Đukanović: Nakon predsedničkih izbora Crna Gora se vraća na evropski put

Na predsedničkim izborima u nedelju, pored Đukanovića, kandidati su i lider prosrpskog Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić, predstavnica Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović Stanković, predsednik Demokrata Alekse Bečića, Jakov Milatović iz Pokreta Evropa sada (PES), lider Jedinstvene Crne Gore Goran Danilović i influenser Jovan Radulović.

U svom poslednjem ovonedeljnom izlaganju, sinoćnjem intervjuu crnogorskoj televiziji „E”, Đukanović je objasnio da ga za još jedan predsednički mandat preporučuje ekonomska politika koju je vodio dok je bio premijer, ali i druge važne odluke koje je doneo tokom trideset godina koliko je bio na vlasti.

„Preporučujem očuvanje mira u Crnoj Gori početkom 90-ih, uspostavljenu ekonomsku održivost u vreme sankcija međunarodne zajednice Srbiji i Crnoj Gori, zaštitu Crne Gore od NATO bombardovanja 1999. godine, demokratski referendum i obnovu crnogorske nezavisnosti u neobičan način na Balkanu – bez kapi prolivene krvi“, rekao je, između ostalog, Milo Đukanović, čiji protivnici još u kampanji izazivaju sumnju u korupciju i nepotizam.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, Đukanović će ući u drugi krug izbora koji će biti održan 2. aprila.

Šansu da mu bude protivkandidat ima Jakov Milatović, bivši ministar ekonomskog razvoja u Vladi Zdravka Krivokapića. Njegova partija je trenutno rastuća politička snaga u Crnoj Gori, a ono što birači cene kod njih je činjenica da su tokom svog mandata povećali minimalnu zaradu u Crnoj Gori sa 220 na 450 eura. S druge strane, iako se predstavlja kao kandidat građanske opcije, zamera mu se bliskost sa SPC, koja je snažno uticala na formiranje vlade u kojoj je bio ministar.

Za prolazak u drugi krug bori se i Andrija Mandić, lider DF-a, koji je svojevremeno imao ekstremne političke ideje, koji tokom kampanje insistira na politici pomirenja svih naroda koji žive u Crnoj Gori i jasno kaže da je žali zbog svojih ranijih ekstremnih postupaka. „Vreme je da radimo na izlečenju i da gradimo zajedničku budućnost. Ne novi sukobi i stare razlike, već pomirenje“, izborne su poruke Mandića, koji je zastupao prosrpske i proruske stavove, protivio se ulasku Crne Gore u NATO i organizovao nasilne proteste nakon što je Crna Gora priznala Kosovo.

U trku za drugi krug uključio se i lider demokrata i bivši predsednik parlamenta Aleksa Bečić. Njegova politika centra omogućila mu je podršku, kako je istakao, svih naroda koji žive u Crnoj Gori. Podržao ga je i aktuelni premijer Dritan Abazović, čijoj je vladi u avgustu izglasano nepoverenje zahvaljujući glasovima predstavnika Bečićevih demokrata.

Stranke koje zastupaju političke interese Bošnjaka i Hrvata u Crnoj Gori pozvale su svoje birače da podrže Mila Đukanovića na izborima, dok su albanske stranke bile podeljene po tom pitanju, pa su pojedini politički lideri Albanaca pozvali birače da glasaju za Aleksu Bečića.

Druga, završna TV debata predsedničkih kandidata na javnom servisu Crne Gore bila je planirana za četvrtak uveče, ali se neće održati. Razlog je povlačenje svih kandidata iz debate nakon što su kandidati DPS-a i DF-a Milo Đukanović i Andrija Mandić odlučili da ukrste istovremeno na dve privatne televizije TV E i TV Prva, koje su bliske njihovoj politici. Većina kandidata osudila je njihovu odluku.

Izbore u nedelju pratiće posmatrači misije OEBS-a, Saveta Evrope i posmatračke misije Evropskog parlamenta, koje predvodi izvestilac za Crnu Goru Tonino Picula, kao i posmatrači iz lokalnih nevladinih organizacija.

Pravo glasa na predsedničkim izborima u Crnoj Gori ima 542.154 stanovnika, prenosi zagrebački N1.