Foto: BETAPHOTO/European Council/Gaetan/MOPredsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je povodom ekonomskih sankcija nekadašnjem predsedniku državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozaru Maroviću koje su uvele Sjedninjene Američke Države (SAD) da može na neki način da razume njihovo obrazloženje, ali da je važnije da se po pitanju njegovog izručenja „identifikuje mesto zastoja, a to je država Srbija“.
On je na konferenciji za medije kazao da su Crna Gora i njeni organi pokazali u tom slučaju beskompromisnost u realizaciji dosledne primene odredbi ustavno-pravnih načela.
„Do danas nije došlo do ispunjavanja obaveza Srbije. Trebalo bi uputiti apel Srbiji da ispuni svoje obaveze iz ugovora o međunarodno-pravnoj saradnji i odogovori na očekivanja Crne Gore. Nije moje da komentarišem zašto se na listi SAD našao Marović. Mogu na neki način da razumem njihovo obrazloženje, ali je važnije da identifikujemo mesto zastoja, a to je država Srbija“, rekao je Đukanović danas na Cetinju nakon razgovora sa predsednikom Severne Makedonije Stevom Pendarovskim.
Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava (MPLJMP) danas je ponovo uputilo urgenciju Ministarstvu pravde Srbije u vezi molbe za izručenje Svetozara Marovića.
„Presedan je da se zahtev za izručenje ponavlja u periodu kraćem od pola godine, posebno imajući u vidu da je molba sa urgencijama više puta obnavljana i da nije dobijen odgovor, što posebno čudi jer međunarodna saradnja u krivičnim stvarima sa Republikom Srbijom se u ostalim predmetima odvija u duhu kvalitetne, pravovremene i efikasne saradnje“, ističe se u saopštenju MPLJMP.
MPLJMP je poslalo i 28. januara ove godine urgenciju Ministarstvu pravde Srbije u vezi sa molbom za izručenje Svetozara Marovića.
Marović je uhapšen 2015. godine, a sredinom 2016. nagodio se sa crnogorskim Specijalnim tužilaštvom da odleži tri godine i 10 meseci zatvora. Pristao je i da opštini Budva vrati 1,1 milion evra koliko je tužilaštvo procenilo da je stavio u džep, kao i da uplati 100.000 evra u humanitarne svrhe.
Marović je, međutim, samo par dana pošto je pušten iz pritvora u maju 2016. otišao u Beograd i više se nije vraćao u Crnu Goru. Zvaničan razlog bilo je psihijatrijsko lečenje zbog depresije. Za njim je raspisana poternica.
Američka vlada uvela je ekonomske sankcije nekadašnjem visokom funkcioneru Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozaru Maroviću zbog, kako je saopšteno, destabilizirajućeg i koruptivnog delovanja u regionu.
Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) saopštila je da Svetozar Marović treba da se vrati kući u Crnu Goru i suoči sa pravdom i javnošću od koje je otimao.
„Zabrinjava me naoružavanje Srbije“
Đukanović je danas izjavio i da ga zabrinjava naoružavanje Srbije, pa dodao da se je reč o naoružavanju iz zemalja koje se pojavljuju kao otvoreni neprijatelji Evrope i NATO.
„Naoružavanje uvek zabrinjava i ono govori o tome da je pojačan osećaj ugroženosti u Evropi. Dodatni rizik donosi naoružavanje na Balkanu. Ne treba da previdimo da, nažalost, ukupna kultura pa i bezbednosna na Balkanu nije na onom nivou kao što je u ostalim delovima razvijene Evrope. Zato generalno nas to brine“, kazao je Đukanović na Cetinju.
Posle razgovora sa predsednikom Severne Makednije Stevom Pendarovskim, Đukanović je dodao da je u ovom slučaju reč „o produženoj tendenciji naoružavanja Srbije oružjem koje je iz zemalja koje se sada pojavljuju kao konkurenti i Evrope i NATO“, što je „nešto što treba registrovati“.
Kako je dodao, takvo ponšanje ga ne iznenađuje.
„To je dosledan potez politike koju Srbija vodi unazad nekoliko godina. Ali verujem da će pomoći da se dodatno razbistri slika regiona Zapadnog Balkana na nekim važnim političkim adresama EU i NATO“, kazao je Đukanović.
Predsednik Severne Makednije Stevo Pendarovski kazao je da nema procenu da je Srbija bezbednosna pretnja za njegovu zemlju koja je članica NATO.
Govoreći o bezbednosnim rizicima u regionu zbog invazije Rusije na Ukrajinu, Đukanović je rekao da „to što se danas događa u Ukrajini potiče iz istih događaja koji su se desili na Zapadnom Balkanu i Crnoj Gori od 2015“.
„Imali smo 2016, kroz pokušaj državnog udara, pokušaj zaustavljanja Crne Gore da uđe u NATO. Crna Gora je svih ovih godina u ozbiljnim iskušenjima. Nisam siguran da smo imali blagovremeno upozorenje prema tim iskušenjima. Cilj je da se točak istorije vrati unatrag, u vreme Hladnog rata i da Rusija ima pravo na opredeljivanje budućnosti drugih država“, rekao je Đukanović.
Panderovski je kazao da se danas svedoči užasnim zločinima povodom ruskog napada u Ukrajini i da to treba da predstavlja prekretnicu u odnosima Evropske unije (EU) i regiona.
Pendarovski je povodom zahteva albanskog premijera Edija Rame da Albanija ne pregovara s Briselom u „paketu“ sa Severnom Makedonijom rekao da je izjava Rame logična.
„Logično je da druge zemlje kandidati, zbog toga što nas blokira Bugarska, neće hteti da se vežu za bilo koga drugog, pa ni za nas“, rekao je Pendarovski.
Đukanović o izmnama Ustava Severne Makedonije kazao da postoji inicijativa za izmene preambule Ustava Severne Makedonije.
„Želeli bismo da u preambuli pozicioniramo i nacionalnu zajednicu Crnogoraca u Severnoj Makedoniji. Kad će se stvoriti pretpostavke za to – ne bih želeo da ulazim u prognoze“, kazao je Đukanović.
Dvojica predsednika su kazali da su odnosi Crne Gore i Severne Makedonije odlični te da treba raditi na unapređenju ekonomskih veza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
