Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ponudio je svoje uslove za smirivanje krize u BiH nakon što ga je direktorka za Evropu u Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS) Angelina Ajnhorst (Eichhorst) pozvala na sastanak sa ostalim liderima vladajuće koalicije, ali ne odustaje od osporavanja Ustavnog suda BiH.
Suštinska deeskalacija je, kako je rekao novinarima posle sastanka, javila je Hina, a preneo Index, da „svi povuku sporne odluke“, a zatim da razgovaraju o daljim koracima.
„Niko ne spori teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, pa ni mi“, rekao je Dodik i dodao da je njegov problem suverenitet države jer, kako tvrdi, zavisi od intervencije stranaca.
On kaže da treba potvrditi uređenje BiH kao države sastavljene od dva entiteta i tri konstitutivna naroda, te da EU dostavi BiH jasan „paket uslova“, koji je preduslov za članstvo pa da se na tome radi.
Glavni uslov
Kao prvi uslov za smirivanje krize koju je sam stvorio, postavlja mesto ministra finansija u Savetu ministara BiH, koje treba da popuni kandidat iz njegove stranke, piše Hina.
Stranke Bošnjačko-građanskog bloka ne žele da daju saglasnost za ovo dok Dodik ne prestane da podriva Ustavni sud BiH.
Dodik kaže da bez rešavanja statusa Ustavnog suda BiH, odnosno bez eliminacije troje stranih sudija, neće biti pomaka.
Upravo je to bio razlog za eskalaciju sadašnje krize u Bosni i Hercegovini.
Dodikova reakcija, koja navodno nudi smirivanje krize, odnosno „povlačenje na početne pozicije“, usledila je nakon što je Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) na zahtev Državnog tužilaštva pokrenula istrage zašto je Službeni glasnik RS objavio zakone donesene u entitetu parlamentu kojima je zabranjeno objavljivanje, odnosno provođenje odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita i provođenje presuda Ustavnog suda Bosne i Hercegovine.
Formiran tužilački tim
Zvanični glasnik je to učinio nakon što je Dodik potpisao ukaze o proglašenju spornih zakona, koje je Šmit svojom obavezujućom odlukom od 1. jula stavio van snage.
Šmit je tada donio odluku o izmjenama Krivičnog zakona BiH, prema kojoj je neprovođenje njegovih odluka postalo krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
Dodiku, kao i direktoru entitetskog Službenog glasnika Milošu Lukiću, sada preti krivično gonjenje ili zatvorska kazna, a Tužilaštvo BiH je već formiralo tročlani tužilački tim zadužen za ovaj slučaj.
Vlasti u RS su prošlog vikenda bile prinuđene da hitno imenuju Lukića na mjesto direktora jer su dvojica njegovih prethodnika za manje od mjesec dana dala ostavke upravo zbog straha od krivičnog gonjenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.