Donosi li Šmit na poklon Vučiću državnu imovinu BiH?

Susret će biti organizovan dan pre nego na snagu stupi sporni zakon koji je neustavan u entitetu Republika Srpska i za koji mnogi tvrde da je njegova primena podela BiH.

Poslednji susret predsednika Srbije Vučića i Šmita održan je u septembru prošle godine. Sarajevska agencija podseća da je tada Vučić kazao kako su mu međunarodni predstavnici kazali, nakon što ih je upitao zbog čega su “oteli nadležnost RS u segmentu poljoprivrede i šumarstva koje im pripadaju po Ustavu i Dejtonu”, da je upravu i da je potrebno “šest meseci da se to vrati”. “Ma nemojte. Za jedan dan ste oteli to Republici Srpskoj, a potrebno vam je sad šest meseci da to vratite”, naveo je Vučić u intervjuu za RTS.

Inače, danas je Šmit pozdravio britanske sankcije Miloradu Dodiku i Željki Cvijanović kazavši da se “o suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine ne može pregovarati’.

“Pokušaji podrivanja državnih institucija nisu prihvatljivi. Pozivam sve političare da budu svesni da su izabrani da služe državi i ljudima BiH”, zaključio je visoki predstavnik.

U otvorenom pismu Visokom predstavniku, akademik Esad Duraković optužio je Šmita za saučesništvo u rušenju ustavnog poretka Bosne i Hercegovine koje vrše secesionističke snage okupljene oko Milorada Dodika, unutar institucija Republike Srpske.

Slično razmišlja i Zlatko Hadžidedić, profesor međunarodnog prava, koji u autorskom tekstu za agenciju Patria piše da nakon upornog odbijanja da poništi odluke NSRS kojima se brojna ustavna ovlašćenja BiH na potpuno neustavan, ilegalan način prenose na Republiku Srpsku, Kristijan Šmit je sada otišao i korak dalje – odbio je da poništi odluku ovog ne-državnog organa kojim se sva državna imovina BiH koja se nalazi na teritoriji Republike Srpske prenosi u vlasništvo ovog entiteta.

Nema nikakve sumnje, ukazuje Hadžidedić, da je time Šmit dokazao da je “direktni saučesnik u ovom ilegalnom, protivustavnom činu, što mene lično ne čudi: još u vreme kada se prvi put čulo da je upravo on potencijalni kandidat za Visokog predstavnika, objavio sam nekoliko tekstova u kojima sam najavio da je njegova uloga direktno suprotna onoj koja mu je u okviru Dejtonskog mirovnog sporazuma dodeljena, dakle, da on dolazi u BiH sa zacrtanim zadatkom da potpomogne njenu konačnu disoluciju”.

Podseća da je u svom pismu, označio nemačku spoljnu politiku tadašnje kancelarke Angele Merkel, i administraciju Evropske unije kao one koji direktno stoje iza Šmitove destruktivne misije.

Propuštanjem da deluje u skladu sa svojim zakonskim obavezama, Šmit i “sam čini omisivno krivično delo, što je njemu, kao iskusnom političaru, sigurno posve jasno”, ukazuje profesor međunarodnog prava.

Postavlja se pitanje, dodaje, šta je preostalo građanima Bosne i Hercegovine, što bi oni mogli preduzeti da zaustave konačni nestanak države BiH putem protivustavnog prenošenja njene imovine – 49 odsto njene teritorije, reka, šuma, prirodnih resursa – u ruke Dodikove oligarhije, a zatim verovatno i u vlasništvo Republike Srbije?

Iako su i do sada bila prisutna nastojanja da se Dejtonski ustav proglasi nevažećim, jer nikada nije ratifikovan u Parlamentu Bosne i Hercegovine, sada nema nikakve sumnje da su i Dejtonski ustav i celokupan Dejtonski mirovni sporazum proglasili ništavnim upravo Narodna Skupština Republike Srpske, protivustavnim prenošenjem ustavnih ovlašćenja države BiH na entitet Republika Srpska, na vrhuncu sa donošenjem neustavnog zakona kojim se državna imovina BiH koja se nalazi na teritoriji ovog entiteta proglašava imovinom Republike Srpske, piše Hadžidedić.

A odbacivanjem svoje eksplicitno navedene pravne obaveze, zapisane u Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, da štiti ustavni poredak Bosne i Hercegovine, Visoki predstavnik “praktično je proglasio ništavnim celokupan Dejtonski mirovni sporazum”.

Poništenjem Dejtonskog ustava i Dejtonskog mirovnog sporazuma, koje su, kako se navodi, počinili Narodna Skupština Republike Srpske i Visoki predstavnik Kristijan Šmit, prestala je obaveza BiH da dalje poštuje odredbe ova dva dokumenta, te su građani BiH sada slobodni, a takođe i obavezni, da od institucija BiH zatraže da i formalno istupi iz Dejtonskog mirovnog sporazuma i proglasi ga ništavnim na svojoj teritoriji, te da u skladu s tim proglasi ništavnim i ustavni poredak koji je iz ovog sporazuma proizašao.

“Jednostavno, ukoliko je celokupan pravni poredak koji je bio uspostavljen u Bosni i Hercegovini prilikom potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma sada poništen ne samo jednostranim protivustavnim aktima NSRS, nego i protivpravnim postupcima Visokog predstavnika ovaj pravni poredak prestaje da važi, i sa njim prestaje da važi ne samo celokupna ustavna struktura BiH, uključujući i postojanje samih entiteta, nego i celokupan mirovni sporazum koji je BiH potpisala sa SR Jugoslavijom, čija je pravna naslednica Srbija, i Hrvatskom”.

Ono što iz toga sledi, u pravnom jeziku se naziva status quo ante, što znači povratak na pređašnji pravni poredak, to jest, Ustav Republike BiH.

Alternativa tome je povratak bespravnog stanja, stanja rata, kojim je izazvano rušenje Ustava Republike BiH, što je dovelo do potpisivanja mirovnog sporazuma i uvođenja – sada ništavnog – ustavnog poretka iz Detona, zaključuje Hadžidedić.