Foto: EPA-EFE/FEHIM DEMIRPostoji nekoliko marijanskih ukazanja Gospe u Međugorju koje je Vatikan odobrio i koje smatra vrednim verovanja, no ono za koje se među vernicima pretpostavljalo da postoji u Bosni i Hercegovini, do danas nije imalo konačnu odluku Svete Stolice, piše portal Klix.
Uprkos tome, desetine hiljada vernika svake godine pristizalo je na hodočašće u Međugorje kako bi posetili za njih sveta mesta Gospinog ukazanja.
Na današnjoj konferenciji za medije Svete Stolice izrečena je odluka o tome da li Međugorje treba da bude proglašeno svetim, a fokus je bio na duhovnim iskustvima hodočasnika. Međugorje je dobilo status ‘Nulla Osta’ (Nihil Obstat) što znači da se dopuštaju crkvena hodočašća, ali mnoge priče povezane s ukazanjem nisu priznate.
Kako brojni hodočasnici veruju, piše Klix, ukazanja su počela 24. juna 1981. godine kada je šestoro dece izvestilo da se Gospa pojavila na brdu Crnica u Međugorju. Troje od njih šestoro navodi da su primaoci Bogorodičinih poruka svakodnevno.
Nakon prvog slučaja, ukazanja su se nastavila i u narednim godinama, što je dovelo do velike posećenosti Međugorja.
Čak je ovo mesto u BiH postalo jedno od najposjećenijih marijanskih odredišta u svetu.
No, ono nije moglo postati „zvanično“ ukazanje dok to Vatikan ne odobri s obzirom na stroga pravila Svete Stolice o proglašenju marijanskih ukazanja.
Papa Franja je u prošlosti slao različite poruke ovim povodom, međutim poslednjim izjavama bile sve više blagonaklone ka Gospinom ukazanju u Međugorju.
Jedan od njegovih prvih komentara iz novembra 2013. godine o tvrdnjama onih kojima se ukazala da im Gospa šalje poruke, papa Franja je kazao da ona „nije šefica pošte koja bi slala poruke svaki dan“, ne spominjući posebno Međugorje.
Kasnije je pozdravljao hodočasnike koji bi svake godine se okupljali u Međugorju, a 2019. je službeno odobrio organizovanje hodočašća u Međugorje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
