Dodik silno želi koncentracionu Vladu RS-a: Izmena ustava za ukidanje Veća naroda i teren za referendum?

Koncentraciona vlada se uglavnom formira u posebnim situacijama. To su obično elementarne nepogode, vanredna ili ratna stanja. Sam termin – koncentraciona vlada, podrazumeva da sve parlamentarne partije učestvuju u njoj i da se koncentrišu na jedno pitanje.

Dodik je, podseća portal, posle izbora izjavio da će novu vladu RS-a činiti članice koalicije koje su zajedno osvojile više od 60 posto glasova, ali će biti ponuđena mesta i nekim drugim političkim strukturama kako bi bilo stvoreno nešto poput – koncentracione vlade.

“To neće biti moguće sa Igorom Crnadkom, Branislavom Borenovićem ili Jelenom Trivić, ali smatram da u PDP-u ima prihvatljivih ljudi”, rekao je Dodik.

Kako je naveo, teška su vremena, pa će o koncentracionoj vladi pričati i sa „strukturama iz žestoke opozicije“.

„U SDS ima veoma korektnih ljudi. Mi nemamo ništa protiv patriotskog SDS-a. Nije slabost SNSD ako želi jedinstvo, kako to opozicija tumači”.

Dakle, Dodik uz sebe želi imati sve i krenuti.

Zašto želi koncentracionu vladu?

Krajem 2021. godine Narodna skupština RS-a je usvojila Deklaraciju o ustavnim principima koja ima za cilj i pripremu novog teksta Ustava RS-a. Taj tekst je, kako se saznaje, već spreman a, između ostalog, predviđa i mogućnost sprovođenja referenduma.

Dodiku je za takve avanture potrebna dvotrećinska većin koju nije imao poslednjih godinu dana u entitetskom parlamentu.

No, sada je tu koncept koncentracione vlade i široke koalicije.

Odavno je poznata želja proruskog političara da ugasi Veće naroda RS-a koje se bavi vitalnim interesima. Ukoliko bi postigao cilj da ukine taj organ, to bi značilo da, na primer predstavnici Bošnjaka ili Hrvata, ne mogu povući veto kada su u pitanju određena zakonska rešenja ili izmene Ustava koje izglasa Narodna skupština RS-a.

Dakle, ukoliko bi, na primer, Narodna skupština RS-a raspisala referendum o nezavisnosti RS-a, niko ne bi mogao ni povući pitanje vitalnog interesa jer Veće naroda ne bi postojalo ili bi njegove ingerencije bile minorne.

Širokom koalicijom za formiranje koncentracione vlade, Dodik želi osigurati potpunu kontrolu u entitetskoj skupštini i vladi te napraviti dojam da entitet donosi konačne odluke.

Tako će u Predsedništvu BiH sediti njegova Željka Cvijanović koja je već najavila da će potezanje vitalnog nacionalnog interesa biti jedan od njenih osnovnih alata čime žele pokazati na važnost NSRS-a i „mesto gde se donose odluke u ime RS-a“.

Dodik već dugo sanja da će doći do promene klime na globalnoj političkoj sceni što će omogućiti RS-u da se otcepi.

Tako je u izbornoj noći, nervozan zbog rezultata, kazao da će se uz Denisa Bećirovića u Predsedništvu BiH „lakše otcepiti RS“.

„Lakše ćemo odvojiti Republiku Srpsku sigurno. Doći ćemo do njene nezavisnosti s takvim stavovima koje smo čuli. Apsolutno ne očekujem ništa normalno s nenormalne strane. Nemam nameru da čestitam niti očekujem da on meni čestita. Ta doza ignorisanja Ustava i svega, nametanja rešenja, dovesće do toga da Republika Srpska uradi ono što mora“, kazao je Dodik.

Blag odnos EU prema Dodiku trasira njegov put ka svemu što sanja

Uz blag i licemjeran pristup Evropske unije prema Miloradu Dodiku i američko-britanske sankcije koje ga preterano ne dotiču i koje lično ismejava, a uz sve tešnje koketiranje sa Moskvom, Dodik je očito zacrtao svoj put, a političku snagu koju mu pruža narod u RS-u ga gura u put bez povratka.

Novim ustavom, Dodik želi i poništiti sve odluke visokih predstavnika koje mu se ne sviđaju pod krinkom „povratka na izvorni Dejton“ odnosno „brisanje“ prenosa nadležnosti.

Dodiku u prilog ide i poslednja odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita da kroz nametanje izmena Izbornog zakona BiH poništi ranije odluke visokog predstavnika Volfganga Petriča. To je lideru SNSD-a sada stvorilo uslove da legitimno traži ukidanje ranijih odluka OHR-a koje su se odnosile na ovaj bh. entitet.