U susednoj Bosni i Hercegovini počela je predizborna kampanja. Stranke i kandidati predstavljaju svoje programe, a čini se da se najzanimljivija trka vodi za Predsedništvo Bosne i Hercegovine.
Atmosferu dodatno podgreva mogućnost nametanja izbornog zakona BiH u korist HDZ-a od strane Visokog predstavnika Kristijana Šmita, a što bi, kako se ocenjuje, dovelo do još većih etničkih podela u BiH.
Krajem jula građani BiH sprečili su takvu mogućnost protestvujući ispred zgrade OHR-a. Zatim se pre par dana ponovo pojavila informacija da Šmit kreće u novi pokušaj nametanja. Reagovalo je i niz istaknutih pojedinaca, političara i građanskih aktivista.
Šmit se ponovo povukao i sada se kako stoje stvari, nametanje prolongira nakon izbora.
Ono što je zanimljivo jeste ponašanje kandidata SDP-a Denisa Bećirovića, koje neodoljivo podseća na, ocenjuje sarajevska javnost, “prevaru građanskih glasača kakvu je pre dve godine u Crnoj Gori priredio Dritan Abazović, kada su se mnogi levo – liberalni građani Crne Gore poveli za Abazovićevim populizmom, da bi na kraju isti, Crnu Goru isporučio u ruke ′četnika′“
Prilično je vidljivo da se građanske stranke u BiH najoštrije protive nametanju izbornog zakona po željama HDZ-a, a tome se protivila i bošnjačka stranka, SDA, koja uprkos brojnim pritiscima nije popustila pred zahtevima HDZ-a.
Najjasniji u protivljenju tome ipak je aktuelni član Predsedništva BiH Željko Komšić koji upravo na iduće izbore izlazi pod sloganom: „Za građansku državu“.
Međutim, ono što je zanimljivo jeste ponašanje drugog, „građanskog kandidata“, kandidata SDP-a Denisa Bećirovića, koje neodoljivo podseća na, ocenjuje sarajevska javnost, “prevaru građanskih glasača kakvu je pre dve godine u Crnoj Gori priredio Dritan Abazović, kada su se mnogi levo – liberalni građani Crne Gore poveli za Abazovićevim populizmom, da bi na kraju isti, Crnu Goru isporučio u ruke ′četnika′”.
Privuklo je pažnju i to da je Bećirović, nakon što je podržao proteste pred OHR-om samo par dana posle komentarišući mogućnost nametanja izbornog zakona, poručio kako veruje u neutralnost međunarodne zajednice.
U vazduhu je ostala da visi dilema zbog čega je drugi „građanski kandidat“ onda uopšte izlazio na proteste ako veruje u neutralnost međunarodne zajednice u BiH.
Međutim, prilično je izvesno da su i dileme vezane za to takođe rešene.
Bećirović je samo dva dana nakon što je njegov predizborni partner Elmedin Konaković podržao eventuano nametanje izbornog zakona od strane Šmita, poručivši da se mora shvatiti važnost zaštite etničke zastupljenosti, svoju zvaničnu predizbornu kampanju počeo na tribini upravo Konakovićeve stranke.
Takav Bećirovićev start, kako se tumači, u kome je prednost dao Konakovićevoj stranci a ne SDP-u, možda i najbolje objašnjava činjenicu da je Bećiroviću „etničko predstavljanje“, na kraju krajeva važnije od „građanskog predstavljanja“, kao što se u konačnici pokazalo da je Dritanu Abazoviću bilo važnije srpsko legitimno predstavljanje u Crnoj Gori, od građanske Crne Gore.
Kakav će izbor napraviti Bosanci i Hercegovci i jesu li naučili lekciju iz crnogorskih grešaka, sazna ćemo 2. oktobra kada su zakazani Opšti izbori.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.