Đukanović: Neću raspustiti parlament

On je najavio mogućnost da će ponoviti predlog o skraćenju mandata parlamentu i nakon toga što nedavno skupštinska većina nije njegov predlog uvrstila u dnevni red.

Prema njegovim rečima, takav predlog može podneti 25 poslanika.

U intervjuu za Glas Amerike Đukanović, koji je danas objavljen, rekao je da će nastaviti s „raznim inicijativama strogo vodeći računa o poštovanju Ustava“, ocenjući da je na kraju moguć samo jedan scenario, a to je održavanje prevremenih parlamentarnih izbora.

„Postoje pravnici koji smatraju da se sada, u cilju izlaska iz krize, može primeniti analogno tumačenje određenih ustavnih rešenja uključujući i mogućnost koju u određenim okolnostima Ustav daje predsedniku da raspusti parlament. Videli ste da sam veoma suzdržan u korišćenju tako predloženih mogućnosti zato što i dalje želim da dajem primer da moramo besprekorno poštovati Ustav. Ako bi se predsednik države odlučio da kroz neku previše fleksibilnu interpetaciju ustavnih normi predloži makar i najkonstruktivnija, najodgovornija rešenja u datim uslovima smatram da bi to bio prilog jednoj opštoj atmosferi urušavanja ustavnog sistema države Crne Gore i smatram da predsednik države u to nipošto ne sme ući“, kazao je Đukanović.

On je dodao da ideje koje se predlažu iz aktuelne parlamentarne većine, a to je da se vrate ponovnom razmatranju kandidature predloženog mandatara, su definitivno neustavne.

Đukanović je odbio da prihvati da bivši diplomata Miodrag Lekić bude mandatar, a skupštini je dostavio predlog da se skrati mandat poslanicima.

Prethodno je lider Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić pismom od njega zatražio da mandat za sastav nove vlade poveri Lekiću, ali nisu dostavljeni potpisi poslanika, niti su prethodno kod predsednika Crne Gore došli na konsultacije.

Đukanović je, nakon što nikome nije poverio mandat za sastav nove vlade, skupštini dostavio predlog za skraćenje mandata i raspisivanje novih izbora.

U obrazloženju je naveo da „nije stekao utisak da postoji jasna većina koja bi bila u stanju da formira vladu“, i da se oni koji su predložili Miodraga Lekića za mandatara nisu odazvali konsultacijama niti dostavili potpise kojima bi potvrdili postojanje neophodne podrške.

Dan kasnije, nakon zakonskog roka od 30 dana od dana pada vlade, oni su dostavili Đukanoviću 41 potpis poslanika od 81 koliko ih ima u crnogorskom parlamentu i odgovorili kontra inicijativom – potpisali su predlog za njegovo razrešenje, jer kako tvrde, nije na konsultacije pozvao predstavnike svih parlamentarnih stranaka čime je prekršio Ustav.

Poslednji parlamentarni izbori održani su avgusta 2020. kada je Đukanovićeva DPS prešla u opoziciju, a vlast su formirali proruski Demokratski front, Demokrate i Građanski pokret URA.

Vladi Zdravka Krivokapića, koju su izabrali, 14 meseci kasnije izglasano je nepoverenje, a stranke pobednice izbora ušle su u oštre međusobne političke sukobe.

Usledio je izbor nove manjinske vlade Dritana Abazovića, glasovima Đukanovićevog DPS-a koji joj je tri meseca kasnije uskratio poverenje. Od tada vlada funkcioniše u takozvanom tehničkom mandatu.