„Dodik ima para da kupi koga hoće i kad hoće“

Svetlana Cenić:
Slučaj uopšte nije komplikovan. Toliko ima papira i dokaza, mada su neki sklonjeni, a za neke se čeka zastara jer zakon tačno propisuje koliko dugo se mora čuvati finansijska dokumentacija. Glavni tužioci su taj predmet držali u fioci, pa se to rastezalo. Koliko znam, od Srbije su traženi podaci o tome kako je vila kupljena i kako je upisana u zemljišne knjige, ali odgovora nije bilo. Postoje indicije, a neki kažu i dokazi, da je vila uknjižena pre nego što je porez plaćen što je nemoguće. Jer, kad kupujete nekretninu, morate izmiriti sve obaveze pre nego što se uknjiži na vas.

Denis Džidić:
Rekao bih da slučaj Dodikove vile uopšte nije pretjerano kompliciran. Tužilaštvo drži taj predmet u ladici prije svega zbog političke kontrole nad tom institucijom. Nikad nije imalo ozbiljnu namjeru da procesuira taj predmet. Tužilaštvo mu nije ozbiljno pristupilo ni sada, kad je taj slučaj ponovo oživljen u predizbornoj kampanji, već se trudi da ubijedi javnost da na tom slučaju nešto radi. Izgovara se da Srbija nije dostavila podatke i predmet rasteže u nedogled.

Karabeg:
Kako je Dodik kupio vilu 2007?

Cenić:
Vila je navodno plaćena novcem koji je preko Pavlović banke iz Republike Srpske prebačen na Komercijalnu banku Beograd od koje je vila kupljena. Pominju se dva podatka, prvo se pričalo da je prebačeno 850.000 evra, a onda se govorilo o 750.000. Kad toliki novac prebacujete, svugde u svetu će vas upitati odakle vam taj novac jer sve zemlje imaju zakone o sprečavanju pranja novca. Ne znam zašto ni Srbija, ni BiH nisu to uradile. I onda se ne treba čuditi što su često na crnim listama.

Dodik je objašnjavao da mu je Pavlović posudio taj novac i da on otplaćuje kredit. Ali kredit je zapravo podignut u Pavlović banci 2008. Sad se može svašta pričati jer Pavlovića nema. Nastradao je u saobraćajnoj nesreći ako je to bila saobraćajna nesreća – ja zaista ne znam. Dokumentacija je verovatno uništena, a neka je proglašena zastarelom. Međutim, s obzirom da je istraga započeta pre zastare, ipak se može utvrđivati kako je vila kupljenja. Vila se nije mogla kupiti od plate, a u to vreme nikakvo preduzeće nije bilo registrovano na Dodika. On pominje prodaju nekih stanova u Beogradu koji nisu bili prijavljeni u imovinskom kartonu. Sve je to čudno i neobjašnjivo.

Džidić:
Nemamo nikakve informacije o tome čime se Tužilaštvo bavilo. Ono što je izašlo u javnost – to je ugovor o kreditu potpisan godinu dana nakon kupovine vile. Svi mi koji smo kupovali nekretnine i podizali kredite znamo da je tako nešto apsolutno nemoguće. Zaista je čudno što Tužilaštvo nije to ranije problematiziralo. Inače, imovina i imovinski kartoni funkcionera se uopće ne provjeravaju, niti Centralna izborna komisija predviđa kazne za netačno prijavljivanje imovine.

Karabeg:
Da li je glavni problem u tome što je uništena dokumentacija o kreditu?

Džidić:
Uništena dokumentacija sigurno je jedan od krucijalnih problema. Ali Tužilaštvo BiH ima mehanizme da utvrdi istinu. Može tražiti od finansijskih vještaka da utvrde izvore prihoda. Samo je pitanje postoji li volja da se to uradi.

Cenić:
Ne možete u Engleskoj, Nemačkoj ili u bilo kojoj evropskoj zemlji kupiti imovinu a da vas poreska uprava trenutno ne upita odakle vam pare i proveri finansijske tokove. I banke su po zakonu dužne da reaguju kad neko uplaćuje više od 30.000 evra. Ako neko prebacuje 750.000, a ne reaguje ni bankarski sistem RS, ni Srbije, onda je neko lud.

Podsetiću na slučaj gospodina Nikole Špirića, visokog funkcionera RS, koji je za 400.000 evra kupio stan u Beču, a da banka uopšte nije reagovala, niti prijavila tu transakciju. A kad je postavljeno pitanje odakle mu tolike pare, odgovor je bio – od prodaje knjiga. Tolike pare Špirić nije mogao zaraditi da su sve knjižare ove zemlje prodavale samo njegove knjige.

Karabeg:
Boji li se Tužilaštvo Dodika?

Cenić:
Naravno da ga se boje, a s druge strane Dodik ima dovoljno para da kupi koga hoće i kad hoće. Ima i ličnih i budžetskih sredstava. Pošto živimo u zemlji gde je sistem takav da o svemu odlučuju velike vođe, ljudi ne idu u institucije da rešavaju svoje probleme nego kod vođe koji ima moć da zapošljava, otkazuje, otpisuje, plaća, kupuje. Pa videli ste uostalom kako se kupuju poslanici – što se i drugi ne bi mogli kupiti.

Karabeg:
Tužilaštvo se ipak usudilo da Dodika dva puta pozove na saslušanje?

Džidić:
O tome nemamo nikakve informacije. Ne bih rekao da je bilo nekih rezultata osim što je to izazvalo veliko interesovanje javnosti. U svakom slučaju nismo vidjeli bilo kakav ubrzani rad na tom predmetu nakon Dodikovog saslušanja. Tako da ne možemo govoriti o nekim pomacima u istrazi.

Cenić:
Saslušanje je dalo rezultate u tom smislu što je kod Dodika ipak primećena nervoza. Jer on vrlo dobro zna da, ako neko odluči da se zaista bavi tim slučajem, baviće se jer su za naše pravosuđe vrlo zainteresovane sve one velike sile koje ovde imaju i te kakav uticaj. S druge strane, nikad se ne zna kada će Vučiću pasti na pamet da kaže – pošaljite u Sarajevo svu tu dokumentaciju. Osim toga, nikad ne znate kada će se pojaviti neki svedok, a njih ima. Mislim na ljude koji su radili i u Pavlović banci i u beogradskoj Komercijalnoj banci i preko kojih su išle te transakcije. Sve to kod Dodika stvara nervozu.

Karabeg:
S obzirom da su u izvesnoj meri zahladili odnosi između Aleksandra Vučića i Dodika, da li bi se moglo očekivati da Beograd u dogledno vreme ipak pošalje tu dokumentaciju?

Cenić:
Poslaće Beograd i mnogo drugih stvari. Pazite, kad se u beogradskoj štampi pojavio podatak da je Dodik kupio beogradski hotel Holiday Inn, mislite li da je to moglo da se objavi bez saglasnosti Vučcića? Naravno da nije. To je bila i opomena u smislu – pazi kako se ponašaš. Govori se da Dodik ima vilu i u Pešti i da je prvi komšija bivšem predsedniku Makedonije Gruevskom koji je nakon što je pobegao iz Makedonije našao utočiste kod Orbana. Ne bi me čudilo da je ta priča tačna. Jer, cveta ljubav Orban – Dodik.

SAGOVORNICI: Svetlana Cenić – ekonomska analitičarka, i Denis Džidić – izvršni direktor BIRN u BiH