Đukanoviću dostavljen 41 potpis, traže da Lekić bude mandatar: „Postoje dva scenarija razvoja situacije“

Portalu Analitika potvrđeno je kako su inicijativu potpisali svi poslanički klubovi vladajuće većine.

Potpisali su svi poslanici Demokratskog fronta, Demokrata, Građanskog pokreta URA, Socijalističke narodne partije, Ujedinjene Crne Gore, Prave Crne Gore, Demosa i Radničke partije.

Reč je o drugom pokušaju – pošto je Lekića parlamentarna većina predložila i u septembru, no tada je njihov predlog odbijen.

Đukanović je tada obrazložio kako nije ispoštovan zakonski rok za predaju potpisa.

Nakon toga, parlamentarna većina usvojila je izmene Zakona o predsedniku, a iako je potpisao ukaz o njegovom proglašenju, Đukanović je tada poručio kako neće učestvovati u implementaciji odredbi tog akta, jer bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom.

Prema Zakonu Đukanović bi trebalo da nakon konsultacija sa partijama dodeli mandat za sastav nove Vlade kandidatu parlamentarne većine. Ako to odbije, parlamentarna većina preuzma taj deo njegovih ingerencija.

Đukanović je podsjetio i da je Evropska unija od parlamentarne većine tražila da uvaži mišljenje Venecijanske komisije, savjetodavnog tijela Savjeta Evrope i povuče sporne izmjene Zakona.

Kada je reč o odnosu Zapada prema eventualnom formiranju vlade parlamentarne većine međunarodni partneri su bili jasni da neće sarađivati.

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar, pozvao je Skupštinu da ne pokušava da formira novu Vladu prema izmenjenom Zakonu o predsedniku.

„Želim da budem jasan i pozovem Skupštinu da ne pokušava da formira novu Vladu prema ovom zakonu. Moja je poruka za crnogorske lidere: Nemojte to da radite“, istakao je Eskobar nakon posete Podgorici 15. decembra.

Na ovo upozorenje Eskobara Lekić je reagovaoa tvrdnjom da Eskobar nije releventan te da „ne može strani faktor da određuje ni Vladu ni ministre u njoj“.

„Crna Gora ne sme postati ‘eksperimentalna laboratorija’ i ‘protektorat'“, poručio je Lekić.

Moja Vlada, kazao je, ne bi bila ni pod čijim uticajem. „Jedini kriterijum za formiranje Vlade su izbori i rezultati na njima. Ne može strani faktor da određuje Vladu i ministre u njoj“, naglasio je on.

Jedan od modela kako bi mogla da izgleda nova vlada jeste da URA Dritana Abazovića i SNP zadrže polovinu mesta u vladi kako su tražili, a da premijer ima “zlatni glas” u odlučivanju. Poslanik URA Miloš Konatar kaže da URA neće dati bezbednosni sektor.

Prema oceni Ljuba Filipovića, političkog analitičara, postoje dva scenarija, daljeg razvoja političke situacije.

„Prvi je realniji, a to je da se ne dogovore. Da se strahom od nastavka istrage o švercu i drugim sankcijama spolja, URA, pod pritiscima, odluči za sabotažu izbora nove vlade, kao što su to uradili u septembru. Ili to, ili da se u pregovorima o raspodeli ne dogovore sa DF i Demokratama, čije ambicije konstantno rastu“.

Ukoliko se ne dogovore, ukazuje Filipović, DF je dao ultimatum 20. januar, nakon čega će tražiti raspisivanje izbora.

„Ako je DF-u uopšte pametno verovati išta. Možda DF namerno sabotira sve po nalogu Vučića, kojemu odgovara Abazović na čelu vlade. Jer, vlada u tehničkom mandatu koja nastavlja svoje nelegitimno vladanje do izbora za predsednika na proleće, najlakše može sprovoditi naloge iz Beograda.

Sve dok se “Ima Nas” protestima, ili nekim drugim, ne pridruže svi osim URA i SNP-a, kojima jedino odgovara status quo. Njima, Srbiji i SPC“.

Drugi scenario je da se dogovore.

„DF zauzima neke strateške pozicije u vladi. Kreće kampanja hapšenja i odmazde uz saradnju SDT-a, koji Rada Miloševića koristi kao token slučaj da je pravda jednaka za sve.

Hapšenjem funkcionera bivše vlasti za sve i svašta pokušaće da se kupi društveni mir i sabotiraju protesti urušavanjem kredibiliteta njihovih organizatora. Vlada u prvom periodu dobija packe sa Zapada, protesti protiv nje rastu i kulminiraju na proljeće.

Ipak, posle nekog vremena svi se navikavaju na novu realnost“, ukazuje Filipović.

Mandić traži konsultacije

Jedan od lidera DF-a Andrija Mandić pozvap je predsednika Crne Gore Mila Đukanovića da zakaže konsultacije s predstavnicima političkih partija koje, kako tvrdi, imaju većinu u Parlamentu.

Mandić objašnjava da su se nedavnim usvajanjem Zakona o predsjedniku u Skupštini Crne Gore stvorile pretpostavke da predsednik Crne Gore otpočne ponovljene konsultacije za određivanje mandata za sastav nove Vlade.

„Kao što je poznato javnosti, u Skupštini postoji nesporna većina od 41 poslanika. Takođe, činjenica je da Miodrag Lekić ima podršku da bude mandatar za sastav nove vlade“, stoji u dopisu Mandića.

Kako ističe, otvoreni su za pregovore s predsednikom.