Foto: Vijesti.baTermin „legitimno predstavljanje“ izbačen je u utorak iz predloga rezolucije o „hitnoj reformi izborne reforme u BiH“ koju je HDZ prošle sedmice dostavio Kongresu Evropske narodne stranke (EPP) čime je Dragan Čović, lider HDZ BiH, kako se ocenjuje, doživeo težak politički poraz.
Rezolucija će biti upućena Evropskom parlamentu na razmatranje. U dokumentu koji je usvojen, poslanici EPP osvrnuli su se i na zapaljivu nacionalističku retoriku koja je prisutna u BiH oštro usuđujući „huškanje koje dovodi u pitanje teritorijalni integritet, jedinstvo i suverenitet zemlje“.
Dan kasnije hrvatski premijer Andrej Plenković, na panelu „Ujedinjeni u solidarnosti: Odbrana zapadne demokratije“, održanom u okviru kongresa EPP u Roterdamu, poručuje da BiH ne bi trebala da bude “poslednji vagon u vozu prema EU” kao i da EPP treba da se zalaže za rešavanje “osnovnih” problema koje BiH treba da razreši na putu prema EU, poput usvajanja “pravednog izbornog zakona” kako bi se sva tri konstitutivna naroda osećala “dobro i lagodno” u BiH.
“Treba da nastavimo da insistiramo na tim pitanjima jer je to esencijalno”, kazao je Plenković, upućujući na zahtev za promenu izbornog zakona kako bi se onemogućilo da brojniji Bošnjaci Hrvatima biraju predstavnike.
Lider SAD Bakir Izetbegović prisustvovao je 27. Kongresu EPP u Roterdamu gde je pozdravio usvojenu rezoluciju te što su u EPP, „prepoznali prave prioritete u BiH i jasno označili političke aktere koji blokiraju demokratske procese i put zemlje prema EU“. Pozdravio je i osudu politika koje prete teritorijalnom integritetu, jedinstvu i suverenitetu zemlje.
Izetbegović je tokom diskusije podsetio da je u BiH pre 15 godina postojao konsenzus u vezi sa pristupanje NATO-u i Evropskoj uniji, ali da nije postojalo dovoljno volje sa druge strane, koja je, kako je istakao, moglo omogućiti ubrzani pristup ovim asocijacijama, kao što je to BiH zasluživala.
Član Predsedništva BiH Željko Komšić ocenio je da je potez EPP-a dokaz propasti i promašenosti takve nakaradne etničke politike.
„Činjenica da je čak i EPP odbila HDZ-ovo takozvano legitimno predstavljanje naroda, konačan je dokaz potpune propasti i promašenosti ove nakaradne etničke politike. Ni grupacija stranaka kojima HDZ BiH pripada, ne može da prihvati koncept koji vodi ka daljoj etničkoj podeli Bosne i Hercegovine“, kazao je Komšić.
Za srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika (SNSD), međutim, stavovi političke grupacije koja deluje u okviru Evropskog parlamenta nisu i ne mogu biti obavezujući za Republiku Srpsku, ali je simptomatično da podržavaju politiku SDA jer su poruke koje dolaze iste.
„Žao nam je što do američkih i evropskih zvaničnika još nisu doputovale informacije da lider SDA Bakir Izetbegović u zvaničnim dokumentima svoje partije najavljuje stvaranje unitarne islamske države BiH“, naveo je Dodik na Tviteru. Dodik se branio tvrdnjom da „srpski secesionisti“ ne blokuraju EU perspektivu, već SDA Izetbegovića, koja, kako je naveo svakodnevno šalje poruke da u BiH nema mesta za Srbe i Hrvate.
Time je, ocenjuje se, Dodik svu krivicu sa stanje u BiH svalio na jednu političku opciju prenebregavajući činjenicu da on već izvesno vreme otvoreno radi na rušenju sutavno pravnog potretka BiH, iako insistira samo na Ustavu.
Nedavno je u Briselu kazao „da će biti teško održati teritorijalni integritet i suverenitet BiH ako se nastavi rušenje Ustava BiH“. U svemu tome ga podržava i Čović i njegov HDZ koji, po ugledu na Dodika, kako se ocenjuje, traže treći entitet u BiH.
“Ništa nije nestalo iz 1995. i tadašnjih strategija tri konstitutivnih naroda”, ocenio je početkom februara, podsećamo, Čović u parlamnetu entiteta Republika Srpska, koji je rasprave o izmenama izbornog zakona okvalifikovao ao neku vrstu Daytona II. Tada će reći: „Vi čuvajte RS, na tome vam mogu svi samo zavideti“ pozvavši ih da ipak ostave “dovoljno otvorena vrata i za druga dva konstitutivna naroda”.
Kazao je kako je neuspeh pregovora koji su o tome vođeni od juna prošle godine rezultat sukoba oko različitih koncepcija BiH, pri čemu je utvrdio kako Bošnjaci otvaranjem pitanja moguće uspostave građanske države samo traže izgovor ne bi li na taj način uklonili etničke prefikse iz ustavnih rešenja.
“Jasno je prepoznata igra o građanskoj državi”, kazao je Čović, koji je pred zastupnicima u parlamentu RS tvrdio kako se u prvoj fazi pokušava majorizovati Hrvate u Federaciji BiH, da bi se potom isti model preslikao i na celu državu u kojoj bi Bošnjaci bili većina.
Sve je to, po njegovu sudu, jasan put ka unitarizmu, što onda kao reakciju proizvodi separatističke tendencije.
Dodik je na istoj sednici kazao kako je kriza u BiH očigledna i velika, ali kako u RS stanje “nikad nije bilo bolje”, naročito na ekonomskom i finansijskom planu.
Upozorenje iz Bundestaga: Pružite podršku BiH
Zastupnici stranaka SPD-a, Saveza 90/Zeleni i FDP-a u Bundestagu su pozvali nemačku vladu da pruži veću podršku zemlji BiH s obzirom na rastuće tenzije i secesionističke politike u zemlji.
“Navodno nacionalističke političke elite zemlje u srpskim, hrvatskim i bošnjačkim strankama iskorišćavaju etničke razlike i pojačavaju i eksploatišu ih za samobogaćenje i održavanje vlastite vlasti”, napisali su poslanici u saopštenju.
“Posebno, političke akctivnosti narodnih-nacionalističkih političara poput Milorada Dodika, trenutno člana Predsedništva, i Dragana Čovića, predsednika HDZ BiH, imaju za cilj da unište Bosnu i Hercegovinu kao državu i dom za raznoliko stanovništvo”, naveli su, te dodali da je ova “pretnja miru u jugoistočnoj Evropi” neprihvatljiva i zahteva “odlučan, čvrst otpor” EU, njenih država članica i međunarodne zajednice.
Na ovo je reagovao Dodik na Tviteru pitajući se „odakle pravo poslanicima Bundestaga da se bave nama, ko im je dao mandat?“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
