Deset dana Šmitove ćutnje: Od formiranja OHR-a komunikacija s građanima nikad netransparentnija

Pre sedam dana je obavio takozvane konsultacije sa predsednicima političkih stranaka i tada je nastao muk. Nekima je izneo određene predloge, dok je drugima navodno govorio samo o tehničkim izmenama izbornog zakona.

Šmit se nalazi pod velikim pritiskom javnosti nakon što su mediji objavili delove sadržaja njegove potencijalne odluke. Povodom toga juče su pred OHR-om održani protesti na kojim je nekoliko hiljada ljudi izrazilo nezadovoljstvo planom OHR-a.

S druge strane vrši se pritisak Hrvatske, javni i diplomatski, da se donese odluka, jer će ona, kako smatraju popraviti odnose Bošnjaka i Hrvata u BiH. Interesantno je da je podršku izmenama hrvatska politika dala i pre nego je dokument objavljen.

Kao izraz podrške danas se novi ambasador Velike britanije Džulijan Rejli sastao sa visokim predstavnikom. On je kazao da je politika Britanije prema BiH nepromenjena.

https://twitter.com/JulianReillyUK/status/1551911786521264130?s=20&t=gjQN8OI1vIVugYqiYRCt2w

„Podrška napretku ka suverenoj, stabilnoj i inkluzivnoj demokratiji. Velika Britanija nastavlja u potpunosti podržavati visokog predstavnika i ključnu ulogu OHR“, saopšteno je iz britanske ambasade.

Danas se po prvi put o trenutnoj situaciji oglasili i Amerikanci. Stejt Department je dao direktnu i bezuslovnu podršku Šmitu.

„Odluke o korišćenju Bonskih ovlasti daju se isključivo visokom predstavniku. On će izabrati hoće li, kada i kako ih koristit“, poručio je portprol Stejt Departmenta, te dodao da će SAD podržati „bilo koju odluku koju visoki predstavnik donese“, preneo je Glas Amerike.

Podsećamo, ono što je do sada poznato i najkontroverzije jeste da je odlukom planirano uvođenje cenzusa od tri posto za delegate koji se biraju iz kantona u Dom naroda Federacije BiH.

Samo u slučaju da pripadnika jednog konstitutivnog naroda u pojedinom kantonu živi više od tri odsto u odnosu na ukupan broj pripadnika tog naroda u FBiH takav kanton bi delegirao zastupnike u Dom naroda FBiH.

Osim toga, prag potrebnih delegata u svakom klubu konstitutivnih naroda za izbor predsednika i potpredsednika Federacije BiH podiže se na osam (od 17), za razliku od ranijih šest.

Neverovatno je da javnost i dalje nije upoznata sa celokupnim dokumentom sa svim detaljnim rešenjima i da se većina ambasada uopšte ne oglašava. Sve se čini jako netransparentnim iako se menja sama suština političkih odnosa u Bosni i Hercegovini. Iako se spekulisalo da će odluku doneti danas, to se nije dogodilo.

Kao novi termin objave konačne odluke se spominje sreda ili četvrtak, a tome u prilog ide današnje saopštenje Stejt Departmenta koje se može tumačiti i kao signal građanima da Amerikanci stoje iza odluke koju donese nemački diplomata.