Države bivše Jugoslavije u narednoj godini izdvajaju više od 1,8 milijardi evra za naoružanje

Kako je preneo portal Balkanska bezbednosna mreža, tačne cifre nije bilo lako obračunati jer u budžetima i pratećim dokumentima nema preciznih informacija za Srbiju, Severnu Makedoniju i vlasti u Prištini.

Vidljivi su planovi Slovenije i Hrvatske, a Crna Gora glavne nabavke finansira kroz kredite i zato se u budžetu odbrane ne vidi tačna struktura finansiranja tekućih programa modernizacije.

Srbija ima najveći broj stanovnika, najveću armiju i najveći budžet od oko 2,23 milijarde evra od čega je 971 milion evra predviđen za nabavke materijalno-tehničkih sredstava raznih namena. U budžetu nema informacija o tome šta se sve nabavlja osim što je precizirana druga rata za 12 borbenih aviona Rafal u iznosu nešto većem od 470 miliona evra.

Sasvim izvesno je da se mora uračunati dobar deo od 319,6 miliona evra za svežu narudžbinu izraelskog naoružanja – višecevnih lansera raketa PULS i dronova Hermes 900.

Ostalo su plaćanja za ranije ugovore, na primer za kineski raketni sistem PVO HQ-17AE, kao i za domaću tehniku od automatskih pušaka M19 dvostrukog kalibra 6,5 mm i 7,62 mm do samohodnih haubica Nora-B52 kalibra 155 mm i borbenih vozila porodica Lazar i Miloš itd.

Najveći javno iskazani budžet za modernizaciju ima Slovenija. Za vojne projekte namenski je određeno oko 305 miliona evra. Najveći pojedinačni program je nabavka borbenih vozila Bokser za koje je u 2025. izdvojeno gotovo 165 miliona evra.

Slovenija je 2023. godine za 200 miliona evra naručila dve baterije raketnog sistema PVO IRIS-T SLM i iduće godine će platiti nešto više od 36 miliona evra od tog iznosa.

Hrvatska će namenski za vojnu tehniku i ostale troškove nabavke materijalno-tehničkih sredstava potrošiti više od 245 miliona evra. Usko definisano za sredstva ratne tehnike planirano je 232,8 miliona evra a na prvom mestu na listi po visini troškova je pokretanje nabavke osnovnog borbenog tenka iz Nemačke.

Iduće godine za tu namenu biće potrošeno 144,9 miliona evra. Prvo će nemački resor odbrane tu sumu dostaviti hrvatskom Ministarstvu odbrane u zamenu za 30 tenkova M-84 i 30 borbenih vozila pešadije M-80 koja idu u ukrajinsku vojsku. Potom će iz budžeta za 2026. i 2027. inu Hrvatska platiti Nemačkoj 145,1 odnosno 390,1 milion evra za tenkove.

Prva četa od 14 komada Leoparda 2A8 biće u jedinicama 2027.

Hrvatska će ove godine platiti više od 248 miliona evra a naredne 119 miliona evra u okviru nabavke 12 višenamenskih borbenih aviona Rafal, koje Zagreb plaća od 2022. godine.

Za nabavku turske tehnike i za šest dronova Bajraktar TB2 Hrvastka će u sledeće dve godine platiti oko 64 miliona evra. Finansiraće se nastavak remonta i uvođenja u naoružanje 67 borbenih vozila pešadije M2A2 ODS Bredli i za tu namenu predviđeno je oko 44 miliona evra.

Gotovo 20 miliona evra koštaće nastavak procesa popune eskadrile sa 12 helikoptera UH-60M Blek Hok od kojih četiri lete u Hrvatskoj, a osam će dobiti 2028. godine.

Za jačanje hrvatske vojne moći važan novi poduhvat je uvođenje u naoružanje višecevnog lansera raketa M142 HIMARS. Američka administracija je provela proceduru za ugovaranje u kojoj je predviđeno da će Hrvatska vojska za iznos do 369,77 miliona evra dobiti osam lansera sa raketama i pratećim vozilama i obukom.

Za sada u obrazloženju hrvatskog budžeta definisano je samo da će se u idućoj godini ostvariti 25 odsto programa HIMARS pa u naredne dve godine još po četvrtina iz čega se može pretpostaviti da se 2028. može računati da hrvatska artiljerija ima dalekometnu artijerijsku raketnu bateriju.

Makedonske ambicije u pogledu modernizacije u idućoj godini koštaće oko 140,69 miliona evra. Na listi sredstava ratne tehnike koja se plaćaju kroz višegodišnje programe su borbena vozila JLTV i Strajker američke proizvodnje čiji je prijem u toku, italijanski helikopteri četiri AW149 i četiri AW169M (planiran prijem 2026-2028.), turske haubice 105 mm Boran.

Crna Gora važne nabavke naoružanja plaća preko kredita, a u odbrambenom budžetu za 2025. godinu predviđeno je i za modernizaciju i infrastrukturu skromnih oko 7,4 miliona evra. Državna kasa podmiriće deo troška nabavke dva patrolna broda iz Francuske za 120 miliona evra po ugovoru potpisanom novembra ove godine.

U idućoj godini predviđeno je da se uzme kredit od 75 miliona evra za nabavke naoružanja i do 50 miliona evra za dva helikoptera.

Planovi privremenih institucija u Prištini u pogledu modernizacije podrazumevaju utrošak 94 miliona evra i od tih para čak oko 76,66 miliona evra odnosi se na sisteme naoružanja koji nisu precizirani.