"Dodik vrši veliki pritisak na Vučića da Srbija prestane sa priznavanjem Šmita za visokog predstavnika": Klix uoči zajedničke sednice vlada Srbije i RS 1Foto: BETAPHOTO/MILOS MISKOV/DS

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nekoliko puta je razgovarao sa visokim predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom, a u toj funkciji ga je i primio tokom službene posete Beogradu.

To se nije svidelo Miloradu Dodiku, predsedniku RS-a, i sada čini sve da se ta paradigma promeni, piše Klix.

Šmit je 9. septembra 2021. otputovao u Beograd, a Vučić ga je srdačno dočekao u Vili Mir.

Nakon sastanka saopšteno je: „Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa visokim predstavnikom međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu Kristijanom Šmitom“, navedeno je, između ostalog, čime je potvrđen stav Beograda da je Šmit visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini.

A u aprilu prošle godine Vučić je u Beogradu dočekao visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita.

Uprkos tome, zvaničnici bh. entiteta RS, na čelu sa Miloradom Dodikom, odbijaju da prihvate činjenicu da je Šmit na čelu OHR-a od Šmitovog dolaska u BiH.

Dodik smatra da Šmit nije visoki predstavnik u BiH i da to nije samo stav Republike Srpske, već i dve stalne članice Saveta bezbednosti UN, Rusije i Kine, koje su trebale da potvrde njegovo imenovanje, ali nisu to učinili.

No, zvaničnicima iz RS-a nedavno je stigao „hladan tuš“ kada je na pismo Željke Cvijanović, u kojem je zatražila odluku Saveta bezbednosti o imenovanju Šmita za visokog predstavnika, odgovorio generalni sekretar UN-a Antonio Gutjereš.

„Niti je UN član PIC-a, odnosno Veća za implementaciju mira – jedinog relevantnog tijela za imenovanje visokog međunarodnog predstavnika u BiH“, stoji u odgovoru prvog čoveka UN-a članici Predsedništva BiH.

Za dva dana biće održana zajednička sednica vlada Srbije i Republike Srpske, a Dodik sada priprema pritisak na vlasti u Beogradu da i oni promene svoj stav prema Šmitu.

To je otvoreno najavio Milorad Dodik.

On je izjavio da bi Republici Srpskoj značio stav Srbije da Šmit nije imenovan u skladu sa procedurama jer bi u tom slučaju imala daleko veću snagu.

Dodik je naveo i da Republika Srpska na predstojećoj zajedničkoj sednici vlada Srpske i Srbije želi da vidi da li sa Srbijom, odnosno sa njenom vladom, može da izgradi zajednički stav da Šmit nije imenovan u skladu sa procedurama i od strana potpisnica Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma.

„Da potvrdimo da Srbija nije dala saglasnost, da Republika Srpska nije dala saglasnost, da on nije biran, nije potvrđen u Savetu bezbednosto i nema legitimitet visokog predstavnika. To bi veoma značilo našoj političkoj borbi u RS-u i na nivou BiH i bio bi nama značajan iskorak“, rekao je Dodik za RTS.

Time bi, dodao je, bilo bi potvrđeno činjenično stanje koje je neophodno.

„Mi ćemo se dogovorati da vidimo i da i anketiramo i druge šta misle o tom pitanju da li je on izabran ili ne“, rekao je Dodik i podsetio da je Narodna skupština RS-a usvojila zakon da ne primjenjuje odluke Ustavnog suda BiH i odluke visokog predstavnika.

Te odluke, bolje rečeno brutalni udari na ustavno-pravni poredak Bosne i Hercegovine, već su izazvale i međunarodne reakcije – američke sankcije za predsedavajućeg NSRS-a Nenada Stevandića, premijera RS-a Radovana Viškovića, člana Predsedništva BiH Željku Cvijanović i ministra pravde RS-a Miloša Bukejlovića, piše Klix.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari