Đukanović bi mogao da raspusti Skupštinu Crne Gore nekoliko dana pred predsedničke izbore

Miodrag Lekić, koji je na osnovu neustavnog zakona dobio mandat za formiranje nove crnogorske vlade, prijavio je pre tri dana čelnicima stranaka koje su ga kandidovale za mandatara da nema potrebnu većinu i da mu nedostaje podrška tri predstavnika Jedinstvene reformske akcije (URA) aktuelnog premijera Dritana Abazovića.

Sada je na redu predsednik Milo Đukanović, koji po isteku roka ima opciju da raspusti parlament i zakaže vanredne parlamentarne izbore.

On je ranije neodređeno odgovorio Televiziji Crne Gore na pitanje o toj mogućnosti, ističući da će sačekati savet svog pravnog tima.

Potvrđujući da mu Ustav daje pravo da raspusti parlament u slučaju da mandatar ne formira vladu u roku od 90 dana, Đukanović je rekao da je za njega Lekić kao mandatar upitan i da je njegov izbor „pravno problematičan“. ali da je „sve deo pravnog sistema dok ga Ustavni sud ne ospori”.

Sada ozbiljno razmatram ovakav Zakon o predsedniku sa stručnjacima za ustavno pravo. Do 16. marta ću imati jasan stav u skladu sa Ustavom“, rekao je predsednik.

On je ranije odbio da mandat poveri Miodragu Lekiću

Đukanović je ranije odbio da mandat poveri Miodragu Lekiću, predstavniku i bivšem diplomati iz vremena Slobodana Miloševića, tvrdeći da ga nije uverio da ima podršku poslanika za izbor nove vlade.

Nakon toga su vladajuće stranke u Crnoj Gori, predvođene prosrpskim Demokratskim frontom, usvojile izmene i dopune Zakona o predsedniku, koje su omogućile predsedniku parlamenta da to učini u slučaju odbijanja predsednika da poveri mandat Lekiću.

Venecijanska komisija dala je negativno mišljenje o tom zakonu, ocenivši da je u suprotnosti sa Ustavom Crne Gore, a osudili su ga zvaničnici EU i SAD, koji su pozvali da se vlast u Crnoj Gori ne formira na osnovu neustavnog zakona.

Njihov zahtev prihvatili su i predstavnici URA-e, tehnički premijer Abazović, koji je prije dolaska u parlament odbio da podrži Lekićev kabinet.

Pokušaj rekonstrukcije Abazovićeve vlade?

Paralelno sa Lekićevim pokušajima da formira vlast, tekli su pregovori aktuelne vladajuće većine koja je pokušavala da rekonstruiše aktuelnu vladu Dritana Abazovića, koji je u tehničkom mandatu od avgusta prošle godine.

Prema pisanju medija, pojedini funkcioneri prosrpskog Demokratskog fronta trebalo je da uđu u novu vladu Dritana Abazovića, ali im je navodno za takav dogovor nedostajala podrška jednog predstavnika.

Prema pisanju medija, takav dogovor nije želeo da prihvati lider Jedinstvene Crne Gore i aktuelni predsednički kandidat Goran Danilović, čija partija ima samo jednog predstavnika u crnogorskom parlamentu.

Danilovićeva Jedinstvena Crna Gora, stranka sa jasnom prosrpskom orijentacijom, bila je deo prethodne vlasti koja je formirana nakon 30. avgusta 2020. godine, nakon što je Đukanović poražen na parlamentarnim izborima prvi put u 30 godina. Danilović nije zvanično naveo razloge protivljenja rekonstrukciji vlade Dritana Abazovića.

Upozorenje o sajber napadima uoči nedeljnih predsedničkih izbora

Crnogorski nacionalni centar za odgovor na incidente računarske bezbednosti (CIRT) saopštio je danas da su mogući sajber napadi tokom predstojećih predsedničkih izbora, koji se održavaju u nedelju, i da će preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti da spreči eventualne napade u koordinaciji sa državnim institucijama, privatnim sektorom i međunarodnim partnerima.

Centar je upozorio da je primetan trend rasta DDoS napada tokom važnih političkih događaja na Zapadnom Balkanu, ali i na globalnom nivou.

„Shodno tome, potrebno je dodatno povećati nivo zaštite usluga u državnim institucijama, medijskim kućama, kao i u organizacijama koje se bave praćenjem izbornih procesa“, navodi se u saopštenju Centra.

Crna Gora će u nedelju izabrati predsednika između sedam kandidata: aktuelnog predsednika Mila Đukanovića, koga je predložila njegova Demokratska partija socijalista, kandidata prosrpskog Demokratskog fronta Andrije Mandića, Jakova Milatovića iz Pokreta Evropa Sad, lider demokrata Aleksa Bečić, SDP-ovka Draginja Vuksanović, Goran Danilović iz Jedinstvene Crne Gore i influenser Jovan Radilović.

Najnovije objavljene analize pokazuju da je izvesno da će u drugi krug ući Đukanović i jedan od njegova tri protivnika: Mandić, Milatović ili Bečić.

Crnogorski zakoni zabranjuju objavljivanje projekcija rezultata dve sedmice pre izbora.

Tenzije u Crnoj Gori trenutno se ne osećaju, ali se očekuju u drugom izbornom krugu jer će tada, očekuju analitičari, retorika sa ekonomskog preći na nacionalni nivo, bez obzira na to ko od tri kandidata sa Đukanovićem uđe u drugi krug, prenosi Indeks.