Državni vrh Hrvatske, predstavnici naroda žrtava i antifašisti na komemoraciji u Jasenovcu

Komemoracija je organizovana u Spomen-području Jasenovcu kod spomenika Cvet, a učesnici su do njega stigli u koloni sećanja od Memorijalnog muzeja.

U Jasenovcu su predsednik Hrvatske Zoran Milanović, premijer Andrej Plenković, predsednik Sabora Gordan Jandroković, gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević, bivši predsednik Stjepan Mesić, brojni ministri i drugi državni i lokalni funkcioneri, kao i preživeli logoraši.

Na komemoraciji su i predsednik Koordinacije jevrejskih opština Ognjen Kraus, predsednik Srpskog narodnog veća i poslanik Milorad Pupovac i predstavnik romske nacionalne manjine, poslanik Veljko Kajtazi.

Nisu predviđeni politički govori da bi, kako je objašnjeno, pažnja bila usmerena na žrtve logora.

Poslednji put su se svi predstavnici vlasti, nacionalnih manjina i antifašista, posle višegodišnjeg prekida, na zajedničkoj komemoraciji okupili 2020. u prvoj godini predsedničkog mandata Zorana Milanovića.

https://www.danas.rs/vesti/politika/u-donjoj-gradini-pocela-komemoracija-povodom-dana-secanja-na-jasenovacke-zrtve/

Tada je predsednik Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj Ognjen Kraus rekao da je došao da pruži ruku saradnje vladi i vlastima da bi rešili sve probleme i hipoteke koje sramote Hrvatsku u Evropi i svetu, a od premijera Plenkovića je tražio krivično kažnjavanje ustaških simbola i pozdrava „Za dom spremni“.

Predstavnici jevrejskih opština prošle godine ponovo su odbili poziv na državnu komemoraciju zato što vlada nije izričito zabranila ustaški pozdrav i simbole koje država, uprkos preporukama Ustavnog suda, u nekim situacijama toleriše.

Uz to, zbog narušenih odnosa premijera Plenkovića i predsednika Milanovića, poslednje dve godine ni državni vrh nije bio zajedno u Jasenovcu. Najviši htrvatski zvaničnici ni danas se u Jasenovcu nisu pozdravili.

Plenković je ranije izrazio zadovoljstvo što će se ove godine pozivu direktora Javne ustanove Spomen-područja Jasenova na komemoraciju odazvati Veće jevrejske opšine Zagreba i Koordinacija jevrejskih opština, ocenivši to dobrim i korisnim.

On je na sednici vlade u četvrtak dodao da se zajednička komemoracija odvija u kontekstu hrvatskog predsedavanja Međunarodnim savezom za sećanje na holokaust i generalno napora koje vlada ulaže u borbu protiv antisemitizma.

Sabor Hrvatske u petak je po hitnom postupku izmenama zakona drastično povećao kazne za prekršaje protiv javnog reda i mira, među ostalim i za isticanje simbola i pozdrava koji podstiču na mržnju, a kazne idu i do 4.000 evra.

Zakon izričito ne navodi koji su to sve simboli i pozdravi koji će biti novčano sankcionisani.

Situacija s korišćenjem ustaškog pozdrava posebno je zakompolikovana 2018. kada su premijer Andrej Plenković i Komisija za suočavanje s prošlošću, koju je osnovao, uveli u javni prostor termin „dvostuke konotacije“ ustaškog pokliča „Za dom spremni“.

Zaključeno je tada da je on u nekim situacijama dopušten, recimo kada se koristi kao deo zvaničnog grba paravojne jedinice Hrvatske odbrambene snage (HOS) formirane u ratu 90-tih.

To je izazvalo brojne kritike nevladinih organizacija, stranaka levice i levog centra, kao i predstavnika srpske i jevrejske zajednice u Hrvatskoj, koje godinama traže da se kroz Krivični zakon snažnije kažnjavaju ustaški simboli i pokliči.

I Ustavni sud više puta kroz godine isticao je da je reč o ustaškom pozdravu koji nije u skladu s Ustavom Hrvatske.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović nekoliko puta je proteklih godina otkazivao učešće na nekim državnim događajima, jer su u zvaničnom protokolu učestvovali i oni s ustaškim HOS-ovim oznakama.

Brojne nevladine organizacije, stranke levice i levog centra, kao i predstavnici srpske i jevrejske zajednice u Hrvatskoj, godinama traže da se kroz Krivični zakon snažnije kažnjavanje ustaški simboli i pokliči.

Bojkot državnih komemoracija u Jasenovcu počeo je 2014. u vreme desničarske Vlade premijera Tihomira Oreškovića, koju je predvodila Hrvatska demokratske zajednica (HDZ) na čelu s Tomislavom Karamarkom, ali je on neko vreme nastavljen i po dolasku politički umerenijeg Andreja Plenkovića na čelo HDZ i vlade.

Od tada su nekoliko godina predstavnici Srpskog narodnog veća, Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske održavali svoje komemoracije kritikujući vladu zbog revitalizacije ustaštva i revidiranju istorije Drugog svetskog rata.

Komemoracija u Jasenovcu posvećena je probolju 600 preostalih logoraša Jasenovca 22. aprila 1945, od kojih je preživelo njih oko 100.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Javna ustanova spomen područje Jasenovac prikupila je imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.