Dojče vele: Crnogorska Rezolucija o Jasenovcu „po Vučićevom zadatku“?

Usvajanje Rezolucije o genocidu u logorima tri evropske države – Hrvatske, Austrije i Nemačke, jedan je od zadataka s agende predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a to je i relativizacija Rezolucije Ujedinjenih naroda o Srebrenici, smatra Milica Kovačević, programska direktorka nevladine organizacije Centar za demokratsku tranziciju iz Podgorice.

„Rezolucija je usvojena zato što je to deo kampanje negiranja onoga što se dogodilo u Srebrenici, umanjivanje značaja Rezolucije UN-a. Ona se radi po zadatku Vučića“, kaže Kovačević za DW i dodaje da „postoji mnogo scenarija, po kojima je trebalo razmišljati o državnom interesu, o interesu svih građana Crne Gore koji nepodijeljeno žele članstvo u EU-u. Ja mislim da se ovde razmišljalo o interesima režima u Srbiji.“

Poruka iz Bruxellesa

Naime, samo dva dana nakon deblokade procesa evropskih integracija crnogorska vlast je usvajanjem Rezolucije o Jasenovcu naljutila i Hrvatsku i Brisel. Podgorica je, naime, 26. juna u dobila pozitivan Izveštaj o ispunjenosti privremenih mera u poglavljima 23 i 24 na području vladavine prava – IBAR) i po rečima crnogorskih čelnika ušla u finalnu fazu pregovora o ulasku u Evropsku uniju.

Ali, iako je premijer Milojko Spajić poručio da proces EU-integracija više nikad neće biti podređen stranačkim i drugim interesima, upravo to se dogodilo i to samo dva dana kasnije.

Tada je, naime, na predlog predsednika Skupštine Andrije Mandića iz Nove srpske demokratije, crnogorski parlament usvojio „Rezoluciju o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dachau i Mauthausen“. Prva reakcija Brisela na takav vid osude genocida iz Drugog svetskog rata bila je otkazivanje poseta predsednika Evropskog parlamenta Šarla Mišela s kojim se, umesto u Podgorici, predsednik Crne Gore Jakov Milatović sastao u Briselu. Potom je obrisana i pohvala Crnoj Gori iz službene izjave Evropskog parlamenta, što je učinjeno na predlog Hrvatske.

O tome, kakva je bila namera usvajanja Rezolucije u crnogorskom parlamentu, govori i izjava jednog od predlagača, lidera prosrpske Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kneževića, koji je na beogradskoj TV Prva rekao da „ne treba zaboraviti da je Nemačka bila sponzor, a Hrvatska kosponzor Rezolucije o Srebrenici, pa je red i da se oni suoče sa svojim posledicama“.

Blokada Crne Gore

Da će usvajanjem Rezolucije Crna Gora ozbiljno narušiti odnose sa Zagrebom bilo je jasno nakon prve reakcije premijera Hrvatske Andreja Plenkovića, koji je rekao da je ona donesena pod instrumentalizacijom „jedne druge države u regionu“.

Pogoršavanje odnosa s Hrvatskom Crnoj Gori nije trebalo, kaže profesorka sa Sveučilišta Crne Gore i bivša ministarka evropskih integracija Gordana Đurović.

„Mi svi imamo štete od te rezolucije, kao građani, kao država. Mi sad zebemo hoće li u nekom skorijem vremenu Crna Gora biti blokirana. Pitanje je samo kad će i koliko dugo će to biti na snazi, ne hoće li to učiniti. Neke se stvari ne mogu popraviti, ali je pitanje kako će se Crna Gora dalje postaviti“, kaže Đurović.

Osim što je uputila protestnu notu Ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore, Hrvatska bi mogla zastupnike koji su glasali za Rezoluciju proglasiti „personama non grata“, što je u hrvatskom Saboru zatražio Miro Bulj (Most). U međuvremenu, mogla bi se zaoštriti i nerešena pitanja između dve zemlje, poput razgraničenja na Prevlaci i spora oko vlasništva nad brodom „Jadran“.

„Bilateralno, do sada, Crna Gora nikad nije bila blokirana. Ali bi sve trebalo brinuti pogoršanje odnosa s Hrvatskom kao najmlađom članicom EU-a i snažnim partnerom Crne Gore“, kaže Đurović.

Vlast se previše ne uzrujava

S druge strane, premijer Spajić tvrdi da sve odluke, i one za Srebrenicu i one za Jasenovac, Crna Gora donosi kao nezavisna zemlja koja će, kako je rekao, biti principijelna u osudi svakog zločina.

„Sve rezolucije, koje su fokusirane na odavanje počasti žrtvama, a ne na osude, istorijske okolnosti, geopolitiku i drugo biće podržane. A ove druge teme neka se ostave istoričarima, da objektivno istraže okolnosti“, poručio je Spajić – iako je, uoči donošenja Rezolucije, za briselski portal „Politico“ tvrdio da „rezolucija definitivno šteti Crnoj Gori“.

Kako dalje?

Sugovornice DW-a smatraju da je šteta već napravljena i kažu da bi sada trebalo razmišljati o tome kako umanjiti posledice.

„Ovo sve može da ne bude tragedija, ukoliko se s ovim prestane i ukoliko se institucije budu bavile svojim poslom. Crna Gora se mora vratiti politici da su nam jednako važni svi susedi i da se otkači od agende Aleksandra Vučića. Ja mislim da je on jako nesrećan ako je neko bolji od njega i napredovanje Crne Gore ka EU-u nije nešto što njemu odgovara na političkoj sceni“, ukazuje Milica Kovačević.

Gordana Đurović podseća da je Crna Gora u Briselu stekla mnogo bodova upravo zbog dobrosusedskih odnosa, koje je sada, kako kaže, zarad nečijih drugih interesa pokvarila.

„Bilo bi dobro da se vratimo kulturi dijaloga, da mislimo šta je naš zajednički interes, da se smiruje teren i da se vratimo diplomatiji i evropskoj agendi“, zaključuje Đurović.