Đukanović: O potezu Abazovića sudiće birači, sudovi i istorija

“Logično je da Crna Gora bude prva sledeća članica EU, jer je u dosadašnjem toku pregovora daleko ispred svih zemalja–kandidata. Uz to, nema geopolitičkih nedoumica, jer je već nekoliko godina usaglasila svoju spoljnuu i bezbednosnu politiku sa EU. Da li ćemo ukazanu šansu iskoristiti zavisi od nas.

Tačnije, zavisi prevashodno od učinaka Vlade i drugih državnih organa Crne Gore. U tom poslu saveznik nam ne mogu biti inferiorna zamajavanja da ta šansa i nije baš izgledna, te da će se EU brzo predomisliti nakon što se navikne na rat u Ukrajini”, kazao je Đukanović u intervju za Autonomija.info.

„U nameri da pomognem Vladi da bude uspešna u ostvarivanju dogovorenih ciljeva tokom njenog jednogodišnjeg mandata, više puta sam o tome razgovarao sa gospodinom Abazovićem. Premijer je imao svoj stav o toj temi, koji nisam dovoljno razumeo.

Pretpostavljam da ima neke svoje ciljeve, koji nisu sasvim podudarni sa mojim, te ih zato sa mnom i ne deli. To je legitimno. No, uz legitimitet, trebalo bi se podrazumevati i da svi imamo odgovornost za to što radimo. O tome će suditi birači, sudovi, istorija“.

Tvrdi da su suprotni glasovi samo alibi za neodgovorne i neradne, za one koji nisu spremni na pravila igre kako bi svojoj zemlji obezbedili prestižno članstvo u EU. Šansa definitivno postoji i treba pokušati da se ona iskoristi.

Vlada je menjajući evropske prioritete koji su trebalo da budu motivišuća platforma za homogenizaciju ljudskih i političkih resursa, učinila stavljanjem u prvi plan odnos Države i SPC, a što je nebrojeno puta dokazano kao tema za produbljivanje podela u društvu i zanemarivanje izazova pred kojima Crna Gora stoji danas i sutra – to nije interes Crne Gore

“Zato sam i bio tako kritičan prema Vladinom manevru da prethodno usaglašenim prioritetima, koji se upravo tiču dobre dinamike na evropskom putu, pretpostavi temu potpisivanja Ugovora sa SPC. Uz to, veoma brzopleto”.

Na pitanje kako gleda na ocene da premijer Abazović više vodi računa o interesima vlasti u Beogradu, nego o interesima zemlje čiji je premijer, Đukanović je kazao da se ne bi pridruživao horu koji iznosi pretpostavke.

„Umesto toga, reći ću nešto u što sam apsolutno siguran: to što je Vlada, menjajući evropske prioritete koji su trebalo da budu motivišuća platforma za homogenizaciju ljudskih i političkih resursa, učinila stavljanjem u prvi plan odnos Države i SPC, a što je nebrojeno puta dokazano kao tema za produbljivanje podela u društvu i zanemarivanje izazova pred kojima Crna Gora stoji danas i sjutra – to nije interes Crne Gore“.

To je interes, dodao je, onih koji ne žele da vide Crnu Goru kao stabilnu, građansku, prosperitetnu državu – članicu EU.

„Takvih ima dosta i u Crnoj Gori i u susedstvu. Ovim manevrom Vlade oni su dobili poklon iz svojih istorijskih snova. Šta god da je bio motiv za to, bilo kom državnom organu ili pojedincu, istorijsku odgovornost neće moći da izbegne“.

Alternativa je, ukazuje, makar dobro poznata.

“Još dublje zaostajanje za evropskim nivoom ekonomskog i demokratskog razvoja i, gotovo izvesno, frekventni poremećaji regionalne stabilnosti.

Zanemarujući raniju istoriju zbog koje je ovaj deo Evrope objektivno više ratovao nego što je radio i razvijao se, dovoljno je podsetiti samo na balkansko zaostajanje za Evropom u decenijama nakon Drugog svetskog rata, kada je lansirana i razvijena ideja EU.

U međuvremenu, EU je pod svoje okrilje primila manje-više sve koji su to želeli i koji su bili sposobni da se kvalitetom reformi kvalifikuju za prestižno društvo”.

Na pitanje šta sporno u predloženom Ugovoru sa SPC, Đukanović je naveo mnogo toga.

“Pre svega, način njegovog usvajanja – na brzinu, iza leđa javnosti koja to pitanje, opravdano ili ne, smatra veoma važnim. Takođe, istoriografski falsifikati, laži kojim SPC, kao najopakiji instrument velikosrpskog nacionalizma i ruskog imperijalizma na Balkanu, pokušava da pomogne krađu crnogorske istorije. Zatim i puno normi Ugovora, koje su u sukobu sa Ustavom i sistemskim zakonima Crne Gore. Je li malo? I da ponovim – sve to razaranje Crne Gore pokušava da legitimiše Vlada Crne Gore.“

Sporna mu je, naveo je, i Otvoreni Balkan.

„Reč je o alternativnom scenariju za budućnost Zapadnog Balkana izvan EU. Što nam ne treba. Treba nam članstvo u EU. Oni koji ne vide naš region u Evropi, ne vide ni multietničku demokratiju na Balkanu. Njima se dopada ideja promena granica, etničke i verske homogenizacije u okviru uvećanih država. Kao i obično, sve kreće tradicionalno sa srpske strane, ovog puta “srpskim svetom“. A nastavlja se, po automatizmu, istim takvim velikodržavnim ludorijama“, kazao je Đukanović, dodajući, da znamo kako se to završava.

„Trebalo bi da se završi nestankom Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova i Severne Makedonije. No, sigurno je da bi se završilo ratom i još ponekim genocidom“

Smatra da je Zapad mnogo naučio iz krvave lekcije ruske agresije na Ukrajinu.

„Posebno EU. Agresija na Ukrajinu pravilno je shvaćena kao atak na evropski sistem vrednosti i bezbednost Evrope, zbog čega je EU toliko angažovana, tako jedinstvena, odlučna i efikasna. Takva mora i da ostane ako želi da na globalnoj sceni sebi obezbedi geopolitičku konkurentnost“.

EU, naveo je, mora da opstane i da završi proces ujedinjenja Evrope. „Evropa mora da ostane u najtešnjem savezu sa Amerikom, jer je to savez koji počiva na identičnim vrednostima. Posle Drugog svetskog rata, taj je savez doneo prosperitet ne samo Evropi i Americi. Ali Evropa mora i ambicioznije da definiše svoje ključne interese, pre svega u spoljnoj i bezbednosnoj politici. Što je sve veoma moguće“.

Na pitanje da li  je poseta premijera Abazovića Srbiji  uspela da “resetuje” odnose, Đukanović  je odgovorio: Mislite da jedna, bilo koja poseta, može da resetuje odnose kontaminirane gotovo dva veka?!

„Uloga Srbije na Zapadnom Balkanu ista je tokom dva veka – hegemonistička. I providno upakovana u zabrinutost zvaničnog Beograda za ugroženost Srba u regionu“.

Te 2023. dogodiće se parlamentarni izbor na kojima će Crna Gora opet dobiti normalnu političku Vladu

“Ja znam šta će se desiti. To nije za medije. I to što će se desiti je odlično za Crnu Goru. I ja čekam tu 2023. godinu“, rekao je srpskim medijima premijer Abazović odgovarajući na pitanje o Vašem navodnom povlačenju iz politike. Znate li Vi šta će se to desiti sa Vama 2023. godine?

Znam, naravno. I verujem da je na to mislio i premijer Abazović. Te 2023. dogodiće se parlamentarni izbor, na kojima će Crna Gora opet dobiti normalnu političku Vladu, koja će nastaviti da je vodi putem kojim se uspešno kretala do 30. avgusta 2020.

.