Dolazi li do skretanja udesno ili ne: Sagovornici Danasa o izboru vlada u zemljama regiona

Iako su reči Milorada Dodika, lidera Srba u RS, poput onih da je BiH neodrživa, da se zalaže za otcepljenje RS iz BiH, ili da je Beograd njegov glavni grad a ne Sarajevo, prestale da iznenađuju, svakako ih ne možemo tretirati sa ravnodušnošću.

On je čak otišao dotle da je tokom gostovanja na sarajvskoj Fejs televiziji izjavio da je spreman da Federaciji BiH „da dve milijarde, ne precizirajući valutu, za obeštećenje u slučaju ‘razdruživanja’ sa RS“.

No, u poslednjih nekoliko dana svedočimo porastu „desničarskih“ vlada i u Hrvatskoj i u Severnoj Makedoniji.

Kada govorimo o Hrvatskoj, na nedavnim parlamentarnim izborima pobedu je odnela Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i, već aktivni, premijer Andrej Plenković. Međutim, iako je pobedila osvojivši 61 mandat, HDZ nedostaje još 15 mandata, odnosno, potrebno je da ih ima 76 za saborsku većinu.

Poslednja vest koja je stigla bila je da je su HDZ i Domovinski pokret (DP) našli ‘zajednički jezik’ oko formiranja nove vlade.

Kako je preneo Dojče vele, to je vest koja se očekivala poslednja tri nedelje – od parlamentarnih izbora sredinom aprila – i uglavnom se činilo da sve ide baš u pravcu dogovora pomenutih stranaka, s izuzetkom par „odmetnika“.

Preostale potrebne glasove za saborsku većinu, pak, ta koalicija će dobiti iz redova manjinskih poslanika. Pritom nije do kraja jasno kakav će biti položaj manjina koje ostaju deo jedinstvenog kluba u saboru, ako su takvi detalji uopšte definisani.

Nije na odmet napomenuti da je DP izrazito protiv ulaska u koaliciju sa Samostalnom demokratskom srpskom strankom (SDSS).

U Severnoj Makedoniji pobedu je, i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima, odnela stranka VMRO DPMNE, odnosno, predsednička kandidatkinja Gordana Siljanovska Davkova, sa izrazito nacionalističkom politikom.

Između ostalog, Siljanovska Davkova nije krila svoje „prijateljstvo“ sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, kao što se tokom kampanje nije libila da napomene kako bi „preimenovala“ Severnu Makedoniju u Makedoniju.

Teško govoriti o desnici u pravom smislu reči

Davor Đenero, politički analitičar iz Hrvatske, za Danas kaže da je na Balkanu teško govoriti o desnici u pravom smislu reči, a isto važi i za trenutne odnose unutar EU.

„Naime, u zamahu nije konzervativna politička opcija, nego nacionalistički, kvazisuverenistički populizam, koji je snažno potpomognut od totalitarnog režima Vladimira Putina. Putin je fokusiran na politički utjecaj u Europsku uniju i ostvaruje ga posredstvom tih populističkih, protuliberalnih pokreta, kao što je skupina oko Marin le Pen u Francuskoj, kao što je AfD u Njemačkoj i Slobodarska stranka u Austriji“, primećuje Đenero.

Iako to političko polje u Evropskoj uniji, kaže, eksponencijalno jača, ono se još uvek ne uspeva konsolidovati kao ujedinjena politička opcija.

„Neliberalna ‘demokracija’ funkcionira kao dominantna u Mađarskoj, a uspostavljen je takav režim i u Slovačkoj. Desni populisti utječu na desnu vladu u Italiji, a tegobno uspostavljaju vlast u Nizozemskoj“, kaže Đenero.

Ustavni udar Zorana Milanovića

On dodaje da je ovogodišnje parlamentarne izbore u Hrvatskoj obeležio ustavni udar predsednika Zorana Milanovića, koji je formalno izabran kao kandidat levice, ali već duže nastupa kao tipični populistički, „suverenistički”, neliberalni političar koji podupire narative totalitarnog režima u Mosvki, a njegov je udar na stranački sistem doveo do jačanja u parlamentu dvaju populističkih pokreta, koji ne spadaju u ustavni luk.

„Iako HDZ, kao stranka koja provodi politike Europske pučke stranke, nije mogao formirati većinu bez jednoga od tih pokreta, Domovinskog pokreta, mlađi partner u hrvatskoj administraciji vjerojatno će tek neznatno pomaknuti javne politike hrvatske administracije na desno. Naravno, pod uvjetom da ne dođe do promjena unutar HDZ-a, i da ta stranka ne sklizne desno“, ukazuje Đenero.

Pomeranje udesno u Hrvatskoj, objašnjava naš sagovornik, otprilike je onakvo kakvo bi se moglo događati nakon izbora za Evropski parlament na nivou evropskih institucija.

Politika ‘srspkog sveta’ usisava države u regionu

„Korijen jačanja nacionalističkog populizma u Sjevernoj Makedoniji valja tražiti u blokadi njenog pristupnog procesa, unatoč tome što je socijaldemokratska makedonska administracija vodila sjajne politike i činila goleme koncesije, kako bi otvorila pristupni dijalog. Sjevernoj Makedoniji sada prijeti razdoblje politike inata, kakvu je od 2006. do 2016. provodio Nikola Grueski“, objašnjava Đenero.

Kako kaže, koreni demokratske regresije u Srbiji vezani su uz patogeni uticaj režima u Moskvi, ali su velikim delom i posledica obrasca vladavine autoritarnog režima Aleksandra Vučića, koji je rastočio demokratske institucije, razorio stranački sistem i uspostavio osobnu vlast, nametnuo se kao jedini ‘decision taker’ (donosilac odluka) i oblikovao paradigmu „Srpskog sveta”, koji u autoritarni sistem usisava susedne manje države, s relevantnom srpskom zajednicom.

„To je sudbina manjeg entiteta u Bosni i Hercegovini, ali sve više i Crne Gore, koja samo formalno ima proeuropsku administraciju, a sve poluge vlasti su u rukama najvećeg koalicijskog partnera, stranaka bivšeg Demokratskog fronta, a veto vlast u zemlji je u rukama predsjednika Skupštine, Andrije Mandića“, primećuje Đenero.

Pseudodesnice i kvazilevice nisu fenomen nego posledica kolapsa centrizma

Da se na našim prostorima ne radi o porastu desnice ili padu levice kaže za naš list Arsim Zekoli, politički analitičar i kolumnista.

„Ne mislim da se radi o porastu desnice, Ili padu levice, koje su samo nominalno nametnute definicije pseudo-ideologija u ovoj agoniji post-komunizma u regionu. Upravo VMRO je primer te nakaradnosti u kojoj tipični izdanici crvene buržoazije, kao Hristijan Mickoski ili Gordana Siljanovska, danas predvode stranku desnog-konservativizma“, kaže Zekoli.

Kako dodaje, to nisu „preletači“, nego „šetači“ koji slede populisticki trend trenutka.

„To je nekad bio SDSM, sada koriste VMRO. I ne samo oni. Zoran Zaev je bio tipičan oligarhijski političar na čelu socijaldemokrata. Ali Ahmeti uverjeni marksista i ljubitelj Envera Hodže koji obožava EU, NATO, SAD“, primećuje Zekoli.

Prema njegovom mišljenju pseudodesnice, kvazilevice nisu fenomen, nego posledica kolapsa centrizma – politickog centra.

„Koji ne postoji na našim nacionalnim scenama, jer je premešten vec decenijama u srce briselske administracije i američkim ambasadama. Pa zato, domaći poliitički odnos prema njima određuje ovu nominalnu ideološku, ali sustinski lažnu, podelu desnice i levice“, kaže Zekoli.

Teorijama zavere „ceo svet je protiv nas“ aplaudira se gušenju demokratije

Prema rečima Tanje Topić, političke analitičarke iz BiH, politički mentalni sklop, upakovan tobože u levicu, kako kaže, barem formalno, toliko je zaglibio u desnom populizmu, da je gotovo beznadežno da u dogledno vreme bude vraćen na fabričke postavke.

„Makar i one deklarativne. Problem je što je javni prostor zaglušen bukom etnonacionalizma i kontaminiran da su društveno nepoželjni svi pristojni građanski, multikulturalni, multietnicki glasovi utihnuli“, kaže Topić.

Ona primećuje da srazmerno siromašenju društva, depopulaciji stanovništva, najezdi kurupcije, klijentelizma, nepotizma i pustošenja javnih dobara bildaju se nacionalni mišići i naboj.

„I na krilima antizapadne retorike, teorija zavjere tipa ‘cijeli svijet je protiv nas’, aplaudira se gušenju demokratije, proganjaju neistomišljenici i kritičari. Sezona lova na neprijatlje u punom je jeku, uz podršku naionalne inteligencije i podobnih medija legitimiraju se politike, populstičke, desne, na momente rasističke i fašističke kao nešto imanentno zaštiti nacionalnog bića“, ukazuje Topić.

Kako strahuje, iz tog sunovrata izlaz je teško moguć.

„Jer se primjeri ‘dobre prakse’ crpe iz EU zemalja bliskih ovom mentalnom sklopu ili autoritarnih boljševičkih matrica kojih se na ovim prostorima nismo nikada uspjeli osloboditi“, kaže Topić.

Može doći do porasta tenzija u regionu

Za Dimitrija Milića iz Novog trećeg puta, porast desnice je postao evropski trend, te nije čudno da se preslikao i na naš region.

„Rekao bih da imamo jedan generalni trend u Evropi da se biračko telo malo više okrenulo ka desnici, što je jedan od talasa koji je uobičajen, u smislu da je krajem ’90ih, početkom 2000ih to bio levi talas, sada je desni talas, isto kao i ’80ih godina“, kaže Milić.

On primećuje da najčešće skretanje udesno u našem regionu podrazumeva evroskepticizam kod tih snaga koje ga zastupaju, samo je pitanje da li u većoj ili manjoj meri.

„Rekao bih da je to dosta povezano zbog usporenih evropskih integracija pa i jedan vid razočarenja kod biračkog dela koje nalazi rešenje za svoje nezadovoljstvo u desnim patrijama“, ukazuje Milić.

Kako dodaje, sve države su postavile kao svoj cilj evropske integracije što je na neki način bio alat da se dođe do finalnog regionalnog pomirenja i da sve države budu u okviru iste organizacije.

„Međutim, kako se to nije dogodilo i kako se taj proces produžio od 2003. godine, nacionalna retorika kreće da bude sve češća“, kaže Milić.

Prema njegovom viđenju, za političke elite najlakša alatka za dobijanje podrške u društvu, gde se pokušava kroz takvu retoriku da se predstavi da je država ugrožena, desničarski političari se nameću kao zaštitnici građana od tih spoljašnjih pretnji, što njima omogućava da bez većih problema mogu da pobeđuju.

„U bivšim socijalističkim republikama te progresivne snage, levo-liberalne, poslednjih desetak godina slabije stoje. Desne snage, bilo umereno ili tvrdo desne, tu imaju prostor za uspeh veći nego što su imali početkom 2000ih“, kaže naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, skretanje udesno u našem regionu, može doneti porast tenzija.

„Desničarske politike u našem regionu oslanjaju se na regionalne tenzije, odnosno međunacionalne tenzije, što svakako može dovesti do porasta istih“, kaže u zaključku Milić.