. U svakom slučaju, rasprava o mogućem procesuiranju Dodiku pokazuje koliko se političar sada smatra opasnim i koliko su stranački politički interesi podrivanje ustavne strukture u BiH”.

U Bosni i Hercegovini bi zato, navodi se, trebalo hitno promovisati nezavisno pravosuđe i jačanje struktura vladavine prava, takođe uz pomoć EU. Bilo je mnogo predloga za to, ali nikada nisu prihvaćeni.

“Dodik je sada očito zabrinut da bi njegova karijera mogla završiti pre jesenjih izbora. Ispred njegovog imanja u Laktašima, nedaleko od Banjaluke, stoji ogromno crno oklopno vozilo Despot da ‘štiti’ političara. Na vozilo je zalepljena slika sveca. MUP Republike Srpske podigao je nivo bezbednosti oko Dodika na najviši nivo. Dodika i njegovu porodicu navodno ugrožava ‘određena skupina’. Kažu da se boji ‘otmice’”, piše list.

Predstavništvo EU-a i Kancelarija visokog predstavnika (OHR) često su se međusobno nadmetali već dugi niz godina. Prvobitno je OHR trebalo da bude raspušten a EU da preuzme ulogu. “Ali budući da nacionalisti u BiH, uz podršku Srbije, Rusije i delom Hrvatske, žele da nastave sa pretnjama i uništavanjem države BiH, OHR nikada nije zatvoren”, ukazuje se.

Uslovi za to nikada nisu ispunjeni.

Istovremeno, EU je poslednjih godina izgubila kredibilitet i moć u šest država koje nisu članice EU-a na jugoistoku Evrope jer nije ispunila svoja obećanja.

“Nacionalisti bosanskih Srba poput Dodika i njegovog SNSD-a više ne priznaju OHR, a Rusija više ne podržava tu instituciju i Visokog predstavnika. I iz tog razloga će OHR-u biti teško da sprovodi odluke koje donosi u RS-u, na primer kada je u pitanju njihovo objavljivanje u Službenom listu RS-a. Rizik je i činjenica da je Dodik nedavno najavio da se vojna misija EU Eufor Althea u BiH više neće produžiti (godišnje produženje u Savetu bezbednosti UN-a trebalo bi da bude početkom novembra)”.

Dodik, koga treba shvatiti kao Putinovog portparola na Balkanu, jasno je dao do znanja da vojna misija, koja je nedavno pojačana, više neće moći da garantuje sigurno okruženje u Bosni i Hercegovini od sledeće zime. Stoga se razmišlja u pravcu da NATO treba da preuzme tu funkciju. U Bosni i Hercegovini postoji predstavništvo NATO-a i mandat bi se mogao proširiti.

Nemački političar Mihael Brand (CDU) nedavno je za nemački dnevnik TAZ izjavio da je osovina između Republike Srpske preko Srbije i Rusije “osovina sposobna za rat”. Brand kaže za Eufor: “Najava jačanja Eufora nema učinka jer mandat ističe za nekoliko meseci, a produženje neće uspeti zbog ruskog veta u SBUN-a.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izričito je prošle nedelje spomenuo zaštitu Bosne od strane NATO-a. „NATO ima pravo na to od Dejtonskog sporazuma. NATO mora vojno da osigura mir ako želimo da sprečimo sledeći rat u Evropi”.

Brand je takođe bio kritičan prema ulozi Hrvatske ukazujući da je poslednjih meseci masovno podržavala stranku HDZ u BiH koja je uz pomoć predstavnika EU htela da promeni izborni zakon kako bi ubuduće samo HDZ-ov političar mogao obavljati funkciju člana Predsedništva BiH.

HDZ-ovo lobiranje u evropskim institucijama takođe je na vrlo plodnom tlu jer je vrlo malo država EU ozbiljno zabrinuto za Bosnu i Hercegovinu i ima dovoljno stručnosti.

Brand je sada o Hrvatskoj u TAZ-u rekao da je premijer Andrej Plenković “pod pritiskom ekstremnih nacionalista“. U međunarodnom pravu i u Evropi, međutim, vredi nepovredivost granica.

„Hrvatska više ne sme aktivno da ugrožava ustav i državnost susedne države, ni spolja ni iznutra, već naprotiv mora vlastitim ekstremistima pokazati granice”, piše Der Standard.