Dragan Čović u Zagrebu s predsednikom i premijerom Hrvatske

Milanović i Čović razgovarali su „o statusu hrvatskog naroda u BiH kao i o potrebi osiguranja prava Hrvata kao ravnopravnog i konstitutivnog naroda u BiH, u skladu sa Dejtonskim sporazumom, a što uključuje i legitimnu zastupljenost u institucijama i telima vlasti BiH“, navodi se u saopštenju Milanovićeve pres službe.

U kratkom saopštenju se ne navodi Čovićeva funkcija, već ga se oslovljava „predstavnikom hrvatskog naroda u BiH“.

Čović, koji je predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH, danas je u Zagrebu razgovarao i sa premijerom Hrvatske Andrejom Plenkovićem, predsednikom hrvatskog HDZ, a na sastanku je bio i hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman.

U saopštenju vladine pres službe navodi se da je sastanak usledio posle niza razgovora među političkim akterima u BiH, kao i hrvatske Vlade s predstavnicima EU, SAD i međunarodne zajednice o reformi izbornog zakonodavstva u BiH, kao i „važnosti otklanjanja anomalija koje omogućavaju nametanje političkih predstavnika u najvišim institucijama u BiH i majorizaciju Hrvata kao konstitutivnog naroda“.

„Predsednik Vlade Andrej Plenković istakao je da je pitanje položaja Hrvata u BiH tema od vitalnog hrvatskog interesa“, navodi se u saopštenju.

On je naglasio podršku Hrvatske postizanju što skorijeg dogovora među političkim strankama u BiH i usvajanju promena izbornog zakona do kraja godine, a kojima će se, kako se dodaje, u potpunosti poštovati ravnopravnost i legitimna zastupljenost konstitutivnih naroda u Predsedništvu i najvišim predstavničkim institucijama BiH.

U saopštenju se dodaje da je predsedavajući Doma naroda upoznao Plenkovića o aktuelnim događanjima u BiH i o idućim koracima za postizanje konačnog dogovora koji će „omogućiti legitimno političko predstavljanje u telima vlasti i institucijama kako nalaže Ustav BiH i odluke Ustavnog suda BiH i Evropskog suda za ljudska prava“.

Čović se, kako se ističe, usprotivio svim političkim akterima u BiH koji se zalažu za zadržavanje statusa kvo koji bi „produbio postojeću krizu“.

Na sastanku je naglašeno da je koncept konstitutivnosti ključan za ravnopravnost sva tri naroda u BiH.

„To je i temelj ustavnog, pravednog i racionalnog Izbornog zakona koji će omogućiti legitimno predstavljanje konstitutivnih naroda u vlasti i institucijama BiH, kao i aktivna i pasivna biračka prava svim stanovnicima BiH“, dodaje se u saopštenju vladine pres službe.

Takođe je izraženo očekivanje da aktivnosti EU i SAD doprinesu konstruktivnoj atmosferi u pregovorima među političkim akterima te postizanju konačnog dogovora.

Vlast u Zagrebu ne priznaje Željka Komšića, koji je član Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda, jer smatra da je na tu funkciju izabran glasovima Bošnjaka.