Foto: J. M. S./ATAImagesŽeleli su skrenuti pozornost, a to su i dobili. Tako bi se ukratko moglo opisati višesatno zadržavanje Severine Vučković na srpskoj granici, na prelazu Bajakovo, gde je zadržana bez ikakvog obrazloženja.
Taj je događaj, očekivano, privukao veliku pozornost regionalnih medija, ne samo zato što se u glavnoj ulazi našla poznata hrvatska pevačica nego i zato što su Severinu na granici ispitivali o Tuđmanu, Jasenovcu i litijumu.
Da priča bude do kraja intrigantna, uporedno s napisima o Severini, u srpskim medijima, uz potvrdu tamošnjeg ministra policije Ivice Dačića, počelo se pisati i o hapšenju hrvatskog špijuna u Beogradu, o čemu, prema rečima našeg ministra spoljnih poslova Gordana Grlića Radmana, hrvatska strana nije imala nikakvih saznanja.
Baš se zato u našim obaveštajnim krugovima počelo govoriti da navodni uhapšeni špijun ne postoji te da bi sve to moglo biti klasično srpsko skretanje pozornosti s teme koja nedeljama golica srpsku javnost – iskapanja litija.
Bolje ne ići
O torturi srpske obaveštajne službe, komentirajući poslednje događaje, progovorio je i kriminalist Nikola Kajkić, koji Severinino zadržavanje na granici, ali i ovo navodno privođenje špijuna, smatra svojevrsnim odgovorom srpske strane hrvatskim vlastima na hapšenje i prekršajno osuđivanje srpskog “advokata” koji je na hrvatskom teritoriju pevao četničke pesme.
“Sažeto i jasno rečeno: ko ne mora u Srbiju, bolje mu je ne ići. Tamo je na snazi diktatura proletarijata, možda i gora od one koju je svojevrsno sprovodio Staljin, a kasnije i Čaušesku. Očito je da nekakav sukob između RH i RS traje, samo što ga političko vođstvo ne vidi ili ne želi videti”, sažeo je Kajkić.
Ono što se u Srbiji poslednjih nedelja vidi svakako su protesti protiv iskopavanja litijuma i otvaranja rudnika multinacionalne kompanije Rio Tinto. Veliki rudarski projekt pod pritiskom masovnih protesta prekinut je pre dve i po godine, no nedavnom uredbom srpske vlade ponovno je pokrenut na nezadovoljstvo javnosti u zapadnoj Srbiji koja strahuje od nečišćenja vode i zemljišta.
Treba znati da procesuiranje litijuma u najvećoj meri kontroliše Kina, a potreba za njim je u porastu jer proizvodnja električnih automobila raste iz godine u godinu. Rio Tinto je pak jedna od vodećih svetskih rudarskih kompanija u australijsko-britanskom vlasništvu.
Proizvodnja litijuma na teritoriju EU-a simbolična je pa je s velikim optimizmom 2019. dočekana vest da je Rio Tinto kod Loznice otkrio najveće zalihe visokokvalitetnog litijuma u Evropi, u čije je iskopavanje i procesuiranje odmah investirao 200 miliona dolara.
Početak proizvodnje u Srbiji bio je planiran za iduću, 2025. godinu, a priprema infrastrukture podeljena je u tri faze od kojih svaka stoji oko 1,3 milijarde dolara, dakle sveukupno do otvaranja Rio Tinto investirao bi oko četiri milijarde dolara. No, zbog negativnih posledica koje taj proces nosi i sama najava otvaranja pogona izazvala je proteste širom Srbije, čak i u onim ruralnim delovima zemlje koji su inače skloni predsedniku Vučiću.
Samo tri odsto
Protiv Vučića uvek demonstriraju u Beogradu, nikada do sada u južnoj Srbiji. Zbog toga se počelo sumnjati da možda i srpski predsednik sedi na dve stolice i pokušava opstruisati sporni projekt ne bi li za svoju zemlju izvukao veću dobit.
Naime, Srbija bi od celog posla s litijumom dobila samo tri odsto dobiti prema ugovoru iz daleke 2005. godine. Nedavno je u Srbiju baš zbog litijuma došao kancelar Olaf Šolc u društvu člana Komisije za energetiku EU-a Maroša Šefčoviča, te su se usaglasili da se najveće evropsko nalazište dovede u funkciju kako bi koristilo proizvođačima električnih automobila u Evropi, a EU i Srbija potpisali su pismo namere o projektu koji bi uz iskopavanje i obradu litijuma trebao obuhvatati i celoviti vertikalni proces, što uključuje sve od proizvodnje baterija do automobila.
Prema Vučićevim tezama, proizvodilo bi se 58.000 tona godišnje, što je dostatno za 13 odsto današnjih potreba svih proizvođača električnih vozila u EU-u. I srpski ministar financija Siniša Mali istakao je da bi Srbija trebala zabraniti izvoz litijuma kako bi se podstakla proizvodnja finalnih proizvoda, a učinak za celu srpsku privredu trebao bi biti ogroman.
Očekivanje najgoreg
No deo stručnjaka smatra da Srbiju prvi izazovi očekuju već kada se sa sporazuma o strateškom partnerstvu s EU-om i memoranduma o nameri pređe na ugovore s konkretnim proizvođačima automobila i jasnim zahtevima kompanija litijumskog biznisa.
Mnogi stoga misle da su Srbi u startu trebali početi zaključivati ugovore s proizvođačima automobila, a neki da bi im bilo bolje da su se povezali s vodećim kineskim proizvođačem električnih automobila BYD-om.
No Vučić za to nije želeo ni čuti premda je Si Đinping za nedavnu posetu Mađarskoj naglasio da BYD svoju fabriku u Segedinu gradi za potrebe evropskog tržišta i da će biti najveća u Evropi, zbog čega i Orban očekuje da bi se onde moglo zaposliti najmanje 100.000 ljudi.
No sva ta očekivanja i veliki planovi mogli bi pasti u vodu zbog velikih protesta koji se pripremaju širom Srbije jer iskopavanje litijuma znači devastaciju poljoprivrednih zemljišta.
Svestan problema koje sa sobom nosi taj projekt i još jednom sateran u ćošak, Vučić se po svemu sudeći ponovno koristi onom starom “zavadi pa vladaj”.
Za svađe su, dakako, uvek najpogodniji Hrvati, među kojima status najpoznatije svakako uživa Severina, koja u Srbiju, kako je sama rekla, više neće ići dok je tamo na vlasti Aleksandar Vučić, prenosi Dnevno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
