Dritan Abazović za Nova.rs o izborima u Srbiji, da li je Vučić autokrata i šta misli o događajima na Kosovu

U prvo delu velikog intervjua, prvom za srpske medije nakon što je napustio mesto premijera, Abazović je govorio o najtežim momentima i izazovima s kojima se suočavao, o tome zašto nije za vreme njegovog mandata uhapšen bivši predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, kao i kako je izgledala primopredaja dužnosti premijera između njega i njegovog naslednika na toj funkciji, Milojka Spajića.

Nastavak našeg razgovora sa liderom GP URA započeli smo s pitanjem da li bi mogao da zamisli sličnu scenu u Srbiji i Vučića kako mirno predaje vlast opoziciji:

„Mislim da je to nešto što je poželjno da se vidi u svim državama regiona. Govorim, ako do tog događaja uopšte i dođe, pošto ne znam šta će biti sa vašim izborima. Ali smatram da je Crna Gora zadala domaći zadatak svima“.

Niste mi odogovorili da li možete da zamislite Vučića u toj ulozi?

To se neće desiti sad 17. decembra. A znate zašto? Zato što je Vučić predsednik Srbije. Neko bi potencijalno mogao sa Anom Brnabić da izvrši primopredaju dužnosti.

Dobro, a ako se nekad dese i predsednički izbori?

Lično, verujem da će, kad za to dođe vreme u Srbiji, biti izvedeno na taj način. Ja u to verujem. E, sad… Koliko će ljudima biti drago, da li će nositi torte i darove, to stvarno ne znam… Ali mislim da smo prevazišli jedan stepen koji se tiče nepriznavanja rezultata, borbe na ulicama i crnih kapuljača koje su bile na ulicama u Crnoj Gori.

Kod nas i dalje toga ima.

Da, da, kod vas. Ali očekujem da u momentu kad se to desi ta stvar bude prevaziđena. Bio bih vrlo razočaran da se to ne desi.

Mislim da se dobar deo javnosti ne bi saglasio sa vama…

Mi moramo da se naviknemo da je demokratija takva. Demokratija postoji zbog promenjivosti.

Kako biste vi opisali vaš odnos sa Vučićem?

Kao jako dobar i vrlo korektan.

Kako neko ko se ponaša demokratski može da nađe zajednički jezik sa osobom koja je po svim relevatnim parameterima autokrata?

Demokratičnost podrazumeva da uvažite i poziciju drugoga. Ono što često mi imamo kao veliku manjkavost ovde na Zapadnom Balkanu je to što imamo veliku intenciju da uređujemo odnose ljudima u drugim državama i to državama koje nisu naše. Ja takav stav nemam. Mislim da bi prema bilo kome ko vrši vlast u Srbiji, na legalan i legitiman način, imao potpuno identičan odnos. Bez obzira šta mislim o načinu vladanja i nekim stvarima, osim ako to nije neko ratno dešavanje. I to ne važi za Srbiju. Isto tako bih se ponašao prema vlastima u Hrvatskoj, BiH, Albaniji…Druga stvar je kolegijalnost – s nekim kolegama razgovarate, pa nađete više zajedničkog jezika, a sa nekima ste više u nekom profesionalnom odnosu. Reč je o poštovanju institucija sistema, a to šta mi mislimo o politici određenih opcija….Šta reći?

Evo, bilo bi zanimljivo da čujemo od vas odgovor na pitanje da li Vučić u Srbiji vlada autokratski?

Mislim da je Srbija propustila jednu veliku priliku 5. oktobra 2000. godine i da su sve posledice koje sad trpite zapravo posledice toga što taj događaj nije doveo do onoga što su građani Srbije očekivali – da se zemlja iz jedne vrlo složene političke situacije otvori prema svetu i pređe u demokratski sistem gde postoje kontrole, ali ne kažem da nisu napravljeni iskoraci. Nije vam se dogodio taj “6. oktobar”, pa vam se onda nisu dogodili ni mnogi drugi “oktobri” ili “novembri” i zbog toga je danas imate situaciju da sistem nije dovoljno transformisan u odnosu na onaj period kad je bilo potrebno sprovesti neke suštinske promene.

Da uprostimo – da li vam Srbija deluje kao demokratska država?

Meni deluje kao država koja ima određene demokratske nedostatke. Tako mi deluje Srbija.

Da li se njom vlada autokratski?

Pa, sigurno je to, između ostalog, posledica vlasti. Ne možemo sigurno za to optuživati nekog drugog. Ali ponavljam – nije došlo do transformacije kako je trebalo i kako se očekivalo. Tako meni to deluje u ovom trenutku. S druge strane i mi trpimo to, samo smo mi imali jedan sistem koji je bio potpuno drugačiji. Kod nas se se nije desio “5. oktobar”, već se sve odigralo mnogo kasnije, 30. avgusta 2020. godine na izborima..

Kao premijer bili ste češće u nezvaničnim posetama Srbiji nego u zvaničnim. Jesu li odnosi sa vlastima u Beogradu pred kraj vašeg mandata zahladneli?

Imao sam dve nezvanične i jednu zvaničnu posetu Srbiji, sticajem okolnosti. Mogu samo da kažem da smo mi sve stvari koje smo dogovorili na tom sastanku ispoštovali. Sad je ostala ova formalna stvar oko razmene ambasadora. Mislim da se ta procedura pokrenula. Bio sam na Sajmu vina tokom posete, mislim da je bio još jedan sastanak vezano za energetiku. Ovde je mnogo priče o uticaju vlasti iz Srbije, ali dok sam ja bio premijer oni nisu vršili pritisak na Crnu Goru. Oni imaju svoje favorite, da li na to imaju pravo ili ne, neka građani sami sude, ali da je bilo nekih većih problema – zaista ih nisam identifikovao ni na koji način. Mi bi trebalo da radimo sve da se ti odnosi unaprede.

Jeste li i dalje partneri sa bivšim Ne davimo Beograd današnjim Zeleno-levim frontom? Nismo videli neku preteranu saradnju dok ste bili premijer, je li to zbog odnosa sa Vučićem? Da se on ne bi naljutio?

Nema to veze sa tim. Mi smo deo jedne velike zelene porodice evropskih stranaka. Tu ima stranaka i iz Srbije. Sa nekim je saradnja bolja, a sa nekim nije. Nisam toliko posvećen tim stvarima, pošto postoji generalni sekretar naše partije koji zna te stvari i odnose sa svim strukturama. Mi imamo jedan partnereski odnos. Neki njihovi predstavnici su bili na našem Kongresu 2021. godine, a mi smo učestvovali na nekim njihovim događajima. U svakom slučaju, ja im želim svaki uspeh.

Koga lično poznajte iz Zeleno-levog fronta?

Znate kako, sad su se i oni u Srbiji podelili. Tamo imaju dve zelene opcije. Ima Nebojša Zelenović jednu grupaciju, a ima i ova druga što je dobila nosioca liste u Beogradu (Dobrica Veselinović prim. aut) što je dobro. Sreli smo se sa našim prijateljem nedavno na panelu na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Dobrica je bio na tom događaju. Moram da istaknem da mi ne pretendujemo da biramo između njih, već želimo da se te zelene politike ostvaruju što više i u Srbiji i na drugim mestima, jer smatramo da je to za dobrobit svih.

Kako ste vi videli događaje u Banjskoj od pre manje od dva meseca? Verujete li da je oružani sukob mogao da se dogodi bez znanja vlasti u Srbiji?

Nisam nesklon da to kažem, ali moram da naglasim da je to što se desilo stvorilo najveću štetu vlastima u Srbiji. U tome jedino ne vidim logiku, jer je ta čin stvorio ogroman problem Beogradu. To je kad govorim o političkim posledicama, a imali smo i tragične posledice, jer su tamo ubijeni ljudi.

Ali mi nešto i ne vidimo te političke posledice..

Vi ne vidite, ali ja mislim da je to značajno narušilo kredibilitet vezano za ono što je bila pozicija Srbije pre toga. Pregovori su bili dosta nategnuti i većina njih je isticala da je krivica na drugoj strani…

Konkretno, na Aljbinu Kurtiju?

Tako je. Kritikovan je od strane međunarodne zajednice da nije kooperativan. On je sve vreme iznosio stavove, da budem jasan i sa mnom na sastancima, da se tamo okupljaju neke kriminalne grupe, da se vrše neke kriminalne aktivnosti i da imaju probleme sa ljudima koji peru novac. Nije govorio o konkretnim imenima, ali je govorio da tamo nešto postoji i onda se desila ova situacija.

Šta vi time želite da kažete? Da je ispalo da je on u pravu?

Verujete da posle svega što desilo, teško je reći da nije bio u pravu. Ja ne kažem da je on direktno mislio na te grupe, ali on je stalno imao ta upozorenja.

Pa dobro, i Vučić je apelovao i govorio da “na Kosovu vri i da postoji opasnost od sukoba”.

Ja ne bih voleo to. Rekao sam šta mislim o tome. Smatram da bi Albanci i Srbi trebalo da probaju pomirenje. To je stvar koju nisu probali, sve ostalo su probali. To važi i za nas ostale. To je moja poruka vezano za odnos između Kosova i Srbije.

Slučaj Nikole Mirotića i Partizana dugo je bio u živi javnosti Srbije i Crne Gore. Pominjalo se mešanje crkve i politike, a s obzirom na to da dobro poznajete sve strane u ovoj priči, kako je vama delovao epilog?

Znate kako, ja mislim da je to na ovakvom Balkanu još uvek moguće. To je toliko apsurdno da ne znam kako konkretno da vam odgovorim na ovu stvar, jer može neko da izađe i da demantuje i kaže da to nije tačno. To je totalni apsurd… Da se neko meša gde će neko od igrača da pređe i da se Crkva meša u takve stvari. Crkva ne služi tome. Moje mišljenje je da, osim u Srbiji, to ne može da se desi više nigde.

Pomenuli ste malopre Sajam vina… Taj skup je ostao upečatljiv zbog nekoliko scena na kojima je predsednik Vučić. Sećamo se momenta gde se bukvalno otima za čašu vina sa svojom savetnicom. Bili ste na licu mesta, je l’ stvarno bio problem zbog te „jedne čaše više“?

On je veliki poznavalac vina u odnosu na nas ostale. Bio je tu i premijer Albanije i Severne Makedonije. Mislim da mi neće zameriti druga dvojica kolega što to kažem. I realno, može da popije više od nas. Od mene sigurno, jer ja nisam neko ko ima preterano veliki kapacitet, niti sam preterani zaljubljenik. Bio je to zanimljiv događaj, video sam puno mimova. Video sam i jednu meni dragu šalu za štand Crne Gore, gde su jedino imale stolice.. Crnogorci jedini mogu da sednu, ne moraju da stoje za razliku od drugih. Sad, koliko ko može da popije nije pitanje za mene, jer ja sigurno mogu najmanje.

Šta je plan Dritana Abazovića za dalje?

Dritan Abazović nastavlja svoju “donkihotovsku borbu”. Mnoge stvari koje su nam se u prethodnom periodu činile nemogućim su se na kraju desile. URA je osnovana 2015. godine kao građanski pokret i mi smo tada imali jasne ciljeve.

Osam godina nakon toga, ta prilično mala i skromna organizacija je sve svoje ciljeve ostvarila. Nama je bio cilj da dovedemo do prve demokratske smene vlasti i to smo uradili. Garantujem da bi i dalje bila ista vlast i ista opozicija u Crnoj Gori da nije bilo ta naša četiri mandata… Opet bismo gledali iste njihove priče sa šatorima, zastavama i sl.. Nakon toga, naša želja je bila da se borimo protiv organizovanog kriminala i korupcije i mislim da smo pustili tog „duha iz boce“. Ima još posla, to se neće ni u narednih 10 godina završiti, ali je istorijski točak definitivno pokrenut. Nakon toga, URA postaje partija koja sa 4 mesta u parlamentu preuzima Vladu i to je jedinstven primer u svetu. Postavili smo veliki domaći zadatak i jedva čekam da prođe 100 dana ili godinu dana nove Vlade i da uporedimo rezultate u ekonomiji i u svemu ostalom. Ja im želim svakako sve najbolje. Crna Gora, po MMF-u, ima rast ekonomije od 4,9 odsto što je najveći u Evropi. Imamo najmanju stopu nezaposlenosti od kad postoji Crna Gora…

Kao da slušam jednog čoveka iz Srbije…

Ovo je vrlo egzaktno i veoma lako proverljivo. Mi imamo najveću prosečnu zaradu u regionu i najveću minimalnu zaradu. To je to. Može svako da crta šta hoće po televizorima, ali ovo je sad egzaktno. A hoće li od 1. januara biti drugačije? Videćemo.