Dimitrov: Bugarska vetom kompromituje makedonsko-bugarsko prijateljstvo i EU u regionu

„Bugarska svojom politikom i vetom kompromituje makedonsko-bugarsko prijateljstvo, a stavlja veto na (politiku) EU prema regionu. Mislim da je pravo vreme za liderstvo i odgovornost, malo da svi razmislimo gde želimo da Balkan bude za deset godina“, rekao je Dimitrov u intervjuu za „Euronjuz“ (Euronews).

Na pitanje da li je Skoplje moglo da predvidi da će Bugarska krenuti ovim putem i da li je to moglo da bude predviđeno i rešeno istovremeno sa Grčkom, on je rekao da je Severna Makedonija praktično rešila pitanje sa Bugarskom postizanjem Dogovora o prijateljstvu (avgust 2017).

„Praktično smo rešili pitanje sa Bugarskom i potpisali smo Dogovor o prijateljstvu, da bi se onda okrenuli Grčkoj da rešimo taj veliki problem. Član 2 Dogovora kaže da će nam Bugarska pomagati na putu ka EU. Kako god je tumačili reč ‘pomaganje’ sugurno ne znači blokiranje i veto. I na neki način Bugarska je ovom poltikom prekršila dogovor koji smo sklopili za dobrosusedstvo, prijateljstvo i saradnju“, rekao je Dimitrov.

Prema njegovim rečima, Sofija je Dogovor o prijateljstvu prekršila i iz ugla nemešanja u unutrašnje stvari Severne Makedonije, jer su, istakao je, „makedonski identitet i makedonski jezik makedonska stvar“.

„To je naša stvar i nije pitanje za treću državu“, rekao je vicepremijer Severne Makedonije za evropska pitanja.

Početak pregovora Skoplja sa EU je u decembru 2020. blokirala Sofija vetom na usvajanje Pregovaračkog okvira, uz obrazloženje da Severna Makedonija ne ispunjava bilateralni sporazum o dobrosusedstvu, ali i sa zahtevom da prizna „bugarske korene“ makedonskog identiteta i jezika.

Povodom poslednjeg izveštaja Evropske komisije koji je za Severnu Makedoniju pozitivan, Dimitrov je istakao da je makedonski put ka EU posebno težak, a možda i najteži, ocenjujući da njegova zemlja ne počinje pregovore iako ima uporedive rezultate sa Srbijom i Crnom Gorom, zemljama koje su u tom procesu već godinama.

Severna Makedonija je, kako je istakao, Dogovor o stabilizaciji i asocijaciji potpisala pre Hrvatske, ali i više od deset dobrih izveštaja nije bilo dovoljno za akciju (početak pregovra sa EU).

„Hrvatska je članica već osam godina, a mi još ne možemo da počnemo. Još smo pred vratima, kucamo na vrata procesa. Prvi dobar izveštaj je stigao 2009. Znači, imamo više od deset dobrih izveštaja koji nisu dovoljni za akciju. Imamo sasvim  uporedive rezultate sa Srbijom i Crnom Gorom. I u prvom klasteru, i u drugom, i u trećem, i u četvrtom i tako dalje dalje. Međutim, to što nema akcije umanjuje težinu ovih izveštaja u paketu proširenja. To čak i sama Komisja konstatuje“, rekao je Dimitrov.