Džaferović: Dodik je posle sastanka sa Putinom počeo rušenje ustavnog poretka BiH

Dodaje da odgovornost za to imaju pre svega NATO i EU. Kada je reč o mogućnosti ukrajinskog scenarija u BiH, Džaferović kaže da Balkan nije tako blizu Rusiji kao što je Ukrajina, pa je znatno teže očekivati takav scenarij.

“Između Rusije i nas nalazi se NATO prostor. Međutim iako se Rusija ne dodiruje sa Zapadnim Balkanom određena opasnost postoji.

Podsetio je da su politički lideri iz reda bošnjačkog i hrvatskog naroda osudili  agresiju na Ukrajinu. “Jedino je Milorad Dodik pokušavao opstruisati da se Bosna i Hercegovina pridruži osudi ruske agresije u UN-u, ali nije uspeo.

“Ljude u Kijevu (koji se bore za goli život nazvao) je ‘naoružanim bandama’. Istovremeno, više puta je iskazao razumevanje za postupke Rusije. Time je pokazao da nema saosećanja za žrtve i da u političkom smislu da ne pripada Evropi. Čak i ako je bilo nekih iluzija, evroatlanskoj zajednici mora biti sada jasno s kim ima posla kada je u pitanju Dodik”, istakao je Džaferović.

Ukazao je da je javno mnjenje u Srbiji i delu Bosne i Hercegovine pod snažnim uticajem Rusije otud proruske demonstracije u Srbiji i u unutar bh. entiteta Republika Srpska.

“Vlasti su raspoložene proruski, blagonaklono se gleda na pro-ruske militantne organizacije i na koncu sama vlast u Srbiji i entitetu RS ne osuđuje agresiju kao što to svi ostali čine. Istovremeno, ruski potezi u Ukrajinu oživljavaju snove o Velikoj Srbiji.

Mnogi u Rusiji vide snagu koja bi ih podržala da podele Bosnu i Hercegovinu i pripoje deo njene teritorije Srbiji. Zato smo čuli poruke iz NATO-a da je Bosna i Hercegovina pod rizikom.

I zato nam treba podrška NATO-a, a mi ćemo se u svakom slučaju boriti do kraja za Bosnu i Hercegovinu.

Istorijsko iskustvo, kaže, govori da sukobi na Balkanu i šire gledajući u Istočnoj Evropi imaju potencijal za rapidno širenje. Istorijski iskustvo kazuje i da je popustljivost u Minhenu 1938. dovela do eskalacije nacističke agresije.

“Pasivnost međunarodne zajednice početkom 90-ih dovela je do širenja rata. Tek su intervencijom NATO-a zaustavljeni ratovi u BiH i na Kosovu. Ako NATO bude pasivan sukob u Ukrajini može se širiti, a samo ako NATO bude čvrst i odlučan niko neće biti zainteresiran za širenje sukoba, pa ni u BiH i Zapadnom Balkanu”, naveo je član Predsedništva BiH.

Ukrajina je, ističe, žrtva otvorene vojne agresije. “Ono čemu svedočimo u Ukrajini je cinično rušenje međunarodnog prava. Ruske snage uništavaju ukrajinske gradove. Već je zapanjujući broj ubijenih civila. Bosna i Hercegovina je od početka ruskog napada na teritorijalni integritet Ukrajine 2014.  zauzela jasan stav kojeg se i danas pridržavamo.

BiH je podržala rezoluciju Generalne skupštine UN-a i pridružila se izjavi EU kojom se osuđuje agresija. BiH ima poseban senzibilitet za ovo jer smo žrtva agresije 90-ih. Sve je završilo genocidom u Srebrenici. Mi nemamo pravo da ćutimo kada se ovo zbiva”.

BiH u budućnosti Džaferović vidi kao članicu Evropske unije i NATO saveza.

“ Brojne članice EUi NATO saveza imale su probleme kakve ima BiH. Te su se države sporile oko granica, imale su snažne međuetničke napetosti i slično, ali mnoga od tih pitanja su relaksirana kroz ulazak tih zemalja u sistem EU i NATO-a. Siguran sam da bi i BiH mnoge od svojih problema rešila kada bi postala članica EU i NATO-a.

Zato i postoje otpori prema evroatlantskim integracijama kod onih koji odbijaju prihvatiti državu BiH”.

Turska, navee je, podržava  EU i NATO put BiH. Kao članica Veća za implementaciju mira, Turska podržava 27 godina implementacije Dejtonskog sporazuma.

“Predsednik Erdogan daje snažnu podršku Bosni i Hercegovini, podržava sve narode i očekuje od svih da poštuju celovitu Bosnu i Hercegovinu. To daje svoje efekte i, u kombinaciji sa sviješću o dokazanoj odlučnošću s kojom Turska podržava svoje prijatelje, omekšava one koji su negativno raspoloženi prema BiH”, zaključio je Džaferović.