Duga politička kriza i masakar na Cetinju: Po čemu će Crnogorci pamtiti 2022. godinu?

Prva crnogorska vlada formirana bez Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, na čelu sa Zdravkom Krivokapićem, pala je u februaru, nakon što je jedini potpredsednik Vlade Dritan Abazović okrenuo leđa tadašnjem premijeru.

Činilo se da će to biti prekretnica u crnogorskoj unutrašnjoj politici jer je Krivokapićeva vlast bila bliska SPC, što je uticalo na mnoge njene odluke, ali će se pokazati da je odnos vlasti prema SPC u osnovi razdora, u okviru političkih partija u Crnoj Gori.

Đukanović je izgubio izbore prvi put posle trideset godina

Novu vladu, drugu nakon parlamentarnih izbora u avgustu 2020. godine, kada je Milo Đukanović poražen na izborima prvi put u 30 godina, formirao je Dritan Abazović sa procrnogorskim i manjinskim političkim partijama. Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića nije ušla u Abazovićevu vladu, ali je podržala.

Ali nova vladajuća koalicija nije dugo trajala. Abazovićeva vlada je posle samo četiri meseca izgubila podršku partnera zbog potpisivanja Osnovnog sporazuma sa Srpskom pravoslavnom crkvom, kojim je, kako su tvrdili njeni protivnici, crnogorsko kulturno-istorijsko nasleđe preneto na Beogradsku patrijaršiju.

Đukanovićev DPS i druge procrnogorske stranke u Skupštini Crne Gore u avgustu su izglasale nepovjerenje Abazovićevoj vladi, a on je ostao premijer u tehničkom mandatu.

Iako su se očekivali vanredni parlamentarni izbori, Abazović je uspeo da formira novu vladajuću većinu sa prosrpskim snagama, pre svega sa Demokratskim frontom. Đukanoviću je za novog predstavnika vlasti predložila Miodraga Lekića, poslanika DEMOS-a u crnogorskom parlamentu i bivšeg diplomatu iz vremena Slobodana Miloševića.

Političke igre

Predsjednik Đukanović je odbio da da mandat za formiranje vlade Lekiću, navodeći da ga nova vladajuća većina nije uvjerila da njihov kandidat ima podršku većine parlamentaraca jer su u formalnom zahtjevu nedostajali potpisi podrške.

Nakon toga počele su političke igre vladajuće većine koja je osmislila i usvojila novi zakon o predsedniku Crne Gore kojim su Đukanoviću smanjena ovlašćenja i koji Đukanovića primorava da mandat za formiranje nove vlade poveri njihovom kandidatu.

Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope, dala je negativno mišljenje na taj zakon, jer se, kako su naveli, ustavna ovlašćenja predsednika ne mogu menjati običnim zakonom.

Osudili su ga i visoki zvaničnici međunarodne zajednice, koji su pozvali vladajuću većinu u Crnoj Gori da ne formira vladu na osnovu neustavnog zakona. Toj zemlji, koja je važila za lidera u EU integracijama, pretio je prekid pristupnih pregovora.

Ustavni sud ne funkcioniše

Situaciju je dodatno zakomplikovala činjenica da Ustavni sud Crne Gore ne funkcioniše od septembra, kada je po zakonu četvoro sudija otišlo u penziju. Tako najviša sudska instanca u Crnoj Gori trenutno ima troje sudija koji ne mogu da odlučuju, dok se parlamentarci ne mogu dogovoriti o izboru novih.

Krajem decembra po treći put je pokrenut postupak za izbor sudija Ustavnog suda, a poslanici u crnogorskom parlamentu bi trebalo da se izjasne o svom izboru do kraja januara 2023. godine. U slučaju njihovog izbora postojaće preduslovi za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Cetinjski masakr

Avgust 2022. godine Crna Gora će pamtiti po masakru na Cetinju, u kojem je Vuk Borilović ubio 11 osoba, od kojih su dvoje djece. Borilović je 12. avgusta najpre pucajući iz lovačke puške ubio svoje stanare, majku i njeno dvoje dece, a potom nastavio da puca ne u sve koji su mu prišli. Policija je uzvratila vatru, ali do danas nije poznato ko je zaista ubio Borilovića.

Nakon pregleda Borilovićevog tijela, nadležni crnogorski organi saopštili su da je pronađeno pet metaka i da se sa sigurnošću može reći da je jedan bio iz policijskog pištolja, dok se za ostala četiri ne može utvrditi odakle su ispaljeni. Cetinje je tih dana slavilo sugrađanina Nenu Kaluđerovića za kojeg se tvrdilo da je ubistvom zaustavio Borilovićevu pomamnu zabavu. Ali istražne policijske radnje to nisu potvrdile.