Dodik je podržavao i pravno pravdao odluke visokog predstavnika kada je imao korist

Kada je petog marta 1999. godine tadašnji visoki predstavnik Karlos Vestendorp doneo odluku o smeni predsednika RS-a Nikole Poplašena, u trenutku kada je Poplašen bio u sukobu sa Dodikom, Dodiku nije to smetalo nego je i spremno podržao Vestendorpa.

Podsećanja radi, Nikola Poplašen je za predsednika RS-a izabran na izborima 1998. godine, a smenjen je nakon što nije želeo da predloži Milorada Dodika za mandatara nove Vlade RS-a i namere da razreši sa dužnosti Dodika koji je u tom trenutku bio premer Vlade RS-a u tehničkom mandatu.

U odluci o smeni navedeno je između ostalog da je Poplašen zloupotrebio svoja ovlašćenja i blokirao volju naroda Republike Srpske time što je kočio sprovođenja izbornih rezultata, odbijao poštovati odluke Narodne skupštine, kao i time što je konstantno delovao s ciljem ometanja formiranja zakonite vlade koju bi podržala Narodna skupština.

„Predsednik Poplašen je vršio opstrukciju sprovođenja Opšteg okvirnog sporazuma za mir i delovao u pravcu stvaranja nestabilne situacije u Republici Srpskoj, čime je doveo u opasnost mir kako u Republici Srpskoj, tako i u čitavoj Bosni i Hercegovini“, navodi se u odluci iz 1999. godine.

Većina u Narodnoj skupštini RS-a je nakon toga glasala protiv Vestedorpove odluke i podržala Poplašena, a Dodikovi poslanici su prilikom glasanja bili suzdržani.

Dodik je dao potpunu podršku odluci visokog predstavnika i ostao u premijerskoj fotelji do 2001. godine.

„Pravo je visokog predstavnika da posegne za tom odlukom, koje je dobio po Dejtonskom sporazumu, u kojem je sadržana klauzula da je on iznad Ustava BiH i ustava entiteta. Nije Vestendorp diskvalifikovao Poplašena već se Poplašen sam diskvalifikovao u proteklih pet meseci, vršeći funkciju na samo njemu svojstven način. On je ugrožavao demokratski razvoj RS, i u tom pogledu joj je naneo mnogo štete. Dobro je što je otišao“, su reči koje je Dodik rekao u intervju za novine Vreme 13. marta 1999. godine.

Iz ove izjave se vidi da prvo Dodiku nije bilo sporno pravo visokog predstavnika da donosi bilo odluke i da se visoki predstavnik nalazi iznad Ustava BiH i ustava entiteta. Dakle, Dodik je priznavao visokog predstavnika, pravo da donosi odluke te je čak visokom predstavniku u izjavi dao ovlašćenja koja su i iznad stvarnih pravnih mogućnosti.

Naime, visoki predstavnik nema pravo da menja Ustav Bosne i Hercegovine, a Dodik je tada kazao da je visoki predstavnik i iznad Ustava BiH.

Osim toga iz izjave je vidljivo da Dodiku nije bilo ni sporno da visoki predstavnik reaguje ukoliko se ugrozi „demokratski razvoj RS“ i da je odluku ne samo prihvatio nego i podržavao i pravdao punog srca.

Dodik tada nije pozivao na okupljanje iza pozicije predsednika RS-a, niti je govorio o ugroženosti Republike Srpske i kršenju Dejtonskog sporazuma.

Od 1999. godine nisu se desile bilo kakve izmene u mandatu visokog predstavnika i tačaka na koje se visoki predstavnik pozivao prilikom odluke o smeni predsednika RS-a.

Dakle, iako je pravno stanje ostalo apsolutno isto promenio se samo politički položaj Dodika i njegovo tumačenje onoga za što nema ovlasti da tumači. Ipak, Dodik bi trebao biti svestan toga da kolokvijalna tumačenja prava ne menjaju faktično stanje i ovlašćenja koja visoki predstavnik poseduje. Dodik pokazuje da su za njega zakoni i Ustav samo deo u političkoj igri i da je uvek spreman ispolitizovati i ono što ne u lazi u okvire politike.

Ono što je drugačije je to što je u vreme Vestendorpa u Bosni i Hercegovini se nalazilo više hiljada pripadnika SFOR-a i Westendorp je imao podršku Dodika to jeste političkih opcija u RS-u. U konstantnom strahu od toga da ih Dodik označi kao izdajnike opozicija u RS-u nema snage da stane iz odluka trenutnog visokog predstavnika, prenosi Klix.