Dodik: Borelj je od mene tražio da državne institucije funkcionišu

„Borelj je bio veoma korektan i jasno rekao šta očekuje: Nema ubrzanog puta BiH ka EU, moraju se poštovati standardi“, rekao je Dodik novinarima u Sarajevu posle sastanka lidera vladajućih stranaka u BiH s Boreljom.

Dodao je da je Borelj tražio i ustavnu reformu, jer se, kako je preneo, bez nje ne može očekivati napredak u BiH.

Dodik je rekao da su Ukrajina i BiH dva „neuporediva i nepovezana pitanja“, te da na sastanku nije rečeno da će RS ostati bez sredstava iz evropskih fondova.

„Mi ne mislimo da smo predmet sankcija, niti da treba da budemo predmet sankcija. EU plasira sredstva u BiH, a ako ih obustavi, to može biti samo prema BiH. Ako ih obustavi samo u RS, time je doprinela podeli BiH“, ocenio je lider SNSD i član Predsdništva BIH.

Dodik tvrdi i da na sastanku nije rečeno da će RS ostati bez evropskih fondova.

– Mi ne mislimo da smo predmet ni da treba da budemo predmet sankcija. Borrell mi te sankcije nijednom nije spomenuo na sastanku, ako je to rekao Izetbegoviću onda laže. EU plasira sredstva BiH, ako ih obustavi može to biti samo prema BiH. Ako ih obustavi samo RS-u, time je doprinijela podjeli BiH – zaključio je lider SNSD-a.

Dodik tvrdi i da na sastanku nije rečeno da će Republika Srpska ostati bez evropskih fondova.

„Mi ne mislimo da smo predmet ni da treba da budemo predmet sankcija. Borrell mi te sankcije nijednom nije spomenuo na sastanku, ako je to rekao Izetbegoviću onda laže. EU plasira sredstva BiH, ako ih obustavi može to biti samo prema BiH. Ako ih obustavi samo RS-u, time je doprinijela podeli BiH“, zaključio je lider SNSD-a, a prenelo sarajevsko Oslobođenje.

Šarović: Prva rečenica bila je uskraćivanje finansija

Predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Mirko Šarović izjavio je posle sastanka lidera opozicionih partija iz oba entiteta BiH sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom da je evropski zvaničnik potvrdio da će građani Republike Srpske biti oštećeni zbog političkog delovanja srpskog člana Predsedništva biH Milorada Dodika.

Šarović je naveo da je „prva rečenica“ koju je Borel izrekao na sastanku bila ta da će Republiuci Srpskoj biti uskraćeni finansijski projekti iz EU.

„On nije rekao da će direktno trpeti gradjani, ali je rekao da neće biti projekata finansijskih iz evropskih fondova, za infrasturkturu, javne društvene potrebe i slično. To je bilo najneprijatnije što smo čuli“, kazao je Šarović.

Prema njegovim rečima, takva poruka je loša, jer će sve to osetiti i građani RS.

Šarović je potvrdio da je na sastanku razgovarano i o povratku predstavnika RS u zajedničke institucije BiH.

„Rekao sam da bi nas reformski zakoni, koji su 14 priroriteta iz Mišljenja Evropske komisije za BiH, mogli okupiti. Kao i odluke koje će da pomognu stanovništvu u ovim teškim vremenima“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, u BiH treba da se donesu odluke koje će zaustaviti trošenje novca, kupovinu autmobila, javne nabavke, dolazak na posao helikopterom, a da se novac preusmeri tamo gde je potreban.

Nikšić: Od političara u BiH se očekuje donošenje Izbornog zakona

Predsednik Socijaldemokratske partije BiH (SDP) Nermin Nikšić izjavio je posle sastanka lidera opozicionih partija iz oba bh. entiteta sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Borelom da se od zvaničnika u BiH očekuje da rade na iznalaženju rešenja za Izborni zakon u skladu sa evropskim standardima.

On je rekao i da je Borel „vrlo nedvosmisleno“ rekao da očekuje od političkih lidera BiH da se jasno izjasne i podrže stavove EU kad je u pitanju ruska agresija na Ukrajinu.

Prema njegovim rečima, BiH je „jedna od retkih, ako ne i jedina zemlja na svetu u kojoj jedan državnik (Milorad Dodik) zajedno sa (predsednikom Belorusije Aleksandrom) Lukašenkom podržava (predsednika Rusije Vladimira) Putina“.

„Naravno da se to reflektuje i na BiH i sa takvim ljudima se mora naći rešenje u skladu sa evropskim standardima“, naveo je Nikšić.

On je ocenio da je ključno da se u BiH obezbede fer i pošteni oktobarski izbori, odnosno da oni održavaju volju „birača, a ne brojača“.