Đukanović počinje konsultacije, Lekić mogući mandatar, ali dogovor neizvestan

Šef države prvo će, kako je najavljeno iz njegovog kabineta, razgovarati s predstavnicima Demokratske partije socijalista (DPS), Demokratskog fronta
(DF) i Demokratske Crne Gore.

Stranke postavgustovske skupštinske većine saglasne su oko toga da lider Demosa Miodrag Lekić treba da bude novi mandatar, ali su konačnu odluku o izlasku iz političke krize ponovo odložili nakon što su Građanski pokret (GP) URA i Socijalistička narodna partija (SNP) zatražili da sa manjinskim strankama imaju „kontrolni paket“ vlade.

Premijer u tehničkom mandatu i lider GP URA Dritan Abazović kazao je kasno sinoć da će sastanak „stare većine“ verovatno biti nastavljen jutros i da su oni i Demokratski front (DF) izneli zahteve o kojima, kako je naveo, treba da se izjasne ostali.

„Tražimo da pokrivamo sektor bezbednosti i da sa SNP i manjinama imamo kontrolni paket, a to je jedno ministarstvo više u odnosu na ostale i da ministri koji su sada u Vladi ostanu. I DF traži sektor bezbednosti“, rekao je on, dodajući da smatra da DF-u treba da pripadne čelno mesto u Skupštini.

Predsednik Demokrata Aleksa Bečić optužio je GP URA za ucenjivanje i maksimalističke zahteve, navodeći da su ih stalno menjali i vraćali se korak unazad.

„Videćemo kako će ovo dalje teći, da li će neko gledati demokratske principe i građane. Mi ćemo i dalje biti maksimalno konstruktivni i da se nadamo da će razum prevladati i da će se prestati sa politikom uslovljavanja“, rekao je Bečić i dodao da bi izvršna vlast trebalo da bude konstituisana na osnovu snage svake partije u parlamentu.

Tokom razgovora koje je inicirao jedan od lidera DF-a Andrija Mandić pominjalo se nekoliko kandidata za mandatara, ali kompromisa nije bilo. Veći pomak načinjen je juče kada su se saglasili da lider Demosa Lekić bude mandatar. Konačan dogovor je odložen kako bi se usaglasili oko podele resora u vladi.

Abazović je juče predlagao da civilna aktivistkinja Vanja Ćalović Marković bude mandatarka, Demokrate su ponovile ideju da čelne funkcije pokrivaju potpredsednica Skupštine i bivša ministarka zdravlja Branka Bošnjak i Jelena Borovinić Bojović, dok je lider Socijalističke narodne partije Vladimir Joković za mandatara predlagao aktuelnog ministra finansija Aleksandra Damjanovića.

Ustavom nije predviđeno šta se dešava ako mandatar ne bude predložen, ali izvesno je da bi to vodilo vanrednim izborima koji mogu biti raspisani samo ako se Skupština raspusti ili joj se skrati mandat.

Ako Đukanović predloži mandatara i ako on ne bude izabran za 90 dana, parlament će biti raspušten. U tom slučaju, Đukanović će narednog dana po raspuštanju Skupštine, raspisati izbore.

Predsednik države prethodnih dana je u više navrata saopštavao da u parlamentu „ne postoji raspoloženje“ da se sastavi nova vlada i da je realnije da se ide u organizaciju izbora.

DF, Demokrate i URA premijera Dritana Abazovića, pokušavaju da sastave novu vladu nakon što je manjinskoj vladi 19. avgusta izglasano nepoverenje u parlamentu. Za pad vlade su glasili poslanici procrnogorskih stranaka predvodjeni DPS-om i manjine, ali i Demokrate Alekse Bečića.

DPS je inicirala glasanje o nepoverenju vladi nakon što je Abazović potpisao Temeljnji ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

EU i SAD su nekoliko puta istakli da DF ne vide u novoj vladi i da DF nije njihov saveznik.