„Dodikov ekstremizam od kojeg se i Vučić distancirao, a Čović profitirao“: Šta je ishod posebne sednice NSRS?

U entitetskoj skupštini ovaj put nije bio prisutan sam Milorad Dodik, pa su figure poput Nenada Stevandića sebe nastojale promenuti u novog lidera srpskog političkog života u BiH, sa manje ili više uspeha u tome.

Na kraju, opšti utisak je takav da je Milorad Dodik sa sednice na kojoj nije ni prisustvovao izašao politički slabiji no što je pre nje bio. Evidentno je da je Dodikov politički autoritet poljuljan, navodi se.

Dok Dodik sa bolesničke postelje savetuje beogradske studente upućujući ih na odgovornost i razumevanje prema režimu pod kojim žive, sa druge strane Aleksandar Vučić je tek zabrinut, ali ne upućuje bilo koga u entitetskoj skupšti na naročito razumevanje pozicije u kojoj se našao Dodik.

Srbija i Vučić, razume se stoje iza Dodika, ali briga jednih o drugima, čini se da nije recipročna.

Pogotovo zato što u pogledu celog problema u kojem se Dodik našao, isti, kako se čini nije pratio liniju Aleksandra Vučića, a naročito ne onu u odnosu prema Visokom predstavniku u BiH Kristijanu Šmitu, napominje se u analizi.

Po svoj prilici suđenje Dodiku zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika nastaviće se pred Sudom Bosne i Hercegovine. Ono se verovatno ne bi ni dogodilo da je Milorad Dodik u odnosu prema Šmitu (koji nije uradio ništa u interesu BiH, a pogotovo ne u interesu Bošnjaka) pratio politiku mekšeg pristupa koju je zagovarao Aleksandar Vučić primajući u više navrata Šmita i ujedno legitimizirajući njegovu poziciju.

Umesto toga, Milorad Dodik se bezglavo okomio na Šmita koji nije doneo nijednu odluku protivnu interesima Srba u Bosni i Hercegovini.

Ta vrsta Dodikove političke agresivnosti u ovom konkretnom slučaju očito nije bila podržana od strane samog Vučića u meri u kojoj je to Dodik želeo i nastojao da u tome smislu izdejstvuje podršku.

Održavajući jedan distanciran odnos prema Dodikovom političkom ekstremizmu, i održavajući učtive diplomatske odnose sa Šmitom, Aleksandar Vučić je u očima Zapada i Amerikanaca, dodatno sebe ojačao kao neko ko se zalaže za političku stabilnost, što je sušta suprotnost u odnosu na siromašnog rođaka sa sela (Dodika) koji uvek i iznova proizvodi novi ambijent nestabilnosti.

Osnovni politički razlog zbog kojeg se Dodiku sudi pred Sudom Bosne i Hercegovine leži u tome što bivši predsednik etiteta Rs (ovlasti je u međuvremenu preneo na potpredsednika Rs Davora Pranjića iz HDZ-a) nije pratio ni Aleksandra Vučića, niti je uvažavao stav Amerikanaca u pogledu Kristijana Šmita.

Dodik se naime u napadima na Šmita poveo interesima Dragana Čovića i HDZ-a BiH.

Beskrajno zaljubljen u Čovića i HDZ te njihov angažman uglavnom usmeren protiv Bosne i Hercegovine a naročito Bošnjaka, Dodik je, iako Šmit nije uradio ništa protivno interesu Srba, bezglavo kidisao na Šmita.

Što je Dodik više napadao Šmita i sipao besmislene optužbe kako je Šmit sredstvo u rukama bošnjačkih unitarista kojima stranci tobože pomažu da ukinu Rs, to je sa druge strane visoki predsatvnik, dokazujući da nije poluga u rukama Bošnjaka, istima suspendovao ustavna prava i cementirao poziciju HDZ-a i Dragana Čovića.

Dragan Čović je bio taj koji je savršeno iskoristio svaki Dodikov pokušaj destabilizacije.

Isti ovaj zahtev za suspendovanjem nadležnosti Tužilaštva BiH i SIPA-a, VSTV-a, Milorad Dodik uputio je u jeku pregovora oko izmena Izbornog zakona, krajem 2021.

Od realizacije istih dakako nije bilo ništa. Jedino u čemu je Dodik uspeo jeste razvući front probosanskim strankama u trenutku žestoke diplomatske ofanzive Hrvatske.

Dodik se u više navrata pokazao kao korisni idiot Dragana Čovića i sredstvo dodatnog pritiska Bošnjake.

Od Dodikovog političkog ekstremizma najviše je profitirao Dragan Čović koji je od Šmita na upravljanje dobio kompletnu Federaciju BiH, dok se danas Dodik nalazi pred Sudom Bosne i Hercegovine zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita, istog onog čoveka koji je Čoviću poklonio Federaciju BiH.

Pre nego što je Dragan Čović priredio opelo nad bolesničkom posteljom Milorada Dodika, valja se prisetiti da je Dodika posetio i premijer Republike Hrvatske Andrej Plenković.

I Čović i Plenković mogu biti zadovoljni sa svime onim što je Milorad Dodik u proteklim godinama uradio u zajedničkim naporima da političko Sarajevo stave u dvostruki obruč.

Dodiku sa druge strane ostaje da trpi sitna zajedljiva prebacivanja i opanjkavanja od strane lidera Trojke koji svoj servilan odnos prema Draganu Čoviću i Andreju Plenkoviću nadoknađuju opanjkavanjem Milorada Dodika kod stranaca, a zašto se takođe Dodikov (ne)verni saveznik Dragan Čović nema potreba da uznemirava.

Savez Dodika i Čovića jedan je od najdužih saveza na političkoj sceni BiH.

Iako se nekada činilo da je HDZ zapravo Hrvatska dodikova zajednica, rasplet političkih odnosa ukazuje na to da je narodnim rečnikom rečeno- Čović u finalu, Dodik u kanalu.

Ostaje otvoreno pitanje, nije li vreme da se karte drugačije promešaju.