Raško Konjević
Izvor: ScreenshotVest da se Raško Konjević povlači sa mesta predsednika SDP Crne Gore, ali i iz politike iznenadila je crnogorsku javnost.
Odluku o povlačenju, kako piše Pobjeda, Konjević je doneo još pre mesec dana kada je svoje najbliže partijske saradnike obavestio da, nakon 15 godina, želi da napusti politiku i to odmah nakon vanrednih parlamentarnih izbora 11. juna.
Tada je i dogovoreno da Konjević ne bude nosilac liste SDP-a na vanrednim izborima niti kandidat za poslanika te stranke u slučaju zajedničkog nastupa sa DPS-om, SD-om, LP-om i DUA.
Prema informacijama Pobjede, Konjević je odluku doneo prevashodno iz privatnih razloga.
Kada je reč o nastupu na predstojećim izborima Konjević se, navodno, zalagao za zajednički nastup sa DPS.
Ipak, čini se da je prevagnula struja cetinjskog odbora stranke gde SDP deli vlast sa URA, u odluci da samostalno nastupi na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima.
Neosporno je, takođe, da postoje dublji razlozi zbog čega je SDP još ranije „oteran“ u koaliranje sa prosrpskim, svetosavskim partijama (DF-om, Demokratama i pokretom URA, SNP-om, Demosom).
Na Glavnom odboru 12.maja tesnom većinom (29 članova glasalo je za samostalan nastup, dok je 28 bilo protiv) odlučeno je da SDP ne ulazi u koalicioni nastup sa DPS-om, Socijaldemokratama, Liberalnom partijom i Demokratskom unijom Albanaca.
Konjević je dugogodišnji poslanik SDP-a, a na mesto predsednika stranke došao je u januaru 2021.
Za one koji su imali prilike da prate zasedanja crnogorske skupštine teško je ne primetiti da je Konjević u obraćanjima iz poslaničke klupe bio kulturan, staložen, poslanik koji barata argumentima u svojim izlaganjima i polemikama.
Sa Dritanom Abazovićem premijerom u tehničkom mandata u čijoj je vladi bio potpredsednik i ministar odbrane neretko je dolazio u sukob.
Pre nego što ga je uoči lokalnih izbora u oktobru prošle godine Abazović smenio sa mesta ministra već smenjenje vlade (izglasano nepoverenje 19.avgusta) premijer je javno zapretio Konjeviću.
Naime, na sednici Vlade početkom avgusta prošle godine premijer je rekao ministru spoljnih poslova Ranku Krivokapiću da “prenese kolegi (Konjeviću) da ako ne padne njegova glava – odgovaraće pred zakonom”.
Konjević je objavom na Tviteru odgovorio: “Čuo sam poruku Dritana Abazovića. Pozivam SDT (Specijalno državno tužilaštvo) da pozove premijera da objasni ovu izjavu i kontekst moga pominjana”. Naveo je da je premijer “izneo uznemirujuće optužbe”.
Cuo sam poruku @DritanAbazovic Pozivam SDT da pozove premijera da objasni ovu izjavu i kontekst moga pominjana. Iznio je uznemirujuce optuzbe.
Koliko govori istinu najbolje opisuje njegova izjava od prije koji dan da je “dezinformacija” da ce Ugovor sa SPC biti potpisan danas. pic.twitter.com/sSyVZT3gBZ— Rasko Konjevic (@raskokonjevic) August 3, 2022
“Koliko govori istinu najbolje opisuje njegova izjava od pre koji dan da je “dezinformacija” da ce Ugovor sa SPC biti potpisan danas”, objavio je Konjević na Tviteru.
U obrazloženju za smenu ministra Konjevića Abazović je naveo da Konjević „nije preduzimao aktivnosti koje je trebalo“.
U „paketu“ sa Konjevićem, Abazović je tada smenio i šefa diplomatije Ranka Krivokapića, i počasnog predsednika SDP-a.
Do inicijative za razrešenje dvojice ministra je došlo nakon sukoba Abazovića sa Krivokapićem i Konjevićem oko kontrole nad službama bezbednosti.
Nakon što su Agencija za nacionalnu bezbednost i Specijalno tužilaštvo otkrili mrežu ruskih špijuna u Crnoj Gori, Abazović je smenio direktora tajne policije Sava Kenteru, a zatim ministra Konjevića sa mesta koordinatora službi bezbednosti.
Potom je sukob nastavljen međusobnim optužbama o povezanosti sa organizovanim kriminalom.
Abazović je optužio tadašnjeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića i ministre Krivokapića i Konjevića za „političko pokroviteljstvo nad organizovanim kriminalom“, dok je Konjević saopštio da je Abazović uveo u institucije osobe koje su povezane sa pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa.
Ove optužbe su posebno bile intenzivirane kada je otkriven pokušaj krađe kamiona sa zaplenjenim cigaretama koje su trebalo da budu komisijski spaljene.
Tada je uhapšeno nekoliko službenika Uprave carina, a direktor carina Rade Milošević, visoki funkcioner Abazovićevog Građanskog pokreta Ura, je podneo ostavku nakon saslušanja u Specijalnom tužilaštvu.
Takođe, oktobra prošle godine došlo je do sukoba na relaciji premijer – ministri iz SDP zbog postavljanja spomen ploče u Morinju koja je posvećena hrvatskim civilima i braniocima a koji su tu bili zatočeni tokom opsade Dubrovnika 1991.
Logor Morinj je, podsetimo, bila nekadašnja kasarna JNA koja je pretvorena u sabirni centar zarobljenika uglavnom Hrvata sa područja Dubrovnika tokom 1991. i 1992. gde su isleđivani i zlostavljani.
„Stavili su ploču, a da nijednim papirom nisu obavestili Vladu i nadležne organe“, negodovao je tada Abazović navodeći da su Konjević i Krivokapić počinili krivično delo.
Za događaje na Cetinju kada je policija bacala suzavce i šok bombe na građane koji su se protivili ustoličenju Joanikija (septembar 2021) Konjević u intervju za Danas februara 2022. kazao da je taj događaj „do srži ogolio karakter odlazeće Vlade i njeno služenje tuđim interesima“.
Tada je podvukao i da se „već duže vreme vlast u Srbiji na neprimeren način meša u unutrašnja pitanja u Crnoj Gori“.
„Instrumentalizujući partije sa srpskim predznakom i pokušavajući praviti od naših Srba dijasporu u sopstvenoj zemlji, otvoreno koristeći Srpsku pravoslavnu crkvu u političke svrhe, srbijanski mediji organizuju emisije povodom lokalnih izbora u Crnoj Gori pod nazivom “bitka za Nikšić”… sve sa ciljem formiranja marionetske vlastu u Crnoj Gori. Takvo ponašanje duboko narušava željene dobrosusedske odnose“.
Tokom dugodišnje karijere, Konjević je bio na istaknutim pozicijama i u parlamentu i u izvršnoj vlasti.
Dugodišnji je poslanik, bio je i član Odbora za bezbednost i odbranu, Odbora za ekonomiju, finansije i budžet i Odbora za međunarodne odnose i evropske integracije u Skupštini Crne Gore, kao i zajedničkog Odbora crnogorskog i evropskog parlamenta (POSP).
Konjević je bio ministar unutrašnjih poslova u vladi Duška Markovića (2012-2016), kao i ministar finansija u Vladi izbornog poverenja 2016.
Diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Podgorici.
Tokom redovnih studija radio kao novinar dnevnog lista “Vijesti”, bio jedan od osnivača i menadžer za odnose sa javnošću u nevladinoj organizaciji Centar za demokratsku tranziciju od 2000. do 2003.
Pohađao je školu Evropskih integracija, prva generacija 2004.
Učesnik je više stručnih usavršavanja iz različitih oblasti ekonomske nauke, oblasti bezbednosti u organizaciji DCAF-a, kao i oblasti odnosa sa javnošću u saradnji sa Nacionalnim demokratskim institutom iz Vašingtona.
Boravio je na stručnom usavršavanju u Sjedinjenim Američkim Državama.
Iza sebe ima jedan brak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
