Đukanović odbio Lekića za mandatara: Predložio skraćenje mandata Skupštini

Kako stoji u obrazloženju, saglasno članu 95 tačka 5 Ustava Crne Gore, konsultacije o mandataru za sastav Vlade sa predstavnicima parlamentarnih partija, odnosno koalicija zastupljenih u Skupštini Crne Gore, obavio sam 15. i 16. septembra ove godine. Razgovore sam imao sa:

– potpredsednikom Demokratske partije socijalista (DPS) Jevtom Erakovićem, generalnim sekretarom Aleksandrom Bogdanovićem i šefom kluba poslanika u Skupštini Crne Gore Danijelom Živkovićem;

– predsednikom Socijaldemokratske partije (SDP) Raškom Konjevićem i njegovim zamjenikom Borislavom Banovićem;

– potpredsednikom Socijaldemokrata Crne Gore (SD) Borisom Mugošom i generalnim sekretarom Milošem Čelanovićem;

– predsednikom Bošnjačke stranke (BS) Ervinom Ibrahimovićem i potpredsjednikom Damirom Gutićem;

– predsednikom Albanske alternative (AA) Nikom Đeljošajem, predsednikom Force Genci Nimanbeguom, predsednikom Demokratske unije Albanaca (DUA) Mehmedom Zenkom;
– predsednikom Demokratske partije (DP) Fatmirom Đekom i predsednikom Liberalne partije (LP) Andrijom Popovićem i Generalnim sekretarom Esadom Šainovićem.

Pozivu se nisu odazvali predstavnici Demokratskog fronta (DF), Demokratske Crne Gore (DEM), Socijalističke narodne partije (SNP) i Građanskog pokreta URA.

„Predlog da se mandat za sastav Vlade poveri gospodinu Miodragu Lekiću, koji mi je juče u ime partija koje su osvojile većinu mandata na izborima 2020. uputio gospodin Andrija Mandić nisam mogao da prihvatim, jer smatram da se za to nisu stekli svi neophodni uslovi.

Javnost je od strane pojedinih predstavnika partija koji su učestvovali u konstituisanju tog predloga obaveštena da je on dobio samo verbalnu podršku, i da potpise podrške nisu dali poslanici URA, SNP i CIVIS“.

Lideri koalicije koji tvrde da imaju većinu nisu se odazvali na konsultacije. Nisu priložili ni potpise većine poslanika, a pozivaju se na prethodno iskustvo koje je sasvim drugačije.

„Dakle, nisam stekao utisak da postoji jasna većina koja bi bila u stanju da formira Vladu koja bi ponudila rešenja veoma teških problema na finansijskom, ekonomskom, pravnom, institucionalnom i političkom planu. Posebno na bezbednosnom, imajući u vidu aktuelnu krizu u Evropi izazvanu agresijom Rusije na Ukrajinu, koja ima nesumnjive implikacije na bezbednost Zapadnog Balkana.

Suprotno, smatram da ne postoji politička saglasnost o formiranju Vlade (o čemu svjedoči i saopštenje Građanskog pokreta URA, jednog od konstituenata navodne većine, s jučerašnje sednice Predsedništva), što doživljavam kao nameru da se dalje troši vreme u kojem bi se nastavili pregovori o deobi resora u Vladi i „mesta po dubini“, dok bi za to vreme država dodatno bila urušavana.

Odgovorno.

Izbori su jedino, ali i najpravednije rješenje, za izlazak iz najveće političke krize u kojoj se 🇲🇪 našla, zahvaljujući nesposobnoj vlasti u protekle 2 godine.

Sve ostalo bi bilo gubljenje dragocjenog vremena i poigravanje sa strpljenjem i sudbinom naših građana. pic.twitter.com/h4qRfGwpFC

— Damir Šehović (@damirsehovic) September 20, 2022

Na osnovu navedenog, razgovora koje sam obavio, činjenice da su predstavnici partija koje sam naveo ignorisali poziv za konsultacije, i neubedljivog predloga koji sam dobio, a koji je javno doveden u pitanje i od strane pojedinih predstavnika stranaka koje tvrde da imaju većinu, obaveštavam Vas da je konsultativni proces jasno pokazao da nema osnova da se u Ustavom predviđenom roku predloži mandatar koji bi obezbijedio podršku u Skupštini Crne Gore za sastav 44. Vlade Crne Gore.

Stoga, saglasno ustavnim ovlašćenjima, podnosim Predlog za skraćenje mandata 27. saziva Skupštine Crne Gore, stoji u obrazloženju Đukanovića

Navodi da je to najoptimalnije rešenje u datoj političkoj situaciji, i da je u najboljem interesu svih građana Crne Gore, jer se time otvara mogućnost organizovanja prevemenih parlamentarnih izbora u što kraćem roku, što će omogućiti izbor Vlade koja će djelovati u punom kapacitetu. Regionalni i globalni kontekst, kao i političko-bezbednosni izazovi, ekonomski i finansijski problemi sa kojima je suočena Crna Gora, posebno u energetskom sektoru, zdravstvu i drugim oblastima, zahtijevaju kompetentnu, odgovornu i efikasnu Vladu koja će danonoćno biti posvećena njihovom rešavanju.