Đukanović: Očekivano da nije bilo dogovora na sastanku parlamentranih stranaka

Đukanović je posle sastanka, govoreći o Zakonu o predsedniku koji je vratio Skupštini na ponovno odlučivanje, ali i uputio Venecijanskoj komisiji na mišljenje, rekao da postoje još neki dostupni mehanizmi ukoliko se on ponovo izglasa i dodao da je moguća i žalba Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

On je rekao da je pristup Demokratske partije socijalista (DPS) da pošalje jasnu poruku o privrženosti Ustavu, i da očekuje drugačiji odnos prema nameri da se protivno Ustavu vrši preraspodela vlasti, ali i da su spremni da razgovaraju o sudijama Ustavnog suda, ali ne kako je to započeto.

„Započeto je naopako, na Ustavnom odboru tako što se aktuelna većina odredila za svoju listu predloga očekujući da će opozicija podržati njihove predloge, umesto da prethodno razgovaraju i da se dođe do zajedničke liste kandidata“, kazao je Đukanović novinarima nakon Balkanskog integracionog foruma održanog u Podgorici.

Treća ideja koju je zastupao na sastanku, prema njegovim rečima, jeste da se otvore razgovori o izborima „jer ne samo da su prethodne dve godine dale mnogo razloga za tu temu već i činjenica da podrška parlamentarnoj većini koja je bila nakon 30. avgusta više ne postoji“.

Đukanović je novinarima otkrio da je većina predstavnika parlamentarne većine na današnjem sastanku insistirala na tome da se izabere makar jedan sudija Ustavnog suda, iako je, kako je dodao, postojala saglasnost da izbor jednog ne znači stavljanje te institucije u funkciju.

„Čak, upotrebljeni su vrlo adekvatni termini: ‘Makar ćemo stvoriti privid o funkcionisanju Ustavnog suda’. Ali ne treba nam privid nego rešenje, od privida nema vajde. Ustavni sud ni tada, sa četvrtim sudijom teško može doći do odluke jer je za to potrebna saglasnost sva četiri člana“, poručio je Đukanović.

Pokušao je, kako tvrdi, da ponudi koncept kako bi se izašlo iz krize i iz „apsolutizacije partijskih interesa“ u primarnoj odgovornosti prema državi.

Upitan da li će DPS glasati za predložene kandidate, Đukanović je poručio da ne pristaju da se naknadno uključe u neodgovoran prvi korak u koncipiranju predloga za sudije Ustavnog suda.

„Biće izabran sudija koji ima dve trećine podrške na plenumu, pre toga je potreban dogovor vlasti i opozicije. Ako je većina od starta bila bez ideje o dijalogu onda je jasno da oni ne računaju na podršku opozicije i stvaranje pretpostavki za uspostavljanje Ustavnog suda“, rekao je Đukanović.

Đukanović je na pitanje da li će potpisati Zakon o predsedniku ukoliko se on ponovo donese, odgovorio da prvo treba videti kako će reagovati parlamentarna većina.

„Računajuči na nefunkcionalnost Ustavnog suda, napravio sam iskorak ka Venecijanskoj komisiji, može se napraviti iskorak i ka sudu u Strazburu, ali ne treba obaveštavati one koji su nasrnuli na Ustav šta će biti moj stav.Treba prvo da vidimo dokle ide njihova neodgovornost prema ustavnom poretku i državi. Mislim da se iz svih ovih postupaka javnost uči o kvalitetu crnogorske scene“, rekao je Đukanović.

Upitan da li će se pridružiti narednom protestu koji će biti održan pod sloganom „Ima nas“, Đukanović je rekao da je jasno podržao interes jednog dela javnosti da se van institucija pokuša obezbediti njihova funkcionalnost i njihovo podržavanje Ustavu i zakonima.

„Ja sam tu, svakog trenutka u komunikaciji sa partijama koje u tome učestvuju. Mislio sam da je pametnije dati priliku nekim drugim ljudima. Dragoceno je da se tamo pojave neki novi ljudi koji nas ohrabruju i pokazuju da van partija i politike ima intelektualne javnosti koja je odgovorna i patriotski okrenuta crnogorskim interesima“, rekao je on.

Crna Gora je mesecima u dubokoj krizi: Vladi premijera Dritana Abazovića je izglasano nepoverenje, Ustavni sud je u blokadi, parlamentarna većina pokušava da izglasa treću vladu, a opozicija predvodjena Demokratskom partijom socijalista predsednika Mila Đukanovića organizuje masovne proteste.

Predsednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović izjavila je danas da na sastanku s predsednicima parlamentarnih partija nije bilo dogovora o rešavanju krize u kojoj je Crna Gora.