Drama na Kosovu, pritisak EU, novi mandat Vučiću, inflacija…: Šta je po hrvatskim medijima obeležilo Srbiju u 2022. godini?

Nakon teške prethodne godine, koju je obeležila pandemija korona virusa, očekivao se oporavak uz prognozirani privredni rast i napredak u evropskim integracijama, ali se sve to promenilo u okolnostima izazvanim napadom Rusije na Ukrajinu, unutrašnjepolitičkim sukobima između vlasti i opozicije i stalne tenzije na Kosovu.

Zastoj na putu ka EU, pritisak iz Brisela

Naime, Srbija je tokom 2022. stala u procesu evropskih integracija, bez ijednog otvorenog poglavlja i sa ne baš optimističnim izveštajem Evropske komisije o napretku na evropskom putu. Više puta je isticano da se bez ključnih merila iz poglavlja 23: Pravda i osnovna prava i 24: Pravda, sloboda i bezbednost ne mogu očekivati bolji rezultati.

Pored toga, Beograd se našao na udaru Brisela i zahteva da svoju spoljnu i bezbednosnu politiku uskladi sa Unijom, pre svega u pogledu međunarodnih sankcija Moskvi zbog invazije na Ukrajinu i vizne i migrantske politike.

Srbija je u Generalnoj skupštini UN glasala za rezolucije kojima se osuđuje narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, ali još nije uvela sankcije Rusiji i odbija da to učini, pozivajući se na ekonomske i nacionalne interese.

Srbija je u vreme energetske krize obezbedila povoljniju nabavku ruskog gasa, dok je Kremlj stao na stranu Beograda po pitanju Kosova, čiju nezavisnost ne priznaje.

Zbog pojačanog pritiska na Beograd da se pomiri sa EU, u junu je otkazana poseta šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova. Tada je u Beograd došao nemački kancelar Olaf Šolc i zatražio od Srbije da uvede sankcije Moskvi i da postigne sporazum o međusobnom priznanju sa Kosovom.

Kosovska kriza kao svakodnevnica

Kontroverze oko Kosova, posmatrane kroz prizmu nacionalnog mita i dnevne politike, nastavljene su od početka godine.

Priština u januaru nije dozvolila Srbima da se izjasne na njenoj teritoriji na referendumu o izmenama Ustava Srbije, na čemu insistira EU. Unija je tražila ustavne promene u pravcu nezavisnog pravosuđa i nezavisnosti tužilaštva. Oni su usvojeni na referendumu u februaru, uz ocenu „velikog iskora Srbije u oblasti vladavine prava“.

Kosovska vlada je u martu, uprkos zahtevima zemalja Kvinte, pooštrila politiku zabranom Srbima na Kosovu da glasaju na opštim srpskim izborima, koji su održani pod pokroviteljstvom OEBS-a.

Dijalog Srbije i Kosova je u stalnoj krizi, a tenzije su dodatno porasle krajem godine zbog namere Prištine da odluku o preregistraciji tablica za kosovske gradove, izdatih u Srbiji, sprovede na RKS (Republika Kosovo). ) etiketu koju Beograd odbija želeći da dokaže svoj suverenitet i teritorijalni integritet.integritet.

U znak protesta, kosovski Srbi su napustili vladine institucije, vladu i parlament, policiju i lokalne administracije. Krajem godine situacija je eskalirala odlukom Prištine da raspiše lokalne izbore, što Srbi sa severa ne žele i najavi bojkot. Izbori su odloženi za april na preporuku SAD.

Hapšenje dvojice bivših srpskih policajaca, optuženih za nerede u lokalnim izbornim komisijama, isprovociralo je lokalne Srbe da blokiraju puteve i dovelo tenzije na ivicu sukoba. SAD i EU su se angažovale u šatl diplomatiji kako bi smanjile tenzije, dovele strane za sto i podstakle ozbiljnije razgovore.

Beograd insistira da je EU garant za sprovođenje Briselskog sporazuma iz 2013. godine, kojim se Priština obavezala na formiranje Zajednice srpskih opština, a SAD insistiraju na ovom opredeljenju u novom talasu diplomatskih pregovora, pokušavajući da ublaži Vučića u postizanju trajnog rešenja.

Srbija je u međuvremenu zatražila od Kfora da, u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, omogući povratak do 1.000 pripadnika snaga bezbednosti na Kosovo, čemu se Vašington protivi, a sam Beograd ne očekuje.

Kriza će se, po svemu sudeći, nastaviti i 2023. Na stolu ostaje francusko-nemački predlog za rešavanje kosovskog pitanja, koje u Evropi nazivaju „jednim od najozbiljnijih“ u protekloj deceniji pregovora na najvišem nivou. .

Prema dosadašnjim uvidima, Šolc i Makron žele „punu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova“. To se tumači kao želja za obostranim priznanjem, možda ne formalno, ali da Srbija prihvati realnost nezavisnosti Kosova.

Vučićev novi mandat i stari način vladanja

Na opštim izborima u aprilu, opozicija se vratila u Skupštinu Srbije, nakon bojkota prethodnih izbora i uz posredovanje EU u pregovorima sa vladajućom strankom o izbornim uslovima.

To je donekle potkopalo znatnu većinu Vučićevih naprednjaka (SNS), ali je on i dalje ostao dominantna ličnost na političkoj sceni. Vučić je takođe odneo ubedljivu pobedu na predsedničkim izborima sa 58,65 odsto, dok je opozicionar Zdravko Ponoš dobio samo 18,25 odsto.

Parlament je ostao pod kontrolom naprednjaka, ali je dominantna većina SNS smanjena ustupcima koalicionim partnerima. Vladu i dalje vodi Ana Brnabić, a u nju je ušao i predstavnik hrvatske zajednice Tomislav Žigmanov. On je, preuzimajući resor za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog, rekao da saradnja Zagreba i Beograda „ne bi trebalo da ima alternativu“.

Drugim mandatom, koliko mu Ustav dozvoljava, Vučić je samo nastavio dominaciju u politici zemlje, potvrđujući ocene analitičara da je „sva vlast tamo gde je Vučić“ iako mu Ustav daje više protokolarnu ulogu.

Procene su i da Vučić, u potrazi za trajnim rešenjem krize sa Kosovom i u kontekstu međunarodnih odnosa, pre svega u pogledu Rusije, ima sve manje manevarskog prostora, uprkos samopouzdanju.

Ekonomija, energija, inflacija

Srbija je godinu počela sa posledicama kolapsa koji je stavio van pogona trećinu elektroenergetskog sistema, a Vladu naterao na vanredne mere i skupi uvoz električne energije.

Povoljnim aranžmanom obezbedila je znatno povoljnije cene za ruski gas, a sporazumom sa Mađarskom uspela je da obezbedi dodatne rezerve. Šef države tvrdi da privreda i domaćinstva tokom zime neće imati problema sa snabdevanjem gasom, a ne očekuju se ni restrikcije struje.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je majsku projekciju da će privreda Srbije ove godine rasti za 3,3 odsto, ali je snizila prognozu rasta u 2023. sa četiri na 3,2 odsto. Zvanične procene su da će zemlja do kraja ove godine premašiti 4,1 milijardu stranih direktnih investicija.

Prosečna plata u Srbiji na kraju godine je oko 640 evra, uz procene da bi sledeće godine mogla da dostigne 730 evra, ali građani osećaju posledice inflacije sa kojom se cela Evropa suočava zbog pada kupovine. snaga.

Prema zvaničnim podacima iz novembra, godišnja stopa inflacije je 15,1 odsto, a mesečna na nivou od jedan odsto.
Regionalna saradnja i političke varnice

Srbija je, zajedno sa Albanijom i Severnom Makedonijom, nastavila da jača regionalnu inicijativu Otvoreni Balkan, pokušavajući da privuče druge zemlje Zapadnog Balkana.

Ali za sada su na samitima učestvovale samo Crna Gora i Bosna i Hercegovina, više kao posmatrači nego kao pridružene članice inicijative, suočene sa unutrašnjim političkim nesuglasicama u pogledu konkretizacije saradnje uspostavljanjem slobode protoka roba, ljudi i kapitala.

Srbija je u novembru postigla trilateralni sporazum sa Mađarskom i Austrijom o jačanju saradnje u oblasti migracija i zaštite granica. Dogovoren je „povećan broj policajaca na granici sa Severnom Makedonijom“ kako bi se smanjio priliv migranata koji se kreću kroz Srbiju ka granicama EU. Srbija je ukinula bezvizni režim sa nekoliko zemalja, poput Tunisa i Burundija, iz kojih u poslednje vreme pristiže veliki broj migranata.

Bilateralni odnosi sa Hrvatskom, uglavnom zbog čestih sporova na dnevnopolitičkom nivou, ne pokazuju značajniji napredak. Novo zaoštravanje odnosa usledilo je posle ovogodišnjeg obeležavanja godišnjice Oluje i odluke Zagreba da predsedniku Aleksandru Vučiću ne dozvoli privatnu posetu memorijalnom centru Jasenovac mimo uobičajenih procedura i protokola.

Hrvatska vlada je odgovorila da poseta predsednika Srbije ne može biti privatna jer je to „stvar koja ima svoje političke implikacije“ i da će se to dogoditi kada za to bude vreme.